[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Subota, 13. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


12. May 2000 19:10 (GMT+01:00)

Brzinom svetlosti širi se kineska četvrt u Beogradu

Biznis iz džambo torbe

Svi su opsednuti trgovinom, ne govore srpski sem toliko da bi saopštili cene. Prvi Kinezi rođeni u Jugoslaviji već prohodali

BEOGRAD - Kinezi sa džambo torbama, punim robe preplavili su sve veće gradove u Srbiji, a u Beogradu, brzinom svetlosti širi se prva kineska četvrt u Enjubovom tržnom centru u bloku 70.

Kinezi rođeni u Jugoslaviji, ovih dana prave prve korake ispred radnji tržnog centra i već u svojim majušnim glavama registruju cifre koje se u nagodbama najčešće čuju - pet dinara, 50 dinara, 130 dinara, deset maraka, 500 dinara ...

Blokom 70 šetaju sa mobilnim telefonom u ruci čitave familije, glava porodice, supruge i deca od desetak godina, sve brojnije su i mlade Kineskinje koje započinju poslovnu karijeru. Svi su opsednuti trgovinom, ne govore srpski, sem toliko da bi saopštili cene. Posebno, glavu okreću kad čuju pitanje na koji način se može otvoriti firma, kolika je zarada i šta od toga ode u jugoslovenski budžet. Samo su retki spremni da o tome nešto kažu.

Lako do vize

Kinezi kažu da se viza dobija u policijskoj stanici. Taj papir sa rokom trajanja od godinu dana košta 1.800 dinara. Ksjang Šu Feng, trgovkinja iz bloka 70 dobila je taj dokument u opštini Savski venac. To, kaže nije mnogo pa je zato odlučila da se preseli iz Ukrajine u SRJ.

Ozbiljan trgovački centar

Beograd bi mogao postati nova trgovačka meka. U kinesku četvrt na Novom Beogradu počeli su da stižu i trgovci iz okolnih zemalja. Ibrahim Salem, dolazi iz Makedonije, kupuje sezonsku robu, sada papuče i nosi u Makedoniju. Papuče kupuju za 45 dinara, a u Makedoniji preprodaje i zarađuje jednu marku po paru.

Trgovina traje od ujutru do uveče, kupci se guraju da bi prišli radnjama i kartonskim kutijama, punim robe dok pedantni "bosovi" ručaju, sedeći pred radnjama sa podignutim nogavicama, perfektno ispeglanih pantalona i štapićima spretno hvataju zalogaje nacionalnih jela.

- Prvi put sam došao u Jugoslaviju prošle godine u novembru kod prijatelja jer mi je pričao o biznisu koji se ovde razvija. Napustio sam fabriku i počeo da se bavim prodajom kineske robe u Beogradu - kaže mladi Kinez Lin, sada jedan od vlasnika spoljnotrgovinske firme u SRJ.

Lin priča da je prošle godine posao išao bolje. Plate od 2.000 dinara, vredele su više nego sada od 3.000 jer je kurs marke skočio. Zakupnina lokala koji su iznajmljeni od jugoslovenskih trgovaca čiji je biznis propao, iznosi po nekoliko stotina maraka.

Lin kaže da je teško govoriti o nekom standardu cena jer sve zavisi od nagodbe i od toga da li su Kinezi sa juga ili severa. Severnjaci registruju firme, plaćaju knjigovođu i porez. Oni donose kvalitetniju robu, ali su i cene više. Južnjaci se trude da što manje plate, ali je i roba loša, ističe Lin.

Roba za ovu firmu, kaže, stiže kamionom, ocarini se od oka, a državi se na ime poreza odvoji mesečno od 15 do 20 000 dinara. Lin kaže da se sva roba prodaje na malo i na veliko - nema pravila. Zarada postoji uz smešak zaključuje Lin, da ne postoji, svi bi Kinezi otišli. Devojka srpskog porekla, radnica susedne radnje dobacuje da njen gazda svaki dan inkasira pet do šest hiljada maraka. Neki Kinezi, dodaje Lin, odavde idu u Italiju, ja neću da radim za Italijana 16 sati jer hoću i da živim, sada to mogu jer mi je ovde radno vreme devet sati.

Lin zapošljava četiri radnika, jugoslovenske devojke rade za 200 maraka, besplatan ručak i osiguranje. Na pitanje da li inspekcija kontroliše poslovanje, Lin kratko kaže:"Ona je užasna".

- Radio sam na brodu, prošao Koreju, Singapur, Indoneziju, Peru, Čile, Egipat, Ukrajinu, ali ovde je najbolje, kaže Tao Ie, student srpskog jezika koji pomaže u jednoj od nekoliko radnji njegovih rođaka.

- Mesečno se zaradi oko 10 000 maraka, ali to nije profit. On iznosi oko deset do 15 odsto. Ovde je bolje nego u Rumuniji gde je ranije bila firma. Mi donosimo kvalitetniju robu, školske torbe su od osam do deset maraka. One se mogu kupiti i za pet, ali, kako vi kažete, takva roba je đubre. Međutim, ljudi tamo kupuju više. Ako hoćeš kvalitetniju robu, moraš platiti skuplje, tako je i u Kini. Kad platiš malo, dobiješ malo. Skupa roba se teže prodaje, mesečno svega nekoliko svilenih kombinezona. Ranije su ljudi ovde imali više para, išli su u Italiju, ali biće bolje - zaključuje Lin.

Svetlana Jovičić

ANTRFILE Cene

U tržnom centru, cene nisu fiksirane, kupac se može dogovoriti sa prodavcem oko popusta ako hoće da pazari na veliko. Najjeftinije su čarape, koštaju pet dinara, a najskuplja su ćebad za koja treba izdvojiti od 600 do 700 dinara. Haljine koštaju deset maraka, kišobrani 60 do 70 dinara, ženski set staje 500 dinara, muške košulje 130 dinara ...


vesti po rubrikama

^ekonomija

16:19h Uz drugu fazu obnove "HIP - Azotare", direktor obećava: Dovoljno đubriva za jesenju setvu
17:02h Odnos broja zaposlenih i penzionera drastično pogoršan
17:35h Turisti iz Srbije u Crnoj Gori mogu da plaćaju bilo kojom valutom
19:10h Brzinom svetlosti širi se kineska četvrt u Beogradu
     


     


FastCounter by LinkExchange