[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 1. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


31. May 2000 17:12 (GMT+01:00)

U Kremnama pod Tarom, sa Tarabićima o porukama Kremanskog proročanstva (1)

Misterija flaše u kamenom zidu

U flaši je zapisana tajna, a onaj ko je nađe neće dugo poživeti

Gore u Kremnama zemlja je mnoga bliža nebu. I zvezdama. Iznad sela Tara i Šargan, skoro da dohvataju do oblaka, uveče, pun mesec sedi na boru, na vrh Čigote. Kremanski zaseok Tarabići sakriven je od puteva, od iznenadnih gostiju, sklonjen pod samu Taru u jednu dubodolinu kroz koju teče bistar potok.

Sa bele trake asfaltnog puta koji vodi do vrha Tare, neprimetnu oku, onom ko ne zna kremanske puteve, odvaja se uzana zemljana staza do kuća Tarabića. Tim putem ovog proleća mnogi prolaze do doma u kojem su rođeni proroci Tarabići. Prolaze ljudi, i zabrinuti i uplašeni i bolesni i zdravi, a potišteni. Dolaze mnogi koji su negde u međuvremenu izgubili duševni mir, spokoj...

- Jeste - kaže stari Lazar Tarabić - dolazi narod.

- Juče, baš, bili neki Beograđani, prekjuče Bosanci, onomad jedna porodica iz Sremske Mitrovice, nema dana da ne dođu barem dve-tri grupe...

Od potoka do kuće proroka, putem utabana trava, ugažene travke i livadsko cveće u širokom dvorištu oko kuće.

- Dođu, sede ovde na pragu kuće, ko zna možda se potajno nadaju da će i njima ovde nešto biti kazano... Pitaju me posle, Lazare, šta će ovo biti, idu li bolji dani, a ja im pričam ono što sam pročitao u knjizi, drugačije ne znam - priča Lazar, a glas mu miran i topao, kao da se na skladu Tarabića kuće prosula karlica meda, pa med potekao dole ka kući...

Svaka mu reč za knjigu. A osmeh ne silazi sa lica, kao da su mu srčani prijatelji ili kumovi stigli iz daleka, tako se Lazar obraduje svakom gostu.

- I mnogi bi što ovde dođu ostavili mnogo onoga što imaju, samo da mogu, makar malo ovog Lazarovog spokoja i mira da ponesu kući - kaže Mire Bešlić, mlađi Kremanac koji nas je do kuće Tarabića iz centra Kremana i doveo.

A Lazar se samo osmehne. On u svojoj brvnari živi tu, na samo desetak metara od kuće proroka. Deli ih, ustvari, samo drvena taraba, ostala još od Mitra. Preko potoka, na drugoj strani udoline, utonula u zelenilo kuća Jova Tarabića, 80-godišnjaka, unuka proroka Mitra i praunuka Miloša Tarabića. Jovo sedi pod šljivom, dole pod ogradom planduju ovce. Čuju se samo ptice...

- Do rata i ovih pretumbacija bio narod i zaboravio na kremansko proročanstvo i proroke. Sad, čudo jedno koliko naroda ovuda prođe. A ja im pričam ono što znam, što ne znam izmisliti ne mogu - veli Jovo.

Ljudi kad dođu širom otvore oči, pa upijaju svaku Jovovu reč. Često ga i prekidaju u kazivanju, zapitkuju, šta li je Mitar mislio kada je rekao biće ovako, na šta li je sumnjao kada je govorio da će biti onako. Mitrov unuk zna mnoge odgovore, mnoge, pošteno kaže, i ne zna.

- Satrli smo mnogo starih knjiga. Dabogda da u selu ima i jedna knjiga u kojoj je staro kremansko proročanstvo. Ovo što danas pišu, kako koja knjiga izlazi sve je tanja, sve drugačije piše. Imao sam i ja pravu knjigu, crne debele korice, slova ko pozlaćena, debela bila - priseća se Jovo. Knjigu mu, kaže, doneo brat, nabavio negde u Beogradu. Knjiga posle bila na čitanju po selu, i ... Pitaju Jova, svi koji kroče u njegovo dvorište, šta će ovo biti sa Srbima, kako će se sve ovo završiti, a Jovo zaćuti, pa im kaže:

- Sve što započne, mora se i završiti.
Oni koji ovo čuju, odu pa posle danima promišljaju šta je Jovo hteo da kaže.

Drugi opet, posle ovih reči, pripituju Jova:
- Dokle će ovo trajati?
- Dok se ne završi... - kaže im mudri Kremanac.

A Mire Bešlić, sve to sluša, škrto se osmehne, i kao za sebe pomene da su i Obrenovići i Karađorđevići znali i da metnu u aps one koji bi o predskazanjima Tarabića mnogo zborili. Lazar Tarabić, dok sedi u hladu iznad Tarabića kuće, kada ga stanu ovako zapitkivati kaže:

- Vidite li one zidine na kojima je sad kuća? Tu u tim zidinama zakopana je flaša, a u flaši uz vitinu rukopis, knjiga u kojoj piše sve šta će biti...

Zidovi pod Tarabića kućom od klesanog kamena, kuća prostrana, zidovi debeli i čitav metar na nekim mestima, visoki dva i više metara...

- Iza ovog kamena je tajna - kaže Lazar i hrapavim dlanovima gladi zid.

U podrumu, iza zidova, polumrak, zima u sred leta. Dole zemljani pod, gore lučeve grede, široke više od pola metra..

- Čuo sam i ja za tu flašu, zitinjavu, i za rukopis. Bog sam zna ko je zapisivao ono što je Mitru bilo kazato - potvrđuje Jovo Tarabić.

U livadi iznad Mitrove kuće, travke i cvetovi mirišu jače nego na ostalim livadama, vetar je tiši i blaži, čuje se samo žubor potoka, oseća bilo zemlje kojom su i Mitar i Miloš hodali...

Lazar sedi, pa ponekad i on zapita goste:

- Ne znam što ljudi toliko trče da čuju šta će biti. Oće li posle toga biti sretniji, mirniji i spokojniji, hoće li umiriti svoje nemirne misli. Biće ono što mora, onako kako je Bog odredio...
Uz legendu o zakopanoj flaši, živa je u Kremnama još jedna. Priča je Mire Bešlić.

- Veruje se da onaj ko bi našao tu flašu, ne bi posle toga dugo poživeo. Plaše se ljudi nekog prokletstva, zato je mnogo i ne traže.

Jovu Tarabića, pričali su njegovi stari, a on pod šljivom nama.
- Vako je to bilo. Čuvao Miloš ovce u livacima pod Tarom, i zaspao. Probudi se, kad oko njega tri devojke. Rasplele kose. Miloš se uplaši, a one mu kažu: "Ne boj se, Miloše, stoka ti je kod kuće u štali, a mi smo došle da ti kažemo da ćeš ti propovedati, kazivati narodu sudbinu, mi ćemo ti pomoći." To su bile vile. On dođe kući i sve to ispriča majci, a majka mu kaže: "Ćuti, Miloše, ne pričaj to nikome." I nije pričano o tim vilama dok Miloš nije umro...

Priča se tako prenosila decenijama, već vek i po. S njom živelo je i kremansko proročanstvo. Danas čini se i zanimljivije i poučnije no ikad. Delo je zapisano u knjigama, drugi deo, onaj zanimljiviji, živi u pričama, u glavama starih Kremanaca kojih je sve manje. Njih smo ovih dana slušali pod Tarom i zapisivali.

Tekst i foto: Zoran Šaponjić

Sutra: Gde se nalaze tri krstate gore


vesti po rubrikama

^reportaža

16:14h

U Beogradu danas samo avanturisti računaju s gradskim prevozom

16:52h

U Šapcu otvoren "Centar za mlade" u organizaciji britanskog fonda "Spasimo decu"

17:12h

U Kremnama pod Tarom, sa Tarabićima o porukama Kremanskog proročanstva (1): Misterija flaše u kamenom zidu

17:33h

Holivudska filmska priča o Erin Brokovič prećutala istinu

18:41h

Na pivskoj olimpijadi u Frankfurtu točeno 400 vrsta blaženog napitka

     


     


FastCounter by LinkExchange