[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 9. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


08. May 2000 17:13 (GMT+01:00)

Novi zakon u poljoprivredi uznemirio mačvanske seljake

Samo fali kazan i kolo kozaračko

Sve što je država uradila za poljoprivredu u poslednjih deset godina je nakaradno

Ima više od deset godina kako seljaci mačvanski oru, seju i gunđaju. Vlast to sluša, zna i priteže još jače. Odjednom, ovih dana, selima mačvanskim zavlada mir... Neki čudni, nezdrav i nategnut mir. Seljaci više ne gunđaju... Samo ćute, mršte se i gutaju...

- I dosad sam znao da nemam nikakve koristi što obrađujem ovih osam ektara očevine. Al' to je bila moja odluka i dug prema dedovini. Sad čujem, priča mi komšija Vasa da su doneli neki zakon kako je svak dužan obraditi i zasejati svoju zemlju. Ta ispade da smo mi seljaci maloumni, te nam treba neko ko će nas učiti šta je za nas dobro - čudi se Milorad Manjenčić iz Ševarica. - Država je dužna da stvori uslove da se od zemlje može zaraditi i tada bi svaka stopa bila obrađena, ne bi trebao nikakav zakon. Ovako, država vidi da se i seljak opametio i da neće da seje svoju propast i pravi gubitke. Očekujem da sledeći zakon bude šta i koliko državi predati po kojoj ceni... Pa ljudi moji, nije li to opet partizanština i obavezan otkup na kraju veka i milenijuma u ovoj Srbiji.

- Sve što je država radila na polju poljoprivrede poslednjih desetak godina, bilo je nakaradno - nastavlja Manjenčić. - Prvo, zemlju je trebalo vratiti samo zakonitim naslednicima koji se bave poljoprivredom, a ostale naslednike pravično namiriti u novčanom iznosu. Time bi se zadržala ukrupnjenost poseda i zemlja bi pripadala onima koji od nje žive. Zatim, trebalo je obnoviti zadrugarstvo u Srbiji.

Prođite celu Mačvu, uzduž i popreko, i nećete naći ni jednu zadrugu koja je živa i koja sarađuje sa seljacima. Eto, mi u Ševaricama godinama pokušavamo da obnovimo i aktiviramo našu zadrugu i neko to blokira. Grupa ljudi koja je prisvojila imovinu i napravila gubitke zadruzi, a sebi dobit od nekoliko miliona dinara, sada blokira aktiviranje zadruge.

Kako je to radio Miloš Veliki

Možda su naši sadašnji poljoprivredni zakonodavci slušali onu priču kada je Miloš Veliki putovao Šumadijom i kada vidi pored puta njivu neobrađenu i zapuštenu, nastavi fijaker i naredi da dok se on vrati, njiva bude ko "lepa devojka". Samo ima i drugi deo priče...U Miloševo vreme Srbija je izvozila u tadašnju zapadu Evropu i stoku i šljivu i vino i rakiju. I žir šumadijskih hrastova Miloš je prodavao po Evropi. Srbija je sa svojim poljoprivrednim proizvodima bila prepoznatljiva po Evropi. Danas je sve drugačije - kaže stari Šapčanin, Petar Krsmanović, čiji je pradeda Đorđe bio veliki liferant šljive i stoke u Austrougarsku.

Kako su to radili Mađari

- Više od 80 odsto poljoprivrednog zemljišta u Mačvi, a slična je situacija i u Vojvodini, zaraženo je višegodišnjim korovima koji se razmnožavaju ne samo iz semena već i iz rizoma, odnosno podzemnog dela. Situacija je iz godine u godinu sve teža. Pojedinačno tretiranjem pojedinih parcela ništa se ne može postići. Potrebna je jedna široka akcija. Tu bi država trebalo da se uključi, a ne da donosi neke kaznene odredbe - kaže poljoprivredni inženjer Dragan Nikolić. - Kada sam pre nekoliko godina bio u Mađarskoj, njihovo zemljište je bilo u sličnom stanju. Danas, samo nekoliko godina posle, u celoj Mađarskoj ne možeš naći ni struk metlice ili divljeg sirka. Mađarska država je prihvatila ponudu jedne engleske firme koja se bavi proizvodnjom pesticida da na celokupnom zemljištu Mađarske izvrši tretiranje protiv svih korova, naravno besplatno, s tim da sledećih deset godina seljaci koriste samo pesticide ove kompanije. Dobro za mađarsku državu, dobro za mađarskog seljaka, a dobro i za englesku kompaniju. Tako treba raditi i u Srbiji.

Veliki disparitet cena poljoprivrednih proizvoda prema cenama industrijskih proizvoda, glavni je krivac za nastalu situaciju u poljoprivredi.
- Ako je ova ista država odredila da jedna litra otrova za prskanje od korova u kukuruzu košta koliko i debela svinja od sto kila, ako za jednu traktorsku gumu treba dati četiri tone pšenice, ako kilogram đubriva košta koliko i četiri kilograma kukuruza - onda to više nikakav zakon ne može popraviti - kaže Dragoslav Dostanić iz Salaša Noćajskog. - I sad će neki zakon da mene natera da na mojoj očevini sejem ono što mi donosi samo gubitak. Pa to je van pameti!
- Ne može više država preko naših leđa da kupuje socijalni mir u zemlji preko jeftine hrane. Došao je i tome kraj - nastavlja Dostanić. - Izvukli smo i ovaj rat i sve prethodne, izranili ovaj narod srpski, odbranili ovaj narod srpski. Sve je to seljak učinio... I sad, kao hvala na sve to, dolazi kažnjavanje seljaka.
- Ovo je način da se jeftino dođe do velikih poseda, a sve pod plaštom velike brige za poljoprivredu. Opet će oni stvoriti one kombinate, samo što će sada to biti privatni kombinati sa više od tri-četiri hiljade hektara - misli Živoslav Berić iz Bogatića. - Možda je sada za nečije sinove zanimljiva i poljoprivreda, pa je sada neki tatica rešio da svom sinu jeftino omogući da ima plantažu, farmu ili i jedno i drugo. Do sada su jeftino kupovane fabrike, sada je i zemlja došla na red...
- Ako država smatra da je zemljište nacionalno dobro i da se seljaci nalaze u monopolskom položaju zbog toga što imaju pravo raspolaganja tim dobrom, onda bi cena tog dobra trebalo da iz dana u dan raste, a ne da pada. Pa sada u Mačvi možete za nekoliko hiljada maraka kupiti najbolji hektar zemlje, eto kakvo nam je zemljište mačvansko dobro. To bi u svim drugim zemljama bilo veliko bogatstvo, ovde će to za koji dan biti veliko dobro kojeg će se svi rado odricati, pre nego da plate kaznu od 50.000 dinara po hektaru.
- U svakoj zemlji su sva nacionalna dobra visoko oporezovana. Visoki porez znači da se na najmu može i mnogo zaraditi. Naša država je niskim porezima i sama priznala da se u ovim uslovima ne može na zemlji zaraditi. I sada zamislite što ne može da naplati kroz porez naplaćuje kroz kazne. Ono što je propustila da uzme kroz porez od poljoprivrede, država je uzimala kroz dažbine oko zdravstvenog i penzionog - misli Berić. - Eto, ja čekam penziju u visini od 250 dinara za mesec juli 1998. godine, tada sam stekao uslov. Eto, sada će dve godine, a ja penzije ne videh. Znam da je tako u Kini, znam da je tako u Koreji, znam da je tako na Kubi. Za Irak nisam siguran... Eto, s kim si, onaki si... Samo nam fali veliki kazan na sred sela i kolo kozaračko. I za to će valjda izaći neki zakon ili bar neka uredba, a sve u interesu države i naroda - zaključuje Berić.

Mačva je zaćutala ovih dana. Samo da to ćutanje neko razume. I da ne bude kasno...

Dragorad V. Misojčić


vesti po rubrikama

^reportaža

17:13h Novi zakon u poljoprivredi uznemirio mačvanske seljake
17:48h

"Električni orgazam" bez ikakvih problema svirao u Zagrebu

18:22h U blizini ruske luke Murmansk godinama skladišten nuklearni otpad
18:50h Princ Endrju ne isključuje ponovnu ženidbu sa bivšom ženom
     


     


FastCounter by LinkExchange