[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 1. jun 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

   
 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


31. May 2000 15:50 (GMT+01:00)

"Glas" istražuje: Zašto srpska opozicija ne uspeva da preuzme odgovornost nad procesom demokratskih promena

Nemoć kao sudbina

Mnogi lideri, koje je iznenadilo ono što su očekivali, ostavljaju utisak kao da ne žele da se bilo šta promeni

Mnoge neprijatne stvari su se dogodile u poslednjih mesec dana. Represija režima je sve otvorenija, sve je manje slobodnih javnih glasila i sve je manje nade da će omča zvanične prisile biti olabavljena. Najavljen je i nekakav antiteroristički zakon koji jamči orvelijansko kontrolisanje građanskih prava i dramatično uključivanje policije u privatni život podanika.

Zvaničnici vlasti i vladajućih partija postaju sve osioniji i nadmeniji u pokušaju da omalovaže "saradnike i plaćenika NATO", da to postaje i smešno i strašno. Ali, valja više strepeti nego se podsmevati zajapurenim izaslanicima režima. Oni pokazuju da je vlast, u primeni mehanizama represije koji joj stoje na raspolaganju, spremna da ide do kraja. Svim snagama i svim sredstvima.

U takvom ambijentu srpska opozicija se nije snašla. Kao da su lideri vodećih stranaka potrošili najveći deo svoje energije i kreativnosti da bi nekako došli do saglasnosti o zajedničkom nastupu. Pokazalo se da to nije dovoljno i da opozicija trenutno nema čime da ozbiljno uzdrma ovakav režim u Srbiji.

Opozicija, pre svega, nema program. Ako on postoji, svakako nije celovit, i nije postao temeljni segment opozicione strategije. Nije postao "vlasništvo građana" bez čije prevratničke energije nema promena. Sve se svodi na "bespoštednu kritiku režima", a to postaje opšte mesto, gomila potrošenih rečenica i neproduktivnih optužbi koje su publiku davno dovele u stanje rezignacije i ravnodušnosti.

No, ako nije bilo saglasnosti oko jedinstvenog izbornog programa, lideri opozicije su se složili da je "rušenje Miloševića prioritet", a da tek kasnije počinje uobičajena demokratska utakmica. Pokazalo se da je to mnogo lakše uneti u zajedničke zaključke, nego ostvariti.

Čak, kad je vlast okupacijom Studija B dala idealnu šansu svojim oponentima za relativno jednostavno poentiranje, pokazalo se da je za ovdašnju ujedinjenu demokratsku opoziciju to breme preteško. Lideri se nisu snašli. Ispada da ih je iznenadilo ono što su očekivali, i da su tek onda nastupile "taktičke dileme" koje su imale snagu tihog razdora.

Pitanje je bilo ne samo okupljati se ili ne, šetati ili ne, braniti se od brutalnosti policije ili saviti šiju, već i oko toga ima li sve to uopšte smisla. Kad su zaključili da nema smisla demonstrirati na taj način, to više nisu imali čime, niti kome da saopšte. Građani su se povukli u kuće, crpeći poslednje atome volje za miting od 27. maja.

Uostalom, i pre toga je bilo jasno da su mitinzi već davno muzejski oblik protesta i da je jako teško takve skupove pretvoriti u delotvorne demonstracije.

Posle niza dokaza da je opozicija slabašna i bez kreativnih ideja, neki njeni lideri su teško podneli javne kritike na svoj račun, mnogo teže nego krah protesta. U pokušaju da razumemo šta je to što opoziciju čini tako neefikasnom, teško je, kao argument upotrebiti priču o "dečjim bolestima". Bilo je dovoljno vremena da se one prebole, i da "dete" konačno odraste. Ali, čini se da tri osnovna elementa određuju sadašnji, prilično neveseli status opozicije: konformizam, participacija u vlasti i nedoslednost.

Mnogi lideri, izgleda, ne žele da se bilo šta promeni. Njima je dobro, njihovim saradnicima takođe. Dobro su opskrbljeni, imaju sve statusne simbole, kao i ljudi na vlasti. Pored toga, umešno eksploatišu status borca protiv režima.

Njihove ambicije, često, ne dosežu promenu sistema, već nastojanje da ostanu na izvoru relativno autonomne moći sa minimumom odgovornosti. Akcije lidera-konformiste svedene su, uglavnom na distribuciju kliširanih saopštenja, pošto je ideja o "pravoj akciji" ostavljena za nedoglednu budućnost: kad se osvoji vlast.

Sa malim izuzecima, sve aktuelne opozicione stranke su ili participirale u vlasti, ili vladaju na lokalnom nivou. Obe okolnosti su balast za opoziciju. U mnogim mestima opozicija, kao lokalna vlast, pokazala je sve slabosti svojih socijalističkih prethodnika. U slučajevima učešća u vlasti sa aktuelnom vladajućom koalicijom, postoji fenomen "konstantne sluđenosti" biračkog tela, pri čemu navedena vrsta dezorijentacije doprinosi fatalnoj političkoj inertnosti građana.

Nedoslednost i nepoštovanje sopstvenih principa, koji su po pravilu glasno promovisani, možda je najteža boljka ovdašnje opozicije. Kako da građani veruju lideru koji ih najpre mobiliše, a potom rasteruje, uz niz prethodnih koncepcijskih vratolomija, promena raspoloženja, sredstava i ciljeva borbe.

I u samom opozicionom pokretu postoji svest o nemoći i potrebi da aktuelni liderski koncept ode u muzej, taman kao i mitinzi. Lideri, koji su potrošili i svoje ideje i svoja lica i energiju naroda - nemaju više šta da traže. Oni ne mogu da vode u promene, i to saznanje nikako ne znači rascep opozicije, već imperativ njene reorganizacije.

Nažalost, Srbija nema bolju opoziciju od one o kojoj je reč. Sa nekoliko nepotrošenih lica (Goran Svilanović, Boris Tadić, Branko Ilić) i sa novim ljudima koji su u stanju da shvate o čemu je reč, obnovljeni opozicioni pokret u Srbiji ima šanse. Možda je ideja momaka iz Otpora prava: istovremeno menjati i vlast i opoziciju. Ali, bolje je da opozicija pokuša da menja sebe sama, nego da to sa njom čine Otpor, stara ili nova vlast.

Ljubodrag Stojadinović


vesti po rubrikama

^politika

15:10h

Komandant NATO za Evropu Robertson: Nema uslova za povratak VJ

15:15h

Srbi traže kažnjavanje zločina i povratak VJ na Kosovo

15:20h

Regionalni odbor DSS optužuje: Za egzodus kriv Unmik

15:25h

Milo Đukanović nije prihvatio poziv na duel Predraga Bulatovića

15:35h

Uoči dolaska članova SPS-a u Crnu Goru, sastav delegacije socijalista tajna

15:45h

Mirovnjaci vole da žive u Leposaviću: Čist vazduh, ili nešto drugo

15:50h

"Glas" istražuje: Zašto srpska opozicija ne uspeva da preuzme odgovornost nad procesom demokratskih promena

16:00h

Drugi pišu: "Stratfor Institute" - Da li će studentski pokret "Otpor" ida ujedini opoziciju

16:10h

Opoziciji "istekao rok" da saopšti kako dalje, Otpor sam protiv svih ?!

16:25h

Upozorenje pančevačkog Kriznog štaba: RTV Pančevo uskoro bez kanala?

16:30h

Kopredsednik Koalicije DAN, Mihajlović: Novosadski most - Titovo delo

16:40h

Ruski i beloruski parlamentarci u Beogradu

16:45h

U petak sastanak opozicije

16:55h

Otpor najavio protestne akcije za ovu nedelju

17:00h

Ko je ovaj čovek: Marija Bogdanović

17:50h

Leskovac: Priveden i starac - otporovac

22:15h

Privođenje aktivista Otpora nastavlja se i dalje u Srbiji

22:32h

Potpredsednik SNP Crne Gore Predrag Bulatović: Beznačajni razgovori

22:49h

Jovanović u JAR-u

22:57h

Robertson se u Gračanici sastao sa vladikom Artemijem

23:18h

Povodom godišnjice prestanka NATO agresije: "Spomen i nada"

 



     


FastCounter by LinkExchange