Početak - rođen je 22. decembra 1960. godine u Nišu. Otac Borisav bio je šef Robne kuće u Nišu, a majka Radmila domaćica. Izrodili su tri sina. Živkovići vode poreklo iz Gadžinog Hana, kraj Niša. Zoranov deda bio je mutavdžija (pravio je "svašta nešto" od konjske dlake).

Detinjstvo - bio je tiho i mirno dete, niko nije ni slutio da će od njega "da ispadne" glavni mangup. "Hteo sam da se školujem za pilota u Vazduhoplovnoj gimnaziji u Mostaru, ali me otac nije pustio", seća se Zoran.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac.

Obrazovanje - osnovnu školu i Gimnaziju "Bora Stanković" završio je u Nišu, a Višu ekonomsku školu u Beogradu (odsek za komercijalno poslovanje).

Karijera - počeo je kao privatnik, "državne jasle" nisu ga zanimale. Godine 1988. osnovao je ugovorno preduzeće "Supertim" koje se kasnije spojilo s firmom "Tehnomeding". Živković je bio direktor i vlasnik većinskog kapitala. Međutim, firma je neslavno završila (u javnosti se dugo pričalo o detaljima ove "afere").

Potom se "bacio" u politiku, od 1991. je u DS-u. Brzo je napredovao i, 1993, postao predsednik Gradskog odbora u Nišu. Tad je biran i za poslanika u Skupštini Srbije. Bio je član Odbora za odbranu i bezbednost i Odbora za stambeno-komunalnu delatnost i urbanizam i zamenik predsednika Komisije za sprovođenje Zakona o posebnim uslovima prometa nekretninama. Četiri puta (1994, 1997, 1998. i 2000) biran je za potpredsednika DS. U međuvremenu, nije potpuno okrenuo leđa biznisu, jedan je od osnivača i član Upravnog odbora Udruženja privatnih poslodavaca u Nišu.

Kad je "pukla bruka" zbog izborne krađe 1996, žestoko se borio za "isterivanje istine na videlo", spreman da umre od gladi... Postao je jedan od vođa Građanskog protesta 1996/1997. Protesti su urodili plodom i, januara 1997, oformljena je nova Skupština grada Niša, a on izabran za njenog predsednika. Dve godine, od 1997. do 1999, predsedavao je i Stalnom konferencijom opština i gradova Jugoslavije i Savezom slobodnih gradova. Trenutno je gradonačelnik "glavnog grada južne pruge".

Stranački angažman - lično je zahtevao da mu "parlament na Nišavi" oduzme imunitet, kako bi pred sudom mogao da odgovara zbog krivične prijave VJ koja ga tereti za širenje lažnih vesti "koje ruše poverenje u Srbiju". "Hoću da mi se sudi kao bilo kom građaninu, studentu i svima onima koje pred zakonom ne štiti imunitet", objasnio je.

Zanimljivosti - kad su ga iz vojske optužili da "širi laži", a on odlučio da izađe pred lice pravde, prijatelji i partijske kolege savetovali su ga da to ne čini. Socijalisti su ovaj njegov potez protumačili na sebi svojstven način, optuživši ga da nešto smera i da hoće da postane novi Žikica Jovanović Španac. Istina je da je, iako nije služio vojsku, po savetu nadležnih iz VJ obukao uniformu za vreme prošlogodišnje NATO agresije na SRJ. Upravo je on, u ime grada Niša, primio zahvalnicu od vojske za držanje tokom bombardovanja. Zato je tužbu doživeo kao "korišćenje VJ u političke svrhe i prvi rezultat promene u vojnom vrhu".

Protiv prvog nekomuniste gradonačelnika u novijoj istoriji Niša podnete su i krivična i prekršajna prijava zbog vređanja sudije koji je presudio Nebojši Ristiću, uredniku TV "Soko" i pozivanja Leskovčana na građanske proteste. Upućeni znaju da je dobrim delom zaslužan što je "Energija za demokratiju" stigla do Niša.

"Niš najviše trpi posledice katastrofalne državne politike Srbije i SRJ u poslednjih deset godina. Blizu 40.000 ljudi je na birou za nezaposlene, isto toliko na neplaćenom odsustvu, loše je stanje u prosveti i u zdravstvu. Nišlije su pokazale da žele promene i siguran sam da je tako i danas. Sa zebnjom ćemo da pratimo dalji rad republičke i savezne vlasti posle novih nacionalnih, političkih i ekonomskih promašaja. Nišlije žele promene, da rade i čekaju da Srbiji krene", navodi Živković. Kažu da je uticao na ispravljanje čuvene kvalifikacije "što južnije to tužnije" u novu - "probudio se Niš".

Prijatelji kažu da je ostao "prigradski mangup", da ga politika nije mnogo promenila, da je pošten. Dodaju da neguje "specifičan odnos" prema socijalistima, što deluje kao streptomicin na njih. Zna žestoko da kritikuje, posebno Slobodana Miloševića, predsednika SRJ: "Kad bi seli da napravimo spisak Miloševićevih poraza, taj spisak ne bi imao kraja. Setite se samo raspada SFRJ, ratova, sankcija međunarodne zajednice, hiperinflacije, banaka koje su otele novac građanima, isplata penzija, problema poginulih i ranjenih boraca, to jest njihovih porodica, Kosova i Metohije..."

Oni koji ga ne vole tvrde da je osion i spreman i da "pesnicama razgovara kad situacija zahteva". Ipak, i oni mu priznaju uspeh u komunikaciji sa stranim diplomatama koji "ne trepću dok im Zoki drži banku".

Oženjen je Biserkom, pravnicom. "Baš je ona otkrila izbornu krađu 1996. u Nišu jer je bila u komisiji. Tako ih je moja Biserka uhapsila", kaže ponosno. Imaju devetogodišnju Milicu i trogodišnjeg Marka.

Zorica Vulić