[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 13. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


12. Jun 2000 16:39 (GMT+01:00)

Mira Stupica o svojoj memoarskoj knjizi "Šaka soli"

O kompoziciji s mnogo vagona

Knjiga o životu, ne o pozorištu. Živeli smo u iluziji da smo dobri, pametni, lepi, šepurili se narcisoidno pred tim ogledalom 40 godina. Sad se ono u paramparčad razbilo


- Mnogo sam živela; umorna sam - kaže Mira Stupica, a sagovornik to pre shvata kao izraz fine koketerije nego kao ozbiljan iskaz, jer pred sobom vidi fizički vitalnu i duhom lucidnu ženu. Glumicu koja je odavno legenda, ali vrlo živa, pošto nije prestala da ubire ovacije publike. Nema, naravno, spora da naša verovatno najveća pozorišna umetnica poseduje ogromnu životnu građu, ali ne zbog broja godina koje je proživela, nego zbog bogatstva i neobičnosti iskustava koje je stekla, veličine u koju se izgradila i veličina kojima je bila okružena. Od života poput njenog morala je nastati knjiga - za sada tek jedna, "Šaka soli"(izdavači "Laš dom" i Fondacija "Braća Karić).

- Gledam šta nam se događa, živim što i svi živimo i vidim da nam svima zajedno u glavi fali jedna dobra šaka soli - govori povodom svojih memoarskih zapisa Mira Stupica. - Napisala sam knjigu o životu, ne o pozorištu. Pozorišta, razume se, ima u toj knjizi, ono se u mom životu ne može zaobići, ali nisam htela da čitaoca zamaram silnim podacima o ulogama koje sam odigrala, o načinu na koji sam ih stvarala. Ono kreativno je, ionako, skoro neuhvatljivo, a ostalo je poznato teoretisanje i neka se time bave instituti i muzeji.

Kaže da je dugo bila veoma skeptična prema mogućnosti svog spisateljskog rada.

- Glumac ima bezbroj oruđa kojima gradi svoju priču, on zna kako da, uz pomoć gesta, mimike, uzdaha, treptaja oka... dođe do željene poente. Suva belina neispisanog papira nešto je sasvim različito od scene, toga sam bila svesna. Međutim, moji bližnji, moji prijatelji su me godinama nagovarali da se dohvatim pisanja, pošto su im uvek bile zanimljive priče koje sam im kazivala u našim neobaveznim razgovorima. I, najzad sam ih poslušala. Sadašnjost je teška i neizvesna, a prošlost mi je kompozicija s mnogo vagona, punih lepih uspomena, ali i različitog tereta. Uvek sam znala, i u trenucima najveće sreće i ushićenja, da mi pripada i moja porcija gorčine i jada i sada znam kako da se nosim sa svojim životnim bremenom.

Komplimentiraću samoj sebi pa ću reći da sam bila dovoljno mudra da ne dopustim da me opiju slava i glamur kojima sam bila okružena, da me ne zasene sasvim giganti u čijoj sam blizini bila. Verujem da i ovo što sam ja napisala ljudima može pružiti pouku da katkad i kraljevi i prosjaci imaju istu sudbinu.

Pišući o nesrećama koje su zadesile narod kojem pripada, na jednom mestu autorka "Šake soli" kaže: "Živeli smo u iluziji da smo dobri, pametni, lepi, da nas ceo svet voli i poštuje, šepurili smo se narcisoidno pred tim ogledalom 40 godina. Sad se ono u paramparčad razbilo i mi s nevericom buljimo u tu srču u kojoj se vidimo iskrivljeni, ružni, zli, prljavi i glupi..."

U tom zlu vremenu, sve do današnjeg dana, Stupičine kolege mučila je, kako sama kaže, hamletovska dilema - Igrati li ne igrati? Ona se opredeljuje za prvu opciju: - Čoveku je potrebno pozorište, onom čoveku iz publike, više nego glumcu. Na kraju krajeva, glumac može da radi i neki drugi posao, da postane nešto drugo. Evo, kao što sam ja postala pisac, a najviše bih volela da mogu da budem slikar - priča kroz osmeh, a onda se ozbiljno vraća temi. - U pozorištu živi duh velikih ljudi: Šekspira, Čehova, Nušića... Zato se u pozorište odlazi da bi se napilo nečega što je proterano iz mučne svakodnevice. I zato su sada više nego u nekim dobrim danima pozorišta puna, jer ljudi u njih odlaze kao u nekakvo sklonište.

Najveći deo knjige slavna glumica je posvetila Bojanu Stupici i čudesnoj ljubavi koja je spajala s njim. Međutim, na nekoliko stotina stranica nalaze se i neprepričive, autentične priče o drugim znamenitim ljudima: Brozu, Krleži, Andriću, Miki Antiću, Ranku Marinkoviću, Pasternaku... Reklo bi se da je Mira Stupica s lakoćom savladala neprijatnu belinu praznog papira.

R. Kupres


vesti po rubrikama

^kultura

16:16h Mira Stupica o svojoj memoarskoj knjizi "Šaka soli"
16:56h Na sceni "Madlenianum" koncert studenata Biserke Cvejić
17:07h

Odložen sudski spor između Mire Škorić i Vesne Rivas

17:17h Neprolaznost: Petar Ljubojev (1938 - 2000)
   


     


FastCounter by LinkExchange