Biografija Peroševića

Boško Perošević je rođen 17. septembra 1956. godine u Odžacima. Prema zborniku "Ko je ko u Srbiji" izjašnjivao se kao Srbin pravoslavne vere. Osnovnu i srednju školu pohađao u rodnom selu Ratkovo i Odžacima, zatim Višu mašinsku i subotički Ekonomski, da bi magistrirao na novosadskom Tehnološkom fakultetu. Na studijskim usavršavanju boravio u Sovjetskom Savezu, a pored ruskog govorio i engleski jezik.

U specijalizovanim časopisima objavio veći broj stručnih radova, dok je kao konstruktor alata i uređaja patentirao nekoliko inovacija. Objavio je studiju "Kalupi za injekciono presovanje plastomera", a zajedno sa trojicom koautora i knjigu "Promenama do uspešnog preduzeća".

Jedno vreme radio kao inženjer u odžačkoj Industriji tekstila "Ivo Lola Ribar", da bi 1992. godine bio postavljen za predsednik SO Odžaci. Na ovoj fukciji proveo je jedva godinu dana i 1993. godine, postao jedan od premijer vojvođanske Vlade sa najdužim stažom u banovinskoj palati.

Od samog osnivanja je član SPS i Pokrajinskog odbora vojvođanskih socijalista, a od 1995. do 1990. i njihov predsednik. Smatran najviđenijim predstavnikom liberalno-tehnokratskog krila vojvođanskog SPS, pa su mnogi analitičari gradskih političkih prilika bili iznanađeni, kada pre nekoliko meseci, nakon kadrovske rekonstrukcije novosadskog ogranka SPS, koji se još nije oporavio od teškog poraza na lokalnim izborima 1996. godine, baš on izabran za obnovitelja.

Laureat Oktobarske nagrade Odžaka, Prvomajskog priznanja Privredne komore Vojvodine, Nagrade "Nikola Tesla", te Srebrne i bronzane plakete na izložbama inovacija. Pripalo mu je za 1998. godine i najviše priznanje Kulturno-prosvetne zajednice Vojvodine "Zlatna iskra". Iza Boška Peroševića ostalo je dvoje maloletne dece.

Ubica prek čovek

Nezvanično smo saznali da je Gutovićeva portirska smena trebalo da počne tek u 18 časova, ali je bio pozvan da pomogne zbog gužve koja uvek prati otvaranje Poljoprivrednog sajma.

Nakon što je prošla ceremonija, šef obezbeđenja ga je poslao kući i potom ga niko od kolega nije video. Inače, Milivoje Gutović je neoženjen, bez dece i živeo je sam kao podstanar u Novom Sadu.

Kako smo čuli od ljudi iz obezbeđenja Sajma, sa njim nikada nije bilo problema, jedino što je povremeno delovao izgubljeno. No, prema izjavama meštana Ratkova, Gutović je smatran nezgodnim, prekim čovekom s povremenim neurotičnim ispadima.

U poslednjih pola godine imao je nekoliko smrtnih slučajeva u porodici. Gutović nije član ni jedne političke stranke. Rodna kuća Gutovića u Ratkovu nalazi se pored doma porodice Perošević.

Očevidac

"Čuo se pucanj kao kada neko baci petardu. Onda je neko povikao "hvatajte ga". Narod se prepao, ljudi su počeli da se sklanjaju i pred mene istrči stariji čovek sa velikim pištoljem u ruci. Pomislio sam - gotovo je.

On međutim skrenu pokraj mene i ja mu podmetnem nogu. Čovek se spotače, pokuša da nekako skoči preko jasala, ali ga je ščepao jedan od radnika obezbeđenja. Opirao se žestoko, ali ništa nije hteo da kaže.

Posle su mu, čujem, u džepu našli još jedan pištolj", ispričao nam je odgajivač Dragoslav Ivanović iz sela Junkovac kod Lazarevca.

Odata pošta

Na vanrednoj sednici Izvršnog odbora Skupštine Novog Sada, minutom ćutanja odata je pošta preminulom Peeroševiću. Predsednik novosadske Vlade dr Predrag Filipov, u ime IO grada osudio je ovaj zločin izjaviviši saučešće porodici Perošević, Izvršnom veću i Skupštini Vojvodine kao i Gradskom odboru SPS. Predrag Filipov je posebno naglasio da je predsednik Perošević "bio čovek s kojim se moglo reazgovarati, tolerantan i uvek spreman na saradnju".