[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Nedelja, 11. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


10. Jun 2000 16:50 (GMT+01:00)

Ko je ovaj čovek?

Momčilo Kapor

(Sentimentalna "skitnica")

Početak - rođen je 8. aprila 1937. godine u Sarajevu. Otac Gojko bio je siromašni bankarski službenik i partizan, majka Bojana (Velimirović), domaćica. Pola porodice bilo mu je u partizanima, pola u četnicima, kako kaže, podjednako žestoko (njegov stric Čedo Kapor poznati je revolucionar). Kapori su poreklom iz Hercegovine.

Detinjstvo - do devete godine bio je u Sarajevu. "Baba i deda su nas vodili u bašte restorana (majka nam je poginula), gde smo pili malinu sa sodom... Godine 1941. pala je bomba na našu kuću, poginulo je 40 ljudi, spasila me majka koja je legla preko mene", seća se.

Nacionalnost - Srbin. "Biti nacionalista u ovom trenutku jedini je izbor časnog čoveka, pogotovu kad je naš narod u ovakvoj situaciji... Patriotizam je normalno kućno vaspitanje čemu te nauče otac ili deda".

Verska opredeljenost - pravoslavac. "Imam svoju 'stranku', odnos prema Bogu, to mi je najbliže. Ako imam neku stranku to je SPC", kaže Momo koji je pre odlazaka na hercegovačko ratište svraćao pod Ostrog da se pomoli pred ćivotom svetog Vasilija Ostroškog. "Ne mogu to svima da objasnim. Moj posao je posao ratnog reportera. Lično, ne pucam", istakao je.

Obrazovanje - zbog rata, osnovne škole u Sarajevu nisu radile, tako da je prvi razred pohađao u katoličkom samostanu, klosteru Svetog Augustina. "Prvi čas je počinjao zajedničkom molitvom 'Ave Marija, gracije plena...' Katolici su držali sklopljene dlanove, pravoslavci skrštene ruke na grudima, muslimani opuštene ruke uz šavove pantalona". Kad se rat završio, nastavio je školovanje u normalnim školama, ali na nenormalan način. Najviše ga je zanimao akvarel. Bio je učenik Prve muške gimnazije u Sarajevu, sedeo je u klupi u kojoj je nekad sedeo Ivo Andrić, pa je baš kao i slavni prethodnik ponavljao sedmi razred. Potom se preselio u Beograd i legendarnu Treću mušku gimnaziju. Ipak, po kazni je vraćen u Sarajevo gde je maturirao. U Beogradu je studirao slikarstvo, diplomirao je 1961.

Karijera - počeo je kao novinar u "NIN-u", pisao je o svemu i svačemu, tako je nastala i prva knjiga. Onda je "malčice" (nekoliko hiljada puta) u listu "Bazar" izvrgavao ruglu ružne navike nacije, poput nje i njega na plaži dok mu cedi bubuljice na leđima, njegovog čačkanja nosa, njenih neukusnih ručkova, zagorelih zbog ogovaranja... Ali i "Poljupca na Stradunu" i svedoka- komentatora (a dvoje se samo ljubilo!)... Napisao je mnogo knjiga, možda baš onoliko koliko prosečna glava jugoslovenska (i ona koja se nekad tako osećala) bez problema i rečnika može da iščita.

Njegovi su "Foliranti", "Provincijalac", "Ada", "Una", "Zoe", "Od sedam do tri", "Knjiga žalbi", "Zelena Čoja Montenegra", "I druge priče", "Lanjski snegovi", "Beleške jedne Ane", "Skitam i pričam", "Hej, nisam ti to pričala", "Off", "Poslednji let za Sarajevo", "Lep dan za umiranje"... Napisao je i drame "Banket", "Pasijans", "Voh humana", scenarija za filmove "Valter brani Sarajevo" (kad bi braća Kinezi znali, Kapor bi bio najprevođeniji pisac) i "Ispravi se, Delfina".

Naslikao je "koliko ne može stati ni u tri muzeja"(portreti na salvetama i skice u knjigama tuđim i svojim posebna su priča). Putovao je mnogo, često po najlepšim "uglovima" planete onoliko koliko prosečan Srbin ne može ni da zamisli, još teže da reprizira. Posrećilo mu se da, dok se netalentovani zapadnjaci dive njegovim slikama, a u domovini mu raste partija čitalaca, divani sa svetski poznatim i priznatim slikarima i piscima. I da im postavlja pitanja jer, bio je i ostao kolega-novinar. Uređivao je i list "Vojska Krajine".

Stranački angažman - nije član nijedne partije. "Među komunistima je bilo zaista sjajnih ljudi, uz mnogo zlikovaca i mnogo neutralnih, koji su najgori". Nekad, Slobodan Milošević ga je podsećao na Nikolu Pašića.

Zanimljivosti - učestvovao je u studentskim demonstracijama 1968. Preživeo je tri rata, kao dete Drugi svetski, kao reporter deo iračko-iranskog rata, i onaj u BiH. "Moj život možda može da se podeli na dva razdoblja, u prvom sam činio sve da budem poznat, a ostatak života se trudim da me ne prepoznaju", priznaje, baš kao što se i ispovedio: "Princeza Jelisaveta je bila toliko lepa da sam zaboravio da sam obrenovićevac po ubeđenju, pa sam postao karađorđevićevac!"

"Nemam političku biografiju jer se nisam bavio politikom. Ali, sigurno negde imam dosije veliki kao "Rat i mir", smatra Kapor, koji je bio prijatelj s pokojnim Jovanom Raškovićem i to ostao s najtraženijim Srbinom Radovanom Karadžićem.

Oženjen je Ljiljanom, stjuardesom, ima Anu i Jelenu (s prvom suprugom Anom).

Zorica Vulić


vesti po rubrikama

^politika

15:15h "Glas" zove Njujork: Savet bezbednosti odbio da osudi nasilje nad Srbima
15:35h "Vijesti": Crnogorci u Njujorku
15:45h Kosovo Polje: Stojanović ne želi da ga operišu Britanci
16:00h

Vladika Artemije optužio međunarodnu zajednicu: Krivi ste za etničko čišćenje nealbanaca

16:20h S manifestacije "Spomen i nada" u Aleksincu Pavković poručio: Sprečićemo građanski rat
16:45h Glavni odbor SPO zaključio: Nema izbora uz represiju

16:50h

Ko je ovaj čovek: Momčilo Kapor

17:15h Zabrana viza za sudije koje sude medijima u Srbiji
17:30h Dragoljub Ojdanić, ministar odbrane: NATO će nam platiti štetu
23:33h Poruka sa Brankovog mosta
   


     


FastCounter by LinkExchange