[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 5. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


04. Jun 2000 16:02 (GMT+01:00)

Uoči upisne trke za srednjoškolce i brucoše u Srbiji

Izbor zanimanja - najvažnija odluka

Početkom maja završeno istraživanje među 18.000 đaka o njihovom budućem pozivu

BEOGRAD - Uoči junske upisne trke za srednjoškolce i brucoše stručni tim Odeljenja za profesionalnu orijentaciju Zavoda za tržište rada završio je istraživanje koje pokazuje listu najpoželjnijih zanimanja osnovaca i maturanata i njihove vrednosne stavove o budućem pozivu. Anketirano je oko 18.000 đaka iz Srbije, a ovaj projekat završen je početkom maja.

Prekvalifikacija

Prema anketi, 51 odsto gimnazijalaca je spremno da posle nastavka školovanja prihvati prekvalifikaciju ukoliko ne može da se zaposli, a na to pristaje i 60,7 odsto učenika srednjih stručnih škola. To je, tumači psiholog Višnja Helajzen - i dobro i loše. Dobro, jer taj stav pokazuje spremnost na ustupke i prilagođavanje, a loše, zato što država u njihovo doškolovavanje i prekvalifikaciju ulaže dodatan novac.

- Preko 80 odsto učenika smatra da izbor zanimanja spada u jednu od najvažnijih odluka u životu. Skoro 73 posto osnovaca veruje da budući poziv mora da bude interesantan, a na drugom mestu po važnosti je sklad saznanja i sposobnosti da se radi taj posao. Potom sledi dobra zarada, pa poštovanje želja roditelja i tek na petom mestu je želja da se završi škola sa kojom će se lako doći do posla - kaže za "Glas" psiholog Višnja Helajzen, rukovodilac Odeljenja za profesionalnu orijentaciju.

Trend koji biraju osnovci ove godine je okrenut više ka srednjim stručnim školama, a manje prema gimnazijama, pokazuju istraživanja u poslednjih dve godine, a potvrđuju i rezultati upravo završene ankete. Stručnjaci to tumače razmišljanjem da se posle srednje škole odmah potraži posao.

Porodični status

Svega 3,7 odsto učenika je priznalo da je materijalni status njihovih roditelja nezadovoljavajući, 36,5 odsto izjavilo je da je imovinsko stanje u porodici "vrlo dobro", a 16 odsto anketiranih đaka ocenilo je taj status kao "odličan".

Na spisku najpopularnijih škola, prema redosledu utvrđenim u anketi, su ekonomski tehničar, elektrotehničar energetike, frizer za žene, automehaničar, medicinska sestra, milicioner, maturant gimnazije, prodavac, medicinski i farmaceutski tehničar...

U poređenju sa željama osnovaca, potencijalnih srednjoškolaca, izbor maturanata nije se mnogo promenio u odnosu na prethodne godine. Gimnazijalci i dalje najviše vole pravni fakultet, pa ekonomski, filološki, medicinski, prirodno-matematički, farmaciju i arhitekturu. Kod maturanata srednjih stručnih škola na listi najpopularnijih su ekonomski fakultet, viša ekonomsko-poslovna škola, pravni, medicinski, viša škola unutrašnjih poslova, viša medicinska škola i filološki fakultet.

Faktor obrazovanja

Rezultati istraživanja među učenicima u Srbiji pokazali su da obrazovanje roditelja i uspeh u školi određuje i odluku o izboru škole i nastavku školovanja. Deca obrazovanijih roditelja se pre odlučuju za gimnaziju i fakultete. Oko 64 odsto osnovaca s odličnim uspehom izjavilo je da će upisati gimnaziju.

Šezdeset dva odsto učenika srednjih stručnih škola odlučuje se za nastavak studija prema motivu koji je vođen kriterijumom dobro plaćenog posla. Na drugom mestu je siguran posao, a na trećem je sklad između interesovanja i sposobnosti. Taj poslednji motiv kod maturanata srednjih stručnih škola je prvi na listi motiva kod gimnazijalaca - čak 68 odsto anketiranih veruje da je za budući poziv potrebna najpre ova ravnoteža.

Dok približno isti procenat gimnazijalaca i ostalih maturanata (oko 40) veruje da imaju "osrednje mogućnosti" za zaposlenje posle završenog fakulteta ili više škole, ipak 39,9 odsto gimnazijalaca misli da će lako doći do posla, a takvo uverenje deli svega 15 odsto učenika srednjih stručnih škola. Ovi prvi su nekada uglavnom procenjivali da će se teško zaposliti posle završetka školovanja. Ta promena u stavu je, prema tumačenju Višnje Helajzen, posledica njihove pragmatičnosti - sada biraju zanimanja (informatiku, menadžment) koja su više okrenuta potrebama tržišta.

O.Nikolić


vesti po rubrikama

^društvo

16:02h

Uoči upisne trke za srednjoškolce i brucoše u Srbiji - Izbor zanimanja - najvažnija odluka

16:13h

U Kliničkom centru Srbije bolnice bez tople vode

16:27h

S Radišom - Rajkom Vukajlovićem, ugostiteljom, harmonikašem, sportistom...

16:34h

Priznanje dekanu Agronomskog fakulteta u Čačku

16:44h

U novosadskom naselju Detelinara minirane oštećene zgrade

16:51h

NUNS najavio - Tražićemo oteto

22:48h

Vrnjačka Banja: Oslobođeni privedeni

     


     


FastCounter by LinkExchange