Početak - rođen je 29. decembra 1921. u „najvećem srpskom selu" Velikoj Drenovi, kraj Trstenika (upisan je u knjigu rođenih kao Dobrosav Ž. Ćosić, rođen 4. januara 1922. jer je njegov deda po ocu Jeftimija Ćosić hteo da mu prvi unuk što pre odsluži vojsku, oženi se i, pouzdanije od oca Žike, raspolaže s mukom stečenom imovinom Ćosića). Otac Žika, veliki maštar i majka Milka, koja je kasnije verovala da Dobricu progone partizanski četnici, izrodili su tri sina: Dobrosava (deda mu protepao Dobrica), Bogosava i Radoslava (koji je poginuo).

Detinjstvo - deda Jeftimija vodio ga je u kafane, peo na sto i prisutni su mogli svašta da ga pitaju jer je unuk znao i imena ministara iz drugih zemalja.

Nacionalnost - Srbin. „Srbin je od vlasti svagda očekivao zlo, a vlast od Srbina očekivala je hajdučku zasedu i imala ju je", kaže Ćosić.

Verska opredeljenost - pravoslavac. „Kod Ćosića u kućici u blizini Dunava, u Grockoj, slavili smo Božić i Svetog Nikolu", kažu njegovi prijatelji.

Obrazovanje - hteo je da bude kalemar i ispuni dedinu želju, pa je učio u srednjoj Poljoprivrednoj školi u Bukovu, kod Negotina. Nadležni su „provalili" da pripada naprednoj omladini, podražao je štrajk i izbacili su ga iz škole. Izbio je Drugi svetski rat, pa je školovanje - Višu političku školu „Đuro Đaković" završio posle rata.

Karijera - počeo ja kao partizan, bio je partijski komesar u Resavskom odredu, ratni urednik lista „Mladi borac", (zabranjivan zbog Ćosićeve „političke greške"), član Pokrajinskog komiteta SKOJ-a za Srbiju, član Agitpropa (politička propaganda) CK KP Srbije. Bio je 12 godina narodni poslanik, republički i savezni (1945-1951). Ćosić je i prvi Jugosloven koji je neslužbeno i svojom voljom posetio Goli otok. On je i svedok budimpeštanskog ustanka iz 1956. Ćosić je bio i istaknuti član CK SK Srbije. Jedan je od retkih koji se javno usprotivio progonu Milovana Đilasa i Aleksandra Rankovića. Paralelno, od 1951. s prvim delom „Daleko je sunce" ulazi u domaću, ali i svetsku književnost (tim povodom Isidora Sekulić sažalila ga je zbog malo godina a mnogo teških iskustava, a kad joj je objasnio da nije svako iskustvo „lično", Sekulićeva mu je rekla: „Vi ste, Dobrice, mačka u džaku"). Godine 1968, krajem maja, „Kritikom vladajuće ideološke koncepcije u nacionalnoj politici" otvara pitanje Kosova čime je izazivao pozornost drugova iz CK-a. Dobija etiketu srpskog nacionaliste, a kako tri dana kasnije počinju studentske demonstracije, konstrukcijom drugova obaveštajaca proglašen je i za organizatora ovih protesta (istina je da je Ćosić odmah posle raščišćavanja s KP, otišao u Grocku i tamo proveo sve vreme demonstracija).

Pre nego što je postao najpoznatiji jugoslovenski opozicionar Josipu Brozu Titu, o „najvećem jugoslovenskom sinu" je govorio: „Nije mogućno razmišljati o Jugoslaviji a da se u svim tim asocijacijama ne podrazumeva Titov istorijski primer". Kasnije se branio: „Srpski partizani nikad nisu negovali kult Tita. Tito je bio funkcija, konspirativna stvar partije". Ćosić je od 1951. slobodni umetnik, književnik, napisao je kultne romane, svojevrsnu sagu o Srbiji. Od 1970. je član SANU, prvo dopisni, potom i redovni.

Prvi predsednik SRJ postao je juna 1992. Brat Bogoslav rekao je tad: „E moj brate, ne činiš ti to bez velike muke". Oni koji ga vole pričali su da je „otac nacije" zasluženo seo na tron, oni drugi, da je nekadašnji komunista, internacionalista konačno pokazao pravo lice. Smenjen je 1. juna 1993. (inicijativu da se ispita da li je prekršio Ustav SRJ pokrenuo je vođa stranke koju sada bojkotuju mnogi mediji, 11. februara 1993), tajnim glasanjem oba Veća u saveznom parlamentu. Optužen je da je s vojskom planirao da izvede vojni puč i svrgne tadašnjeg predsednika Srbije Slobodana Miloševića. Ćosić je to demantovao i žestoko uzvratio Miloševiću, optuživši ga da je „odao vojnu tajnu jer je nekompetentnim osobama dostavio stenogram sa sastanka s vojnim vrhom, u kojem je sadržana i vojna tajna".

Stranački angažman - „Nisam duhovni otac ni duhovni sin nijednom političaru pa ni Miloševiću. To što me smeštaju u razne partije, to su takve naše prilike i ne mogu to da onemogućim. Bio bih srećan kad bih bio samo u knjižarama. Ne znam nijednu partiju u čiji bih program mogao da se smestim. Kao građanin slediću pametne i poštene ljude i za njih ću glasati..." davno je rekao.

Zanimljivosti - šta god je javno rekao, napisao ili uradio to je izazvalo reakciju javnosti - od pohvale do kritike i spaljivanja njegovih knjiga ili čak vraćanja autoru u znak neslaganja s njegovim činom. Upućeni tvrde da uvek bira trenutak kad će da „nastupi". Prijatelji (poput pobratima pokojnog Meše Selimovića i pokojnog Jovana Raškovića, venčanog kuma Antonije Isaković) tvrde da je jedan od retkih koji može da bude blizak prijatelj s neistomišljenicima. Osporavali su ga i nagrađivali, voleli i nagrđivali. Retko se branio, češće ga je branila supruga Božica s kojom ima kćerku Anu, koja mu je bila i ostala anđeo čuvar, za pojedine novinare čak i Kerber.

Zorica VuliĆ