Početak - rođen je 2. avgusta 1951. u Dešilovu, kod Merošine, (između Niša i Prokuplja). Otac Radosav bio je učesnik NOB, posle rata komandir policije i inspektor za Toplicu. Majka Milosija (Vračarević) je domaćica. Rodili su sina i dve kćerke. Zečevići potiču iz Bileće, pradeda Vidak se 1911. preselio u Kuršumliju. Deda Krsto učestvovao je u Topličkom ustanku.

Detinjstvo - "Pokojni ćale hteo je da mu jedinac bude u svemu najbolji", kaže Ratko.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - pravoslavac, slavi Svetog Jovana.

Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju završio je u Prokuplju. U Beogradu je diplomirao na Pravnom fakultetu, baš kao i supruga Magdalena, ljubav iz sedmog razreda osnovne škole.

Karijera - počeo je kao pripravnik u Opštinskom sudu u Prokuplju. Sledećih 18 godina bio je sudija u istom sudu. Paralelno uređuje časopis "Tok". Bavi se i karateom, ima zvanje majstora. Trenutno, uređuje i partijsko glasilo "Toplički glas".

Stranački angažman - u 18. je postao član SK, član SPS je od osnivanja stranke. Bio je i predsednik Opštinskog odbora SPS-a, a od 1992. je načelnik Topličkog okruga (to je i danas). Član Glavnog odbora SPS postao je na poslednjem, četvrtom kongresu partije.

Zanimljivosti - jedini je načelnik u Srbiji koji je dobrovoljno učestvovao u ratu u RS i Krajini. Dva puta je ranjavan (u Ravnim Kotarima i Škabrinji). Javnost ga poznaje po dogodovštinama s oružjem. Tako je 1998. neko provalio u opštinske prostorije SPS-a, slučaj je prijavljen policiji. Na uviđaju su pronašli šest bombi i ustanovili krađu "škorpiona". Kako se radilo o većoj količini zakonom zabranjenog oružja, govorilo se da će biti podignuta optužnica protiv načelnika Zečevića. Međutim, ubrzo je "stvar legla", a Zeka (za prijatelje) nije izlečio svoju pasiju ka oružju. Upućeni znaju da je za tri dana Zečević organizovao odbranu zemlje prilikom NATO agresije na SRJ. Prijatelji navode da mu je mlađi sin Marko (1978) među prvima krenuo na Kosovo.

"Deca su krenula u farmerkama na ratište, s obzirom da nam je u prvom bombardovanju uništen i vojni magacin s oko 8.000 uniformi, naredio sam da se otvori prodavnica "Jumka" u kojoj je bilo uniformi", seća se Ratko. Tokom rata imao je funkciju komandanta štaba civilne odbrane (stariji sin Vladimir (1975) kalio se na ratištu u RS, pa je porodica Zečević poznata po patriotizmu u Topličkom kraju). Glava porodice je nedavno u žižu javnosti dospeo čuvenim potezanjima pištolja i hicima ispaljenim u razmaku od pola godine. Prvi put jula meseca, prilikom organizovanja kontramitinga mitingu SZP u Prokuplju. Sve novine su pisale o bahatom ponašanju istaknutog člana SPS-a.

" Penzioner je paradajzom pogodio Vladana Batića. Iz SZP-a su pojurili na čoveka. Stajao sam na balkonu i pucao u vazduh. Nije to bila politika, već odbrana nemoćnog starca", objasnio je on. Pucao je i sredinom marta, u osam ujutru, po izlasku iz kafane. "Slavili smo odlazak u penziju direktora Muzeja, jer ja se družim s ljudima iz umetnosti i književnosti, nezavisno od stranačkog opredeljenja (član je književnog društva "Rade Drainac"). Veseli smo se, a kad mi je rođak prišao i rekao da se ženi, raširio sam ruke i rekao, dođi da te teča poljubi, volim da se ženite i da rađate sinove. Srbiji su potrebni vojnici. Onda potegnem, pa u nebo...". Nezgodno je što je "nebo" bilo dvadesetak metara od stana Novice Radosavljevića, predsednika Okružnog odbora SPO, pa je slučaj shvaćen kao atak na neistomišljenika.

U kancelariji drži slike Ratka Pavlović Ćićka i Ernesta Če Gevare, ali i Koste Vojinovića, čuvenog komite, četnika iz rata 1912-1917. To im stvara malu zabunu, pa ga često pitaju šta je on. Oni koji ga ne vole ističu da je komunjara, a on se brani: "To mi prišivaju oni od kojih se nekad nije moglo u komitet, koji su i peške išli u Kuću cveća. Ipak, narod sve pamti."

Zorica Vulić