Za vreme svakog protesta pojave se opozicioni čelnici koji privuku studentske lidere. Opozicioni prvaci upropastili su ideju studentskog bunta iz 1996/1997. godine. Oni su kao vampiri kojima treba mlada, odnosno studentska krv da bi se što lepše prikazali javnosti. Dvanaest godina ne mogu da sruše režim i onda, spasavajući sebe, preko studenata uništavaju ono što ovi stvore.

Ovako, posle četiri godine, razmišlja Aleksa Grgurević, član Inicijativnog odbora Studentskog protesta 1996/1997. godine.

- Otpor je jedini koji trenutno može nešto da uradi. Trebalo bi svake godine da se menja garnitura koja je, uslovno rečeno, na njegovom čelu, kako se ne bi ponovila priča od pre četiri godine.

Studentski protest, kaže Grgurević, uspeo je 1996/1997. u svojim zahtevima, "ali u jednom nije".

- Bilo je dileme da li da se nastavi s protestima kad je Koalicija Zajedno prestala da mitinguje. Kad je počeo, Studenstki protest 1996/1997. bio je striktno odvojen od Koalicije Zajedno, nisu imali nikakve kontakte. Vreme je odmicalo, u studentskom protestu bili su i oni koji su već bili članovi nekih stranaka, koji su želeli su da se dokažu svojoj partiji i kojima je do toga više bilo stalo nego do uspeha studentskog bunta... Svaki čovek je kvarljiva roba, a svaka revolucija jede svoju decu - objašnjava Grgurević.

- Po završetku našeg protesta - kaže Grgurević - u Inicijativnom odboru smo se dogovorili da treba da postoji jedna studentska organizacija, Studentska inicijativa. Ipak, uporedo s njom formirao se i Studentski parlament a putem televizije sam, dva meseca kasnije, saznao da Studentski politički klub ulazi u DS. Iako je dogovor bio da se ne bavimo politikom već studentskim pitanjima, događalo se sasvim suprotno.

Grgurević napominje da su sve stranke, listom, vrbovale vođe tadašnjeg studentskog protesta koji su, prilazeći nekoj stranci, "diskreditovali tako jednu opštu stvar".

Podsetimo, Čedomir Antić i Čedomir Jovanović su u DS-u Ivan Bender u DA, Boris Karaičić PDS-u, Vladimir Dobrosavljević DSS-u...

- Sad postoji slična opasnost kad je reč o Otporu jer opozicioni prvaci žele da ih prisvoje. Pet meseci opozicija ne može da se dogovori o elementarnim ciljevima, gura decu da ih bije policija, a oni "oštro protestuju" saopštenjima.

Grgurević je mišljenja da se opozicioni prvaci u svojim partijama ponašaju baš kao Slobodan Milošević.

- Žele da budu večiti lideri i, pre se može desiti da se smeni ceo Glavni odbor, nego da odu s mesta predsednika stranke. Ako više nisu na njenom čelu osnuju novu i, opet su predsednici... Bio sam optimista kad je Goran Svilanović zamenio Vesnu Pešić na mestu predsednika GSS-a. Mislio sam, slično će se desiti i u DS i SPO-u. Jerg Hajder podneo je ostavku na mesto šefa desničarske partije FPO kad je Austriji zaprećeno sankcijama. To se kod nas nikad ne bi moglo desiti.

Grgurević kaže da su Srbiji potrebni novi ljudi, neogrezli u kriminalu, pošteni i časni.

- Pogledajte opozicione lidere kakvi su bili pre protesta 1996/1997, a pogledajte ih danas. Srbiji su potrebni ljudi koji vole Srbiju, a ne novac. Ovakva vlast i ovakva opozicija međusobno se drže u šaci... Srbiji su neophodni mladi, školovani ljudi, a ne oni koji su završavali škole na marksizmu, bez savremenih znanja... Neka i ne budu novi, ali neka budu čisti. U moralnom i profesionalnom smislu. Goran Svilanović, Slobodan Vuksanović, Ivan Marović, Branko Ilić...

Navodeći da je pre četiri godine bilo lakše preotestovati nego danas "jer su okolnosti bile drugačije, nije bilo posleratno vreme, siromaštvo i strah od represije bili su manji, nisu postojali ovakvi zakoni o informisanju i univerzitetu...", Grgurević je završio: "Optimista sam kad je reč o Otporu. Verujem u Srbiju jer zaslužuje mnogo bolje od onoga što su danas u njoj i vlast i opozicija".

N. Mijušković