[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 9. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


08. May 2000 18:22 (GMT+01:00)

U blizini ruske luke Murmansk godinama skladišten nuklearni otpad

Sto plivajućih Černobila

Ogromne količine nuklearnog otpada - u napuklim betonskim silosima i podmornicama zrelim za staro gvožđe

Murmansk je najopasniji grad na svetu. Nuklearna pitanja u Rusiji su državna tajna, zbog čega se razmere opasnosti uopšte ne mogu utvrditi. Ali, jedno je sigurno: sovjetska Severna flota nagomilala je ovde u proteklih četrdeset godina ogromna brda nuklearnog otpada.

U promeru od 50 kilometara oko ovog grada na 250 kilometara severno od polarnog kruga uskladišteno je više toksičnog i radioaktivnog nuklearnog otpada nego u svim atomskim skladištima zapadnog sveta.

podmornice pune
nuklearnog otpada

I bez nuklearne opasnosti, Murmansk je mesto parališuće tuge, hladna aglomeracija sivih sovjetskih šestospratnica duž 30 kilometara dugačkog fjorda, u čije se fasade uvukla ledena vlaga. U vreme SSSR-a, dobrovoljcima u radnim brigadama se godinu dana života i rada u Murmansku obračunavalo kao dve godine penzionog staža. Ali, većina i nije dolazila dobrovoljno. Najveći deo lučkih i industrijskih postrojenja i železničke pruge do Sankt Peterburga izgradili su radnici na prinudnom radu i nemački ratni zarobljenici. Trećina je umrla od gladi ili bolesti.

Sredinom pedesetih nuklearna privreda doživela je procvat u Murmansku. Međutim, tek danas se naziru katastrofalne posledice. Posle analiza tla koju su sproveli naučnici Pomorskobiološkog instituta, na primer u predgrađu Poljarni na kraju fjorda, zračenje kobalta-60 se samo za dve godine povećalo sa 10 na 80 bekerela po kilogramu sedimenta.

Stopa porasta je alarmantnija od izmerenih vrednosti. Ako bude rasla linearno ovim tempom, ona će sledeće godine prevazići granične vrednosti, a za tri godine će biti 20 puta veća.

Pre dve godine se u vojnoj luci dogodio mali "incident", kako je zvanično saopšteno. Posle toga su u gradu deljene tablete joda i od tada više niko nije pomenuo ovaj događaj. Ali, civilno stanovništva u Murmansku retko uspeva da načuje nešto o ovakvim incidentima. Činjenica da se od 470.000 stanovnika, koliko je ovde živelo pre deset godina, u međuvremenu odselilo sto hiljada, više je posledica loše ekonomske situacije nego straha od propale nuklearne privrede.

Obični ljudi i ne znaju kakve se opasnosti ovde kriju, tvrde upućeni iz ekološke Zadužbine Belona. Šipke goriva su gusto spakovane u skladištima i odvojene samo betonskim zidovima, od kojih su neki napukli. Stručnjaci smatraju da konkretno postoji suštinski rizik od nekontrolisane lančane reakcije kao u Černobilu.

U veštačenju Zadužbine kaže se da se incident neće završiti na tome. Nuklearna katastrofa u Murmansku bi zagadila celu severnu hemisferu "i zbog ogromnih količina uskladištenog nuklearnog goriva otapanje ruskog dela Arktika imalo bi mnogo veće posledice od svega što smo do sada doživeli".

Jedan od aktivista Zadužbine je Andrej Solotkov, inženjer za zaštitu od radijacije koji je četvrt veka radio na ledolomcima "Lenjin" i "Arktika". On je video kako su kontejneri sa radioaktivnim materijalom jednostavno bačeni u Karsko i Barencovo more, što je svaki put iznosilo po nekoliko hiljada tona zagađenog materijala.

Solotkov je sa saradnicima objavio izveštaj o nuklearnoj opasnost na poluostrvu Kola i pri tom otkrio da je od 1959. do 1971. u arktičkim vodama završilo barem 17.000 kontejnera nuklearnog otpada. Nadomak norveškog Medveđeg ostrva se na dubini od 1.685 metara nalazi "Komsomolac" sa reaktorom i dve nuklearne bojeve glave.

Na sanaciju se do sada nije pomišljalo. Ministarstvo odbrane je skresalo budžet za skladištenje nuklearnog otpada za polovinu. Admiralitet više ne može blagovremeno da plati ni račun za struju. Tako je 1995. naoružana jedinica prinudila tehničare u nuklearnoj elektrani Kolenegro da ponovo uključe struju pomorskoj bazi Gadševo jer je sistemu za hlađenje pretio kolaps. Da bi zaradila novac, Severna flota lansira zapadne satelite u orbitu.

Nekoliko starih plovila toliko je porozno da su se naherila u vodi. Kompresori stalno pumpaju vazduh u unutrašnjost da ne bi potonuli. Dvogledom se sa obale mogu videti mehuri koji se prave oko trupova. Niko ne zna šta će se dogoditi ako oni potonu. Ali se zna da voda u dodiru sa gorivom može da izazova lančanu reakciju, što bi značilo da se ovde nalazi na stotine plivajućih Černobila.

Ranije se dva-tri puta godišnje železnicom odvozilo iskorišćeno nuklearno gorivo u Majal na Uralu. Ali to vreme je prošlo jer niko više ne može da plati 2.500 kilometara dugačko putovanje. Zato se nuklearni otpad privremeno skladišti u starim podmornicama i betonskim silosima.

Arktička klima sa skokovima temperature od 30 stepeni u roku od šest časova uticala je na kvalitet betona.

MVP


vesti po rubrikama

^reportaža

17:13h Novi zakon u poljoprivredi uznemirio mačvanske seljake
17:48h

"Električni orgazam" bez ikakvih problema svirao u Zagrebu

18:22h U blizini ruske luke Murmansk godinama skladišten nuklearni otpad
18:50h Princ Endrju ne isključuje ponovnu ženidbu sa bivšom ženom
     


     


FastCounter by LinkExchange