GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Polemika

Drugo otvoreno pismo

(Vuk Obradović načelniku GŠ VJ, general-pukovniku Nebojši Pavkoviću)

Gospodine generale, Nebojša, vrlo nerado uzvraćam na odgovor kojim si reagovao na moje otvoreno pismo Tebi upućeno. Nerado, jer naslućujem da njime stavljaš "tačku" na naše nekadašnje odnose. To potvrđuješ i dužinom svoga odgovora, što mi daje za pravo da uzvratim istom merom.

1. Kažeš da me nisi ni pomenuo u intervjuu "Glasu javnosti" i da sam se sam prozvao. To jednostavno nije tačno. Podsećam Te - na novinarsko pitanje: "Verujete li da su lideri opoziconih stranaka, uključujući tu i Vašeg nekadašnjeg pretpostavljenog Vuka Obradovića, zaista plaćenici NATO?" Ti si, između ostalog, rekao: "Što se tiče nekih bivših pripadnika Vojske, od kojih ste jednog pomenuli (podvukao O. V.), oni sami svojim delovanjem najviše govore o sebi. Prezreli su ih i narod i pripadnici vojske kojoj su do juče pripadali, napustili je kada je bilo najteže i uključili se u stroj njihovih napadača. Činjenicom da za sve što se dogodilo okrivljuju državno i vojno rukovodstvo, da nisu osudili agresiju, da ne osuđuju Kfor i Unmik za stanje na Kosovu i Metohiji, očigledno sami sebe svrstavaju na tu stranu!"

2. Generale Pavkoviću, naš narod bi rekao - "nije nego", i "ako koza laže - rog ne laže".
2) Počinjem da shvatam otkuda toliko insistiranje na postojanju "vrhovnog komandanta" i njegovoj odlučujućoj ulozi u komandovanju Vojskom na Kosovu i Metohiji i za vreme NATO agresije. Time se tom čoveku ne čini usluga, pa ni predlogom da bude proglašen za Narodnog heroja. Ali to je Tvoj i njegov problem. Što se Ustava SRJ tiče, star je poptuno jasna.

3. Tvrdiš da sam načinom na koji sam napustio Vojsku pokazao da nisam dorastao izazovima sa kojima je ona bila suočena. Zar je moguće da to kažeš Ti, kome je poznat svaki detalj tog događaja. Nisam ja pobegao ni pred kakvim izazovima, već braneći oficirsku čast i dostojanstvo. Neprijatno mi je da ističem, ali sam siguran da je moja odluka od 20. maja 1992. godine najdragoceniji kapital koji ostavljam svojim sinovima i da bi se, u svakoj drugoj vojsci, na takvim i sličnim postupcima oficira, vaspitavale čitave generacije. Tada si me podržao u odluci da održim svoju reč i dato obećanje unesrećenim roditeljima.

4. Ističeš da na političkim skupovima stojim pored ljudi koji pozivaju naše vojnike na neposlušnost i da ne reagujem?! Ponudi bar jedan dokaz za to. Uvek sam, na odgovarajući način, reagovao i isticao da se Vojska kao institucija mora da čuva od svake vrste političkog mešetarenja. Usput, a pored koga sve ti stojiš na raznim skupovima koji se ovih meseci, u slavu „Velike pobede i obnove" održavaju širom Srbije?!

5. Kažeš - "Pružate ruku onima koji su naredili ubijanje našeg naroda". Reci, kome i kada? Nikada nisam bio sa generalom Klarkom, a svojevremeno sam mu uputio otvoreno pismo sa oštrim upozorenjima i osudama. Nisam ja pregovarao sa NATO generalima, niti sa njima potpisivao kumanovske i druge sporazume uz srdačna rukovanja. Nikada nisam imao ni reč opravdanja za NATO agresiju, ali, razume se, ni za one naše moćnike koji su svojom suludom politikom doprineli da do tog ratnog pakla dođe. Zar Tvoje službe tako površno prate aktivnosti političkih stranaka pa ne znaju da sam u toliko navrata osudio i Kfor, Unmik, i tražio smenu Kušnera pre njega generala Džeksona, a da sam uvek insistirao na doslednom ostvarivanju Rezolucije Saveta bezbednosti OUN br. 1244.

Nebojša, da ja Tebe nešto pitam: Ko je pustio NATO na Kosovo i ko je naredio povlačenje naše vojske i policije. Šta u vojnim udžbenicima piše o okupaciji i kapitulaciji i šta Ustav SRJ o tome kaže?

6. Osporavaš moje poznavanje uloge Vojske Jugoslavije. Baš lepo i sa merom?! Ima li potreba da Te podsećam da sam sve vojne škole završio kao najbolji u generaciji i da sam o tim "stvarima" ponešto i napisao i govorio, čak i pred starijima od sebe. Pozivam i Tebe i Tebi predpostavljene na svaku vrstu televizijske i druge javne debate o tome.

7. Pitaš me kako je moguće da ne znam da sam i svojim otvorenim pismom Tebi napao Vojsku Jugoslavije i umanjio njen ugled. Pobogu čoveče, a šta je sa mojim ugledom, ugledom mojih sinova i ugledom Stranke čiji sam predsednik. Ti možeš da me nazivaš NATO saučesnikom, plaćenikom, čovekom prezrenim od pripadnika Vojske i naroda, a od mene očekuješ da ćutim!? Možda zbog toga što smo mi, verovatno, jedina zemlja na svetu u kojoj vas svakog dana u državnim medijima i u govorima visokih zvaničnika, mogu da nazivaju izdajnikom, petokolonašem, domicilnom ništarijom, janičarem, poturicom, a da vam se i ne pruži šansa da uzvratite na te monstruozne optužbe i laži.

E, to neće moći. Da li je moguće da si sebe već poistovetio sa Vojskom?! U svom prethodnom pismu trudio sam se da budem suptilan, ali izgleda, da to ne pomaže.

Dobro je što tvrdiš da se Vojska Jugoslavije i Ti lično ne mešate u politiku. Sugerišem samo da povedete računa o tome zašto sve veći broj ljudi misli da to ipak činite. I da to nije dobro ni za vas, ni za vojsku, kao instituciju pa ni za narod kome on pripada.

8. Razumljiv mi jeTvoj stav da ne možete sarađivati sa onima "koji iskrivljuju sliku i umanjuju vrednost ljudi koji su svoj život dali otadžbini, koji ne poštuju ljude koji profesionalno i odgovorno izvršavaju postavljene zadatke i one koji su ponovo spremni da brane slobodu, otadžbinu i našu organizaciju u celini". Ne znam samo kakve to veze ima sa mnom?

9. Ne mogu da se prisetim na koju moju izjavu "Slobodnoj Evropi" misliš (nepotpuno je interpretiraš), ali sam saglasan sa Tobom da Vojska ne sme da se poziva na bilo kakvo odstupanje od Ustava i Zakona. Naročito me raduje Tvoja tvrdnja "da se Vojska Jugoslavije nikad neće neustavno upotrebiti". Držim Te za reč!

10. 10) Meni i ostalim nekadašnjim vojnicima predlažeš "da ostavimo Vojsku da izvršava svoje namenske zadatke i da se priprema za buduće izazove" (kakve i koje, od koga nam to preti spoljna opasnost - pitanje O. V.). Takođe ističeš da vam odbrana od nasrtaja bivših "kadrova" oduzima dragoceno vreme i energiju.

Gospodine generale, Vojskom se bavim samo u meri u kojoj to podrazumeva dužnost predsednika jedne stranke, a i činjenica da sam rezervni general-major (ne penzionisani general). Ta Vojska pripada jednako meni kao i Tebi i svakom građaninu ove zemlje.

A što se tiče odbrane od nasrtaja bivših "kadrova" i gubljenja dragocenog vremena, mogu samo da Ti kažem da ne pamtim kada je u poslednjih nekoliko decenija vojno rukovodstvo imalo na meti svojih javnih udara toliko, dojuče, istaknutih generala. Možda još i ovo: utisak mi je da bi vreme i energiju ponajpre trebalo štedeti smanjenjem učešća u svakovrsnim svetkovinama, političkim i drugim javnim manifestacijama. Težište snage svakako se mora posvetiti "svakodnevnim namenskim zadacima" i poslovima transformacije i modernizacije Vojske Jugoslavije.

Nebojša, imam razumevanja za Tvoj postupak i želeo bih da ovo bude kraj naše javne polemike. Ali, izgleda, da je neko priželjkuje. Ako se mora - tu sam.

Vuk Obradović,
predsednik Socijal-demokratije, general-major u rezervi,
Beograd


Mišljenje

Pokolenja dela sude

(Smanjiti broj ordenja i priznanja)

Po završetku NATO bombardovanja preko televizije, na TV Dnevniku, često sam gledala kako se dele razna ordenja, diplome, zahvalnice, nagrade za učešće u ratu, za obnovu zemlje, za ovo, za ono... Mislim da je toga bilo i previše i da davanje tolikih ordenja treba izbegavati ili ih svesti na jednu razumniju meru, posebno ako su ona skupocena, skopčana sa novčanim izdacima i sa privilegijama. Nema sumnje da postojeća vlast „vuče" stare balaste i navike iz komunističkog perioda, kada su se intezivno delile nagrade i ordenja i kada se zbog toga ugodnije i privilegovanije živelo.

Međutim, što se tiče rada zakon tržišta je jasan. Koliko radiš i doprineseš svojim radom, toliko treba i da dobiješ. Što se tiče odbrane zemlje, najsvetlija je dužnost svakog građanina da (besplatno) brani svoju otadžbinu. Pored toga, puno je neznanih junaka, koji su besplatno branili zemlju odričući se životnih radosti, a niko im za to neće odati priznanje.

Što se tiče predloga predsednika GO JUL-a Novi Sad Gorana Matića, da se Slobodanu Miloševiću dodeli orden narodnog heroja, smatram da za tim nema potrebe. Svi mi znamo ko je Slobodan Milošević, znamo da je hrabar, osećajan, pravdoljubiv, stručan, obrazovan, ali s druge strane i popustljiv, bez dovoljno sluha za realnost i sa balastom starih ideja kojih se teško oslobađa. Dakle, ima, kao i svi mi, i dobrih i loših osobina. Ako je neko hrabar, zašto to potvrđivati nekakvom značkom? Ako se neko voli, zašto to potvrđivati rečima? Mnogi bi našem predsedniku mogli i da prebace za dostignuća ranije politike. Mnogi se pitaju šta će biti sa okupiranim srpskim zemljama, šta će biti sa Kosovom i Metohijom. Zvaničnici govore da je ono pod suverenitetom Jugoslavije, a u praksi od toga nema ništa, itd, itd... Neka istorija svakom odredi ono mesto koje je kao istorijska ličnost imao, a ne oni koji daju predloge za ordenje, da bi kasnije i sami do te privilegije došli.

Marica Đurić,
Novi Karlovci


Protest

Nedostojanstveni rečnik ministra

(Države i kad objavljuju rat njihovi predstavnici čine to biranim rečima)

Nisam imao prilike da čujem kako se rečnik naših medija i mitinga prenosi i na diplomatsko polje. Ovaj nedostatak mi je ovih dana rešio naš savezni ministar pravde Petar Jojić, pokazujući kako se diplomatska pošta može bogatiti „vukovskim" rečnikom. O čemu se radi?

U obimnom, dokumentovanom protestu (25 strana) što Haški sud ne optužuje organizatore NATO zločina nad Jugoslavijom, naš ministar navodi detaljno činjenice koje već svojim karakterom optužuju. Imajući u vidu bolne činjenice zbog kojih je pismo i napisano, kao građanin ove zemlje, protestujem što se stradanja Srbije uzimaju kao povod politikantskog iživljavanja odgovornih ljudi.

Da ilustrujem svoje ogorčenje. Ministar pravde Petar Jojić odbija zahtev glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte da sarađuje sa ovom institucijom, jer nije osudila zločine NATO nad Jugoslavijom. Zato joj se neće predati nijedan građanin SRJ radi sudskog postupka. U redu! Ali, čemu služi rečnik kojim se, već u naslovu, pomenutoj gospođi ministar obraća: „Karli del Ponto, kurvi koja se prodavala Amerikancima!!" (svi citati iz pisma uzeti su iz „Politike" od 25.05.2000. godine sem naslova, obraćanja, preuzetog iz „Blica" od 27.05.2000. godine).

Da bi upotpunio „bordelsku" sliku gđe Del Ponte, naš ministar pravde će napraviti i jednu erotsku aluziju, povezujući gospođu s ministrom odbrane Dragoljubom Ojdanićem i njegovim „slučajem" u Moskvi. Evo kako to „stručno" komponuje g. Jojić: „Ističem da ste propustili idealnu priliku da se susretnete u nekom od moskovskih hotela, tim pre što se radi o jednoj velikoj ljudi i kršnom Zlatiborcu, pa ste mogli bez problema izmiriti račune, jer i to, između ostalog spada u vaše zanimanje. Međutim, moram da vam kažem da, i pored toga što ste „na glasu", naš ministar odbrane g. Dragoljub Ojdanić ima srbijanski, a ne izopačeni ukus". Tako g. ministar (sve prema „Politici" od 25. maja). Bez komentara! Dabome, ovakvim „tužiocima"- kurvama i „organizaciji"- hohštaplera „ni pod kojim uslovima... neće biti izručen ni jedan građanin SRJ".

Osmeliću se, ipak, da narodski skrenem pažnju „hrabrom" ministru na onu izreku: „Pun čabar meda upropasti i jedan gram g....!"

Adam Stošić,
Kruševac


Reagovanje

Pokorne i dalje pljačkaju

(„Penzionerske muke", „Glas" 4. 6. 2000)

Pokornog je najlakše opljačkati. Tvrdim da su penzioneri najpokorniji aktuelnoj vlasti i režimu. Zato i najviše stradaju. To je, nažalost, dokaz da aktuelna vlast i režim „umeju da vladaju". To nažalost dokazuje da su lažima i manipulacijama kao i svim vidovima prevara uspeli da narod, a naročito pokorne penzionere, učine fenomenom u negativnom smislu. Bespomoćni penzioneri postaju žrtve svog verovanja. Jer, čime objasniti takvu bezrezervnu poslušnost i pokornost režimu kojih ih sistematski uništava dovodeći ih do granice biološkog opstanka. Pitam sve moje sapatnike, penzionere, zar ne vide koliko im je zla i nepravdi učinjeno u zadnjih deset godina od režima u koga su slepo verovali? Zar penzioneri nisu u stanju da vide pogubne posledice vladavine aktuelnog režima. Ovo što sada rade, ne može se porediti ni sa postupcima komunističkog režima pre njih, kada su penzioneri u pitanju. I raniji komunistički režim iz doba socrealizma, zavlačio je ruku u penzionerski džep kada je trebalo preduprediti eventualni socijalni bunt, ali u Brozovo vreme nije bilo umiranja od gladi. Zar mi nemamo pravo da utičemo na sopstvenu sudbinu? Zar nemamo kome da se obratimo i zatražimo ono elementarno što nam pripada i što smo svojim minulim radom pošteno zaslužili? Kada su ispraznili penzionerske fondove i doveli do bankrota, drznuli su se da nam nezakonito zakidaju, pa i otimaju ono bede što nazivaju penzijom. Uhvaćeni su u krađi. Međutim, oni to čarobnim štapićem pretvaraju u neke dugove - male i velike, koje ni posle pet godina, do danas nisu, niti nameravaju vratiti. Ne libe se da kažu nemamo para. Umesto para dobićete cedulje za struju. Sutra će biti cedulje za vodu. Cedulje za vazduh koji udišete, a plaćate kroz razne vidove otimačine. Samo ne kažu da se izgradnja mostova, razrušene zemlje dobrim delom njihovom krivicom, može ceduljama umesto novca izgraditi. Zato pokorni narode, morate nas shvatiti. Mi vama cedulje, vi nama novac, jer „izgradnja i obnova" traju. U izgradnju i obnovu zemlje, ne kažu da su uračunali i novac kojim obezbeđuju njihov lagodan život koji ničim ne sme biti ugrožen. Naprotiv, njihov standard i život su na nivou najbogatijih država sveta. Narode pokorni, stegni kaiš do kontejnera! Ostaće u njima i za vas. Oni „znaju da vladaju". Oprobanim šemama i receptima - otimaju. Narod to vidi i nažalost svojom pokornošću pomaže im u svim vidovima bestijalnosti. Kažu da to što čine jeste proces koji traje. Ne kažu do kada... Verovatno dok nestane naroda. Ne shvataju ako je to tako, da će nestati konačno i njih, jer neće imati sa kim vladati. Pitam naš narod, prvenstveno penzionere, šta se to dešava? Zar su to zaslužili. Zar su pokorni penzioneri zaslužili da umiru po volji vlasti i režima, a ne po Božijoj volji. Zato narode, osvesti se jednom! U borbu svim dozvoljenim sredstvima. Nastojmo svim sredstvima demokratske borbe, onemogućiti teror naroda.

Aleksandar Lalović,
penzioner
Čačak



     


FastCounter by LinkExchange