[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 5. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


04. Jun 2000 15:35 (GMT+01:00)

Trojica nekad omiljenih Titovih muzičara sviraju na beogradskom splav restoranu

Maršalu "na uvce"

Kako Fidel Kastro peva "Ide Tito preko Romanije", ministar odbrane Konga jednim prstom svira harmoniku i zašto Hua Guofeng beži od svojih telohranitelja

Decenijama su svirali Josipu Brozu Titu. Panta Paunesku, violinista, Šefik Hasanica, pevač i flautista i Vukašin Vučetić, harmonikaš. Sva trojica, penzionisani oficiri, u svoje vreme vedete Salon orkestra Garde JNA, sviraju danas na beogradskom splav restoranu "Marinada".

Vole za sebe da kažu da su bogati ljudi. NJihovo bogatstvo se, međutim, ne meri novcem, vilama i skupim limuzinama, već prebogatim životnim iskustvom. Muzicirajući za dušu i na uvce "voljenom maršalu" i u čast više od osamdeset najviđenijih svetskih državnika doživeli su i proživeli ono što običan smrtnik ne može i za celih pet života.

Odista, ko još osim Pante, "prve violine" može da se pohvali da je pokojnom hrvatskom predsedniku Franji Tuđmanu na bis svirao "Sa Ovčara i Kablara", ko je sem Šeleta zagrljen sa vođom kubanske revolucije Fidelom Kastrom pevušio "Ide Tito preko Romanije"i konačno, ko to osim Vuleta može da se priseća kako je šarmirao osam prelepih Gadafijevih žena...

Muzika po ključu

Republički rukovodioci u vreme SFRJ imali su svoje omiljene pesme.
- Zna se, Krcunu i Rankoviću pevale su se redovno stare srpske pesme kao "Ko to kaže..." i one lepe užičke. Džemalu Bijediću nije bio provod dok ne čuje "Ah, meraka u večeri rane", Kardelj je naročito voleo neku staru slovenačku učiteljsku pesmu, a Franjo Tuđman dok je bio ovde u Generalšatabu, uvek je naručivao "Sa Ovčara i Kablara"...

- Prilikom svake državničke posete izvodili bismo jedan zvaničan muzički deo programa, pa tek onda onaj neobavezni, prisniji. Dok traje večera i sve zvanične ceremonije naš Salon orkestar svirao bi lagane, opuštene stvari, kolaž muzičkih numera iz naše i zemlje iz koje dolazi gost. Kod Tita se, međutim uvek znalo: posle tog zvaničnog dela išla je nezvanična svirka, što bi narod rekao "na uvce" svetskim državnicima - priseća se penzionisani major Panta Paunesku koji je u neposrednoj Titovoj neposrednoj blizini bio još od 1951. godine, a čiji je otac, takođe vrsni violinista, svirao pre Drugog svetskog rata na dvoru kralja Aleksandra.

Panta je svojom svirkom razgalio duše više od sto državnika i sa Titom proputovao skoro osamdeset zemalja. Najradije se, ipak, priseća državne posete engleske kraljice Elizabete:

- Englezi, onako kruti i hladni, i nisu naročito prijemčivi za bilo kakvu improvizaciju. Znajući to, ljudi iz Protokola naglase nama iz orkestra da tom prilikom neće biti one nezvanične svirke. Mi tako i uradimo. Međutim, posle večere Tito preko ađutanta naredi da počnemo sa laganom muzikom. Tek što smo zasvirali kraljica naglo ustane. Kao da se naljutila. Mi odmah prekinemo sa muzikom. Međutim, ona priđe nama, sedne u jednu udobnu naslonjaču i zamoli nas da nastavimo. Svirali smo joj čitavih pet sati. Orili se čitavi Brioni od pesme i veselja. Na kraju je kraljica pardonirala Tita za ples. A princeza Ana, kraljičina ćerka, zamislite, pošalje ađutanta kod pevača i naruči srpsko, užičko i onda se uhvati u kolo! - smeši se Panta prisećajući se kako je tada njegova violina raskravila nadaleko čuveni engleski "led".

Kapetana prve klase u penziji, akademskog flautistu i Titovog omiljenog pevača Šefika Hasanicu Šeleta oduševio je, pak, vođa kubanske revolucije Fidel Kastro:

- Fidel je uvek pokazivao da mnogo voli Tita. Kada je prvi put bio ovde mnogo mu se svidela ona "Ide Tito preko Romanije..." pa je onda svaki put tražio da mu sviramo istu tu pesmu. Negde 1986 ili 87. kada je bio u poseti Jugoslaviji admiral Branko Mamula dovede Kastra u Dobanovce. Prirede u njegovu čast koktel na otvorenom. Mi zaređali red revolucionarnih, red kubanskih, a on nas gleda, pa najednom kaže: "Tito... Romanija...". Svirali smo je deset puta za redom... Na kraju je i zaplakao, poklonio nam se, zahvaljivao... - priča Šele.

Vođa libijske revolucije pukovnik Moamer El Gadafi bio je jedan od omiljenih Titovih sagovornika, svedoči penzionisani kapetan, majstor harmonike Vukašin Vučetić Vule. Rado se seća krstarenja po Jadranu na brodu "Galeb" kasnih sedamdesetih. Gadafi je u Jugoslaviju došao sa svojih osam prelepih žena. Jednog poslepodneva Vuletu i orkestru zapalo je u dužnost da zabave Gadafijeve žene.

- Lepših žena u svom životu nisam video. Najviše su im se dopale bosanske meraklijske pesme. One lepe, prelepe, uživaju u pesmi, a ti smeš samo da gledaš. Kao gladno dete ispred poslastičarnice...

Dogodovštinama nikada kraja. Ni pet celih izdanja naših novina ne bi bilo dovoljno da se ispričaju svi oni lepi i manje lepi doživljaji Pante, Vuleta i Šeleta. S ponosom prepričavaju kako je Šele pevao u duetu sa suprugom mađarskog predsednika Janoša Kadara na terasi brionske Bele vile, sećaju se kako je nemački predsednik zaplakao kad su mu zasvirali "Odakle si sele...", kako je kineski rukovodilac Huo Guofeng pobegao svojim telohraniteljima da bi na miru slušao muziku naših junaka...

Stalni gosti "Marinade" dobro znaju, oni slučajni namernici ni ne slute da im na uvce sviraju zvezde negdašnjeg Salon orkestra Garde.
I to je život...

DRAGAN J. VUČIĆEVIĆ
foto: P. MILOSAVLJEVIĆ

 

Poslednji put

- Poslednji put Titu smo svirali za Novu godinu 31. decembra 1979. godine u Karađorđevu. Najpre je bilo najavljeno da ćemo ići na Brdo kod Kranja, ali u poslednjem trenutku to je otkazano. Bili smo tamo mi i Sedmorica mladih. Tada još nismo znali da je Tito mnogo bolestan... I tako, najpre nam jave, kasniće program sat vremena, pa dva sata...

Počnemo svirku tek oko pola dvanaest uveče. Ulazi Tito, sa njim ona njegova mala unuka Zlatica. Stavlja mu peškir na naslonjaču, on odsluša program od jedno pola sata, čestitaše mu Novu godinu i tada je Tito prvi put prošao pored orkestra, a da nas nije kao svaki put pre toga, pozdravio...

Tito je obožavao onu pesmu "Salaš u malom ritu"... Nije patio od veličina, dođu na Brione najveće zvezde estrade, a on samo odmahne rukom, kaže: zovite mi Šeleta i one moje uz Garde...

Svirali smo mu i na sahrani, bili smo u prvom redu... - pričaju Šele i Vule.


vesti po rubrikama

^reportaža

15:35h

Trojica nekad omiljenih Titovih muzičara sviraju na beogradskom splav restoranu

15:46h

U Kremnima, sa Tarabićima, o porukama Kremanskog proročanstva(5)

15:52h

Grafiti nisu samo obično "žvrljanje" autolakom po fasadama

16:02h

Mesto intimnog rublja u životu tradicionalno "zakopčanih" Britanaca

     


     


FastCounter by LinkExchange