[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 3. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


02. Jun 2000 17:09 (GMT+01:00)

Učenici Desete beogradske gimnazije upriličili veličanstveni etno spektakl

Biser se roni, Simonido

Vila i senke prošlosti očarali publiku narodnim predanjem. NATO bombe pomerile predstavu za godinu dana. Brzalice, bajke, i pesme srpskih krajeva odzvanjale salom

U sali koja gleda na malo dvorište mrak. Iza scene tri breze i vitraži. Žamor u publici. Odjednom tajac. Negde iz tame dolazi vila u pratnji dvadesetak senki. Nazire se samo njena srednjovekovna odora i tanana tkanina. Senke kao da su vođene nevidljivim nitima.

Staju u polukrug okružujući vilu koja podiže duguljaste prste ka nebesima. Senke čekaju znak, ona mirno stoji gledajući ih. Prsti se pomeriše noseći ih ka nebesima, a kroz senke progovoriše Balkanci i Balkanke. Duhovi su prizvani - glas brzinom svetlosti prođe do iskona i zatitra u svim čulima. Publika ne vidi, ali oseća hodočašća - tu su i Beli anđeo i Simonida i Studenica i Pećka patrijaršija, Trojeručica u Hilandaru, Pastirstvo i kovanica svetoga Save.

Etno-urbani performans

- Ideja predstave začeta je 1998. godine. Želela sam da predstava dobije etno formu. Koristili smo bogatu riznicu narodnog usmenog predanja, pesme, brzalice, bajke koje su glasom prenošene sa kolena na koleno. Kako je vreme prolazilo, projekat je dobijao i određene urbane elemente, radili smo, recimo, brzalice kao horor priče. Jedna od ideja je bila iskazati ko je Balkanka, a ko je Balkanac. Na umu sam imala i šire područje, pa primer, Mediterana i daha Dubrovnika. Bilo je tu i primesa hrišćanstva i onoga što nas povezuje sa renesansom i srednjim vekom, duhom Mileševa - rekla je autorka ovog etno-modernog performansa Tatjana Stevanović, profesor Desete beogradske gimnazije.

Biser - koji daruju učenici I2, I4 i III2 Desete beogradske gimnazije "Mihajlo Pupin" i njihova profesorka srpskog i književnosti Tatjana Stevanović, koja je dve godine radila na pripremi predstave "Biser se roni, Simonido".
- Alasi simer sija s večer mese čimer čina
S večer mesečina. Čak se vi vimer vidi do Nova Pazara, zamer zara. Do Nova Pazara. U Pazaar zamer zaru tri nova duća ćamer ćana. Tri nova dućana - progovaraju seni Stare Raške jednoglasno bacajući čini pesme prelepog kraja.

Onda "Brzalica" osmišljena kao sporalica odjeknu iz tame:
- Jesi li ti to tu? Jesi li to tu ti? Jesi li to ti tu..?

Odzvanja u glavi: Jesam li ja to tu? Jesam li to tu ja? Jesmo li to tu mi? Jesmo li mi to tu? Da li je privid postao stvarnost? Pohodimo li to sve svoje prošlosti glasovnim vremeplovom? Da, to je stvarnost, čuju se glasovi predaka.

Devojačko vračanje paganskom snagom opseda Balkance i Balkanke. Njega smenjuje i umiruje"Uspavanka".
- Legoh spati, Boga zvati i anđele prizivati...

Dobra vila podiže i spušta ruke, a senke glasovima odgovaraju i uzvraćaju damare čarobnici. Ona koraknu unazad. Šaljiva pesma "po vojvođanski" "Miš poseja proju" zaori se, a za njome rugalica "po crnogorski":
- Gladi muhu po trbuhu, Da ti muha pitu kuha, Da ti pitu maca jede, Pa za peći da ti prede!

"Serpent" instrumental Majka Olfilda najavio je značaj Jablanove mobe:
- Lako, lako moja silna mobo!

Diskretno đačko obezbeđenje

Organizaciju predstave sproveli su sami đaci "Desete". Đačko obezbeđenje pazilo je da se nešto nepredviđeno ne bi dogodilo i stajalo diskretno na hodniku, a publiku su dočekivale na ulazu učenice u belim košuljama i crnim kratkim suknjicama proveravajući pozivnice za predstavu. Pošto je u sali i na ulazu bio mrak ljubazno i strpljivo su baterijskim lampama proveravale pozivnice kako ne bi bilo švercovanja. Kao u pravom pozorištu.

Zaista je lako. "Andrićevi" zamišljeni mostovi. Moguće je da nit sa korenima oduvek nije pokidana to je onaj isti narod. Ispredena glasom poveznica, ni vekova pet je ne pokida, turskih 500 tamnijeh godina.

Srpske kletve glasom se prenose udaraju u grudima dušu:
- Dao ti Bog dukat od sto oka, pa niti ga mogao nositi ni trošiti, već sedeo kod njega i prosio!

Vila opčinila senke. Iz grla se promolila bajka - "Devojka brža od konja", a Bregovićeva obrada "Kaleš bre Anđo" blago zatitra tamom. Tihi glas se prekide i prevlada "Nenadova kletva" koju stigoše "Jelen i vila".

Vila odlazi u tamu i uzima čašu za vino, senke u tišini kreću svaka po svoju čašu. Vila odmereno podiže čašu, a senke za njom.
- Biserna brada
Srebrna čaša
Biser se roni
U čašu pada
Svakoga zrno po dukat valja

Pozivnica - program

- Kad pamet stane, glupost je već daleko odmakla - pisalo je na specijalno odštampanim i vrlo profesionalno urađenim pozivnicama koje su sadržale i program ovog etno-urbanog spektakla sa svim imenima učenika i imenom tvorca ovog projekta. Na kraju programa pisalo je: Izbor, Scena, Ideja: Tatjana (2000, Balkan)

A sjeda brada tri bjela grada! - odjeknuo je paštrovski pripev uz zdravicu izmamivši aplauz publike. Ruke same plješću iz središta duše. Tapšu iz sveg srca i prošlogodišnji maturanti koje su NATO bombe sprečile da budu na pozornici. Vitraži svetle iz dvorišta, pali se svetlo u sali.

Nestaje vile i senki, a pojavljuju se učenici u letnjim majicama, učenice u cipelama sa štiklom, profesorka Stevanović u renesansnom kostimu, osmesi blistaju na licu. Poklanjaju se publici.

Čini se da se i tri breze u pozadini klanjaju krošnjom. "Biser se roni, Simonido", njima bi pozavidelo svako profesionalno pozorište. To se dešava ovde. Srbija 2000, proleće. Nasleđe je očuvano, "da nam se sećanje ne izbriše". Srednjoškolci sklanjaju stolice, sa razglasa odjekuje "Braziiil, na, na, na, nana-na".

Učenici igraju, ljube se, čestitanja, pozornica postaje podijum, 20. vek, odjekuje i disko-ritam, sevaju blicevi foto-aparata "vila" okružena "senkama". "Otopili" se i strogi profesori. Kapa dole pred vama srednjoškolci. Tako se čuva Srbija.

Izlazak iz "Desete", na školi grafiti, gotovo umetnički naslikani - na zidu - urbane freske. Kroz prolaz pa Bulevarom Lenjina, policijska kola sa gvozdenom mrežom na prozorima prolaze, dva milicionera sa pendrecima. Prelaze ulicu. Pusto. Jedanaest uveče.

- Lako, lako! Lako, lako! - odzvanja u glavi - Jesmo li mi to tu? Jesmo. Ima nade.

Ivan Stojković


vesti po rubrikama

^reportaža

16:11h

Najseksepilniji muškarci po izboru magazina "Kompani", prednjači neodoljivi Robi Vilijams

16:44h

U šta mladi Beograđani veruju danas i čemu se nadaju

17:09h

Učenici Desete beogradske gimnazije upriličili veličanstveni etno spektakl

17:23h

U Kremnima s Tarabićima o porukama Kremanskog proročanstva(3): Doći će Car s Istoka

18:38h

Rumunske vlasti muku muče s Čaušeskuovom građevinom "Dom naroda"

     


     


FastCounter by LinkExchange