BUKUREŠT (Beta) - Da li je bračnom paru Valentini i Adrijanu Kostei, protiv kojih se vodi krivični postupak u Francuskoj i Rumuniji, diplomatske pasoše 1996. godine izdalo ministarstvo inostranih poslova "na svoju ruku" ili po nalogu tadašnjeg predsednika Rumunije Jona Ilijeskua, pitanje je koje postavljaju gotovo svi rumunski mediji.

Dnevnici "Romania libera", "Adevarul" i "Ziua" na prvim stanicama sučeljavaju izjave nekadašnjeg ministra inostranih poslova a sada lidera stranke Savez za Rumuniju, Teodora Meleškanua i bivšeg rumunskog predsednika a sada lidera najveće opozicione stranke, Partije socijalne demokratije, Jona Ilijeskua uz pitanje: "Ko laže?".

		Lično ili zvanično Na početku afere, lideri prethodne administracije su tvrdili da nemaju nikakve veze s Adrijanom Kosteom i njegovom suprugom. Kasnije, kako je štampa počela da iznosi sve pikantnije detalje, čelnici prethodne administracije su naveli da su njihove veze sa sada osumnjičenim bračnim parom imale samo lični, a ne i zvanični karakter.

Naime, dvojica političara koji su se u međuvremenu politički razišla, iznose dijametralno suprotne stavove o tome ko je naredio da se bračnom paru Kostea izdaju diplomatski pasoši. Ilijesku tvrdi da je odluku o izdavanju diplomatskih pasoša Valentini i Adrijanu Kostei doneo po sopstvenoj proceni tadašnji ministar inostranih poslova Meleškanu; ovaj to negira i ističe da je odluku o dodeljivanju diplomatskog pasoša ministarstvo donelo na izričiti zahtev bivšeg šefa rumunske države.

Protiv bračnog para Kostea vodi se krivični postupak u Francuskoj a grupa islednika iz te zemlje doputovala je u Bukurešt kako bi saslušala rumunske čelnike iz perioda 1992. do 1996. godine, kada je inkriminisani bračni par, oslonjen na privilegovan položaj koji je uživao, izvršio više krivičnih dela "pranja novca" u vrednosti od preko 100 miliona dolara.

Svoje operacije bračni par Kostea je obavljao posredstvom najistaknutijih ličnosti tadašnjih vlasti, a pre svega preko kasnije bankrotirane državne banke "Bancoreks" za koju se procenjuje da je raznim zloupotrebama i neekonomskim poslovanjem oštetila rumunsku državu za više milijardi dolara.