BEOGRAD - Posle odluke o odlaganju, Evropska unija će s praktičnom primenom pooštrenih finansijskih sankcija Jugoslaviji započeti 30. juna. Iz tog razloga, kao jedno od najznačajnijih pitanja za vlasnike firmi registrovanih na teritoriji Srbije nameće se ono kako izdejstvovati izuzeće od kazni i kome se u tom cilju obratiti.

		Ispravka uz izvinjenje U tekstu pod nazivom "Kako izbeći gnev Evrope" (objavljenom na strani sedam u broju od nedelje 21. maja), odnosno u njegovom delu koji je nosio naslov "Kako kod koga" slučajnim nesporazumom i nenamernom omaškom došlo je do pogrešne interpretacije izjave koju je "Glasu" dao gospodin Jan Vilem Blankert, zamenik otpravnika poslova delegacije EK u Beogradu. Uz dužno poštovanje, autor teksta se u svoje i ime lista ovom prilikom izvinjava kako gospodinu Blankertu, s nadom da će naša uspešna saradnja biti nastavljena i u budućnosti, kao i svim čitaocima za koje se nadamo da nam neće zameriti. U želji da svojim čitaocima, kao što je to i do sada bio slučaj, pruži uvek blagovremenu, pravu i istinitu informaciju, "Glas" u današnjem broju objavljuje tekst s neophodnim ispravkama.

Kako je "Glas" već ranije pisao, za sve vlasnike firmi u Srbiji koji su zainteresovani za izuzeće, kao zajednički, najvažniji i presudan od tri propisana uslova jeste da u tu svrhu prilože dokaz da njihova firma kao ni njeni prihodi nisu pod kontrolom Vlada Srbije i SRJ.

Druga dva uslova (da mesečne transakcije naše firme s partnerom iz EU ne prelaze iznos od 100.000 evra kao i da firma ne posluje u određenim "zabranjenim" sektorima), važe za dopunske koji mogu da olakšaju ulazak na "belu listu".

Uz važeće principe da firma izuzeće može da traži lično tako što će se obratiti za to određenoj instituciji u onoj članici EU s čijom firmom posluje ili, pak, da zahtev pošalje svom stranom poslovnom partneru koji će ga podneti u njeno ime, konkretan postupak bi trebalo da bude sproveden na sledeći način.

1. Firma registrovana u Srbiji trebalo bi da uz dokaz da nije pod kontrolom vlada podnese zahtev za izuzeće za to nadležnoj instituciji (adrese i telefone smo objavljivali već u dva navrata) u onoj članici EU s čijom firmom posluje.

2. Kada nadležna institucija primi taj zahtev ona ga prosleđuje u sedište EU u Briselu, tačnije Evropskoj komisiji čiji su službenici zaduženi za sastavljanje "bele" odnosno liste naših kompanija s kojima će firme iz EU moći da posluju i pored sankcija. Kada lista bude sastavljena, njen sadržaj će biti još jednom podvrgnut konačnoj proveri i to od strane u tu svrhu specijalno osnovanog Komiteta koji će činiti predstavnici svih 15 partnera u EU.

3. Nasuprot pogrešnoj informaciji objavljenoj u nedelju (da će svaka članica EU ponaosob razmatrati zahteve i o njima samostalno donositi odluke, te da stoga može da se desi da jedna te ista naša firma ima prolaz na primer u Španiji, ali ne i u Austriji), princip koji važi jeste da će lista izuzetih firmi biti jedinstvena i da će podjednako i bez razlike važiti u svim članicama EU koje su dužne da je se pridržavaju.

		Sankcije ne važe za uvoznike Kako "Glas" saznaje u Briselu, režim pooštrenih sankcija važi samo za one naše firme koje se bave izvozom, a nikako za one koje se bave samo uvozom. Cilj pooštrenih sankcija, prema odlukama ministara EU, jeste da se u Jugoslaviju spreči priliv i unos deviza zarađenih od izvoza u inostranstvo, a ne da se firmama iz EU zabrani da svoju robu plasiraju na naše tržište.

To znači da će našoj firmi koja uspe da izdejstvuje izuzeće odnosno koja jednom dođe na "belu listu", bez obzira kojoj je i u koliko članica podnela zahtev, poslovanje biti dozvoljeno na celoj teritoriji EU. Prema rečima zamenika otpravnika poslova delegacije EK u Beogradu Jana Vilema Blankerta, cilj i jeste da se sve članice EU, pošto već imaju jedinstvenu trgovinsku politiku, sa istim takvim jedinstvom ponašaju i u oblasti primene sankcija.

Ukoliko, na primer, postoji takav spor da jedna zemlja EU jednu našu kompaniju smatra poželjnom, a druga ne, konačna odluka o tome biće doneta u Briselu. Međutim, kakva god ona bila, sve članice će čvrsto morati da je se pridržavaju.

Prema tome, nadležne institucije u svakoj od 15 članica imaće dužnost da prime i proslede zahteve, te dodaju svoje mišljenje ili preporuku da li sa nekom našom firmom treba poslovati ili ne, ali za to ko će se naći na konačnoj listi izuzetih kao i za rešavanje sukoba mišljenja da li je jedna firma "podobna" ili ne, odlučivaće isključivo Brisel.

4. Naše firme svoje zahteve isključivo treba da podnose samo za to nadležnim institucijama u zemljama EU, a za dodatna objašnjenja, informacije i pomoć u upoznavanju s odlukama EU uvek mogu da se obrate ovdašnjim ambasadama petnaestorice ili delegaciji EK u Beogradu.

S. Đ. P.

 

		Režim specijalnog izuzeća Odlukom EU o pooštravanju sankcija, Evropskoj komisiji dato je ovlašćenje i da neku našu kompaniju koja ne ispunjava presudan uslov za izuzeće - da nije pod kontrolom vlada SRJ i Srbije - ipak izuzme iz režima sankcija ako je to u opštem interesu. Kao primer navodi se raščišćavanje našeg dela toka Dunava, kojim je plovidba onemogućena zbog mostova srušenih tokom prošlogodišnjeg bombardovanja, a za koje bi posao u saradnji s Dunavskom komisijom trebalo da preduzmu niz naših firmi u državnom ili društvenom vlasništvu. Pošto je takav posao od opšteg značaja za celu Evropu, one naše firme koje su generalno "nepodobne" za poslovanje, a koje budu dobile taj posao dobiće i specijalno izuzeće od strane EK, ali isključivo u tom cilju i samo za taj, konkretan slučaj.