Beograđanima, pre dva dana, u hramu Svetog Save na Vračaru ukazala se retka istorijska prilika da prisustvuju kanonizovanju novih svetitelja. Sabornu liturgiju je služio patrijarh Pavle uz sasluženje svih episkopa iz zemlje i rasejanja i pomoć 24 sveštenika i 12 đakona.

U red svetih Srba uvedeni su sveštenomučenici Petar (Zimonjić), Joanikije (Lipovac), Sava (Trlajić), Platon (Jovanović), Dositej (Vasić), Branko (Dobrosavljević), Đorđe (Bogić), Rafailo (Momčilović) i mučenik Vukašin.

Ispovednik Dositej je bio mitropolit zagrebački. Prema podacima iz knjige "Srpski jerarsi" dr vladike Save Šumadijskog, Dositej je rođen u Beogradu 1887. godine. U Kijevu je završio duhovnu akademiju, a magistrirao je i studirao u Lajpcigu i Berlinu. U vladičin tron je uveden 1913. godine, a 1931. postao je mitropolit zagrebačko-ljubljanski. Ovaj arhijerej je u vreme bolesti patrijarha srpskog Varnave upravljao svim poslovima Srpske pravoslavne crkve.

Mitropolit Dositej, učeni bogoslov, čovek širokih pogleda na saradnju sa drugim narodima i veroispovestima, uhapšen je 7. maja 1941. godine i odveden u ustaški zatvor u Petrinjskoj ulici u Zagrebu. O njegovom stradanju svedoči izjava tadašnjeg belgijskog konzula Arnolda Roberta koji je, videvši telesno iznakaženog mitropolita, rekao: "No, bogami, ovo je divljaštvo šta ovi ljudi rade". U mučenjima Dositeja učestvovale su i rimokatoličke monahinje. Na kraju mitropolit Dositej je prebačen u besvesnom stanju u Beograd, gde je brižljivo negovan od sestrinstva manastira Vavedenja. Umro je 15. januara ne dolazeći k svesti. Sahranjen je u porti manastira Vavedenje.

Sveštenomučenik Joanikije (Lipovac) rođen je 1890. godine u Stolivu u Boki kotorskoj. Pravoslavni bogoslovski zavod je završio u Zadru, a Filozofski fakultet u Beogradu. Za vikarnog episkopa izabran je 1939. godine, a od 1940. je mitropolit crnogorski. Sa svojih sedamdeset sveštenika pokušao je da izbegne iz zemlje pod naletom komunizma, ali nije uspeo. Svi sveštenici su streljani kod Zidanog Mosta, mitropolit je doveden u Aranđelovac, gde je streljan. Grob mu je do danas ostao nepoznat.

Sveštenomučenik Petar (Zimonjić) rođen je u Grahovu 1866. godine u porodici sveštenika i vojvode Bogdana Zimonjića. Bogoslovski fakultet završio je u Černovicama. Episkop je od 1904. godine, a mitropolit od 1920. godine. Kada su mitropolita Petra posavetovali da se na početku rata skloni od ustaša, on je odgovorio: "Ja sam narodni pastir, pa me veže dužnost da sa narodom delim dobro i zlo". Ustaše su ga uhapsile 12. maja 1941. godine. Iz Sarajeva je odveden u Zagreb gde je dobio robijaški broj 34. Iz Zagreba mitropolit je otpremljen za Korenicu, pa Gospić. Prema prvoj verziji, mitropolit je na kraju umoren u Jasenovcu i ubačen u užarenu peć. Prema drugoj, mitropolit Petar je ubijen sa još 55 pravoslavnih sveštenika i bačen u jamu Jadovno na Velebitu.

Sveštenomučenik Platon (Jovanović) rođen je 1874. godine u Beogradu. Zamonašio se još kao učenik trećeg razreda Bogoslovije u Beogradu. Bio je potom sabrat Podvorja Srpske patrijaršije u Moskvi. Po povratku iz Rusije pokrenuo je više časopisa i dokazao se kao izuzetan književnik. Episkop je 1936. godine. Za banjalučkog episkopa postavljen je 1939. godine. Kada su mu ustaše naredile da napusti Banjaluku, vladika Platon je odgovorio: "Ja sam kanonski i zakonski od nadležnih postavljen za episkopa banjalučkog i kao takav obavezao sam se pred Bogom, Crkvom i narodom da ću voditi brigu o svojoj duhovnoj pastvi, trajno i dostojanstveno, bez obzira na ma kakve prilike i događaje, vežući nerazdvojno svoj život sa životom svog duhovnog stada". Ustaški stožernik Viktor Gutić, međutim, po dobijanju ovog odgovora izdaje novu naredbu da mitropolit odmah napusti Banjaluku jer je Srbin koji nije rođen u Bosni.

Mitropolit Platon tada dobija obećanje od katoličkog biskupa Josipa Garić da će mu dozvola boravka biti produžena. I pored biskupovog uveravanja da mitropolit može biti miran i spokojan, ustaše provaljuju u dvor i hapse mitropolita. Ustaški zločinci odvode mitropolita i protu Dušana Subotića izvan grada i u selu Vrbanji, muče ih, potom ubijaju i bacaju u reku Vrbanju. Pre umorstva obojici su tupim nožem obrijali brade, izvadili oči, odsekli nos i uši i na prsima naložili vatre. Posle 17 dana, 23. maja 1941. godine pronađeno je u rečnom mulju unakaženo telo episkopa Platona.

Sveštenomučenik Sava (Trlajić) rođen je 1884. godine u Molu. Završio je Bogosloviju u Karlovcima, a Pravni fakultet u Beogradu. Za vikarnog episkopa postavljen je 1934. godine, a za gornjokarlovačkog episkopa 1938. godine. Na početku rata Italijani su ponudili episkopu Savi da ga bezbedno prebace u Beograd. On je to odbio uz obrazloženje da mora ostati sa svojim narodom. Ustaše su ga uhapsile 13. juna 1941. godine zajedno sa još 13 uglednih Srba i njegova tri sveštenika. Svi oni bili zatočeni u štali ustaškog logornika Tomljenovića. Dok su mučeni, sa gramofona je puštana ploča: "Lelici vo Hristova krestistesja" Ubijen je posle silnih poniženja i mučenja, a grob mu se ne zna.

Sveštenomučenik Branko Dobrosavljević bio je protojerej u selu Veljunju. Uhapsili su ga sa još 500 Srba iz tog kraja ustaše pod rukovodstvom Ivana Šajfora. Ustaše su protu posle silnih mučenja naterali da drži opelo svom živom sinu Nebojši, studentu medicine, koji je muče pred očevim očima. Prota Branko i njegov sin ubijeni su 7. maja 1941. godine kod Hrvatskog Blagaja.

Sveštenomučenik Đorđe Bogić bio je paroh u Našicama, a ubijen je po nalogu katoličkog sveštenika Sidonija Šolca. Nesretnog protu ustaše su 1941. godine vezale za drvo, pa mu rezali i sekli nos, uši, jezik i bradu s kožom. Uz psovke su mu iskopali oči i rasporili trbuh, a creva izvadili i vezali oko vrata. Na kraju dotukli su ga metkom iz puške.

Sveštenomučenik Rafailo Momčilović rođen je 23. aprila 1875. godine u selu Deronje u Bačkoj. Monaški postrig primio 1896. godine u manastiru Manasija. Likovno obrazovanje sticao u Beogradu, Moskvi i Italiji. Drugi svetski rat je dočekao u manastiru Šišatovac, kao iguman. Ustaše su ga uhapsile 25. avgusta 1941. godine i odveli za Slavonsku Požegu gde je umro u najtežim mukama 3. septembra. Do danas nije poznato gde je sahranjen.

Mučenik Vukašin je poreklom iz hercegovačkog sela Kelpci odakle je odveden u logor Jasenovac. Na ponudu jednog ustaškog mučitelja koji mu je rekao da će mu poštedeti život ako uzvikne "Živeo poglavnik Pavelić", Vukašin je hladno odgovorio: "Samo ti, dijete, radi svoj posao!" Ustaša mu je onda odsekao uvo i ponovio svoj zahtev. Dobio je isti odgovor. Isto se ponovilo i posle sečenja drugog uva, nosa, unakaživanja lica. Na kraju izbezumljeni ustaša ubio je Vukašina i ubrzo poludeo.

I. M. Veljkov

 

Sveti Srbi Imenoslov svetih Srba sa poslednjom kanonizacijom broji 76 svetaca. Iz redova careva, kneževa i despota ima ih 31, monaha-podviznika, isposnika i mučenika ima 27, a iz redova arhijereja SPC 28 svetaca. Među svetiteljima je i 6 žena: Ana, žena Stefana Nemanje i majka svetog Save, koja je posle monašenja postala Anastazija, zatim kneginja Milica - monaško ime Jefimija, potom despotica Angelina Branković, Jelena Dečanska, Jelena Anžujska i Jelena Stiljanović.

U kalendaru Po kanonu Srpske pravoslavne crkve sveci su bogougodnici koji su postradali za svoju pravoslavnu veru i koje je Bog proslavio. Novokanonisanih devet svetaca imaće status sveštenosvetitelja, odnosno velikomučenika i po svom značaju imaće mesto u pravoslavnom kalendaru. Da li će njihova imena biti upisana crvenim ili drugim slovima (to je crkveno- formalni status) odlučiće Sabor ovih dana. S. J.