Postoje turski zapisi koji kazuju koliko je manastir imao šume. Ni Turci nisu sekli manastirsku šumu, a sada smo došli u situaciju da se poslednjih godina manastirska šuma nemilosrdno seče, da se remete vodni tokovi, tako da su monahinje u jednom trenutku ostale bez vode.

Ovih dana se sve ponavlja. Šuma se nemilosrdno seče i ako se ne prestane, Šumadiju ćemo zvati Golijom - kaže za naš list njegovo preosveštenstvo episkop šumadijski akademik Sava (Vuković) povodom višegodišnjeg sporenja na relaciji SPC - JP "Srbijašume". Sve je počelo sečom šume u okolini manastira Blagoveštenje rudničko, nedaleko od Stragara, na zemlji koja je pre Drugog svetskog rata pripadala manastiru. Predstavnici Crkve tvrde da su sečom šume poremećeni i mnogi klimatski uslovi, da su presečene "žice" kojima je voda dolazila do manastira...

- Pola veka sam ovde i nikada se vetar nije osetio. Vidite sada kako duva - kažu nam monahinje dok sedimo na terasi prostornog konaka u manastiru Blagoveštenje.

Uistinu, vetar je nosio papire sa stola iako se manastir nalazi u uvali između dva brda opasan bukovom šumom. Proteklih godina dolazilo je i do niza sastanaka predstavnika SPC i predstavnika nadležnog ministarstva.

- Mi smo im rekli da je to manastirska zemlja. Oni odgovaraju da nije. Međutim, mi imamo tapije da je nama ta šuma oduzeta i da je stotinama godina pripadala SPC. Manastir Blagoveštenje potiče iz 13. ili 14. veka i vrlo je značajan za istoriju SPC, jer je on jedno vreme bio sedište Rudničke, odnosno Venčačke eparhije - kaže episkop Sava podsećajući da su ovdašnje freske vrlo značajne. Pre desetak godina pronađene su freske koje potiču s kraja 13. ili s početka 14. veka.

Inače, za vreme Drugog svetskog rata manastir je postradao jer su Bugari saznali da su u Blagoveštenju kriju partizani. Bugarska vojska je zapalila manastir i tada je izgoreo monah Janja koji se tu zatekao. Monahinje su 14 narednih godina živele po seoskim kućama, a nekoliko njih živelo je u štali.

- Nikada se niko nije setio tih monahinja, da ih pomogne iako je manastir spaljen zbog partizana. One su same obnovile i dovele u red. Štaviše, manastiru koji je imao preko hiljadu hektara šume i mnogo rodne zemlje oduzeto je gotovo sve. Ostavljeno je deset hektara takozvane Garavice gde ništa ne rađa. Monahinje su niz godina posle rata išle u nadnicu da bi mogle da prežive - priča episkop Sava ističući da je manastir obnovljen sedamdesetih godina.

		"Srbijašume": To je državna imovina - Šuma je državna imovina i dok se ne odluči drugačije, ostaje tako. Mi ćemo i dalje seći šumu - kaže za naš list Božo Pivljanin, rukovodilac za korišćenje šumskog gazdinstva u "Srbijašume". Prema njegovim rečima, sadašnja seča šume odvija se po desetogodišnjim i jednogodišnjim planovima i nije usmerena protiv SPC. - Mi smo ranijih godina imali nesporazume i oni su izglađeni. Sada po prvi put čujem da se povodom najnovije seče protestuje i nije mi jasno zašto nam se niko nije obratio - kaže Pivljanin.

Seča šume dovela je i do sastanka episkopa Save s direktorom JP "Srbijašume".

- Taj čovek je na sastanak doveden iz belog sveta i njemu nije bilo stalo ni do manastira, ni do rudničkog kraja. Sekao je šumu nemilosrdno. Uputili smo i predstavku nadležnom ministarstvu koje nam je odgovorilo da šuma nije naša. I do dana današnjeg se seče. Nemilosrdno. Svako ko ode do manastira može da se uveri da je šuma s leve strane puta posečena i koristim ovu priliku da protestujem protiv najnovijeg vandalizma - kaže episkop Sava.

Proteklih godina zabeleženo je i mnogo neobičnih događaja. Naime, jednom prilikom u toku seče šume mati Mihaila, starešina Blagoveštenja, stavila je krst na put kojim su dolazili radnici. Na krstu je pisalo:

- Proklet bio ko pomeri ovaj krst!

Sutradan su došli radnici da seku drva. Niko nije smeo da pomeri krst. Ali pronađene su putanje da se dođe do (ne)željenog mesta. Meštani i monahinje svedoče da su se tog dana pokvarila tri gotovo nova traktora. Odjednom su otpadali trapovi, kvarili se motori, pucale osovine...

- Mi znamo da su ti ljudi sirotinja i mučenici i nemamo ništa protiv njih, već protiv onih koji naređuju da se šuma seče - kažu u manastiru.

Ipak, najnovija seča šume uznemirila je duhove i u samim Stragarima. Momčilo Minić, jedan od ovdašnjih meštana, kaže da će uskoro krenuti s potpisivanjem peticije u kojoj će se od nadležnih tražiti zaustavljanje seče.

- Ako ni to ne urodi plodom, ne isključujemo i druge akcije. Šuma je naše bogatstvo koje je jedino ostalo ovom kraju - kaže Minić.

DRAGAN ALEMPIJEVIĆ