GLAS JAVNOSTI  

Ambasador M

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 8. maj 2000.

 
 

Glas javnosti 24 sata sa Vama... najnovije vesti iz zemlje i sveta...

Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


07. May 2000 16:12 (GMT+01:00)

U ponedeljak je godišnjica bombardovanja kineske ambasade u Beogradu

Diplomatska "kolateralna greška"

Bura koja se podigla izglađena novcem. Da li su u pitanju bile zastarele mape ili nešto drugo

Noć između sedmog i osmog maja prošle godine bila je obična i ratna, ništa drugačija od onih na koje su se Jugosloveni tada već privikli. Međutim, donela je do tada neverovatnu diplomatsku "kolateralnu štetu", kako su nazivane greške u u avionskim akcijama najveće svetske sile na planeti tokom agresije na našu zemlju. Pogođena je zgrada kineske ambasade u Ulici trešnjinog cveta na Novom Beogradu.

Tako je izazvan najveći incident u toku tromesečnog neravnopravnog rata. Raketirana je ambasada zemlje koja je nuklearna sila, zemlje u velikoj privrednoj ekspanziji, i zemlje s vrlo specifičnim odnosima s Beogradom.

Bilans pogotka aviona koji je za ovu priliku došao direktno iz američke baze jesu troje poginulih kineskih novinara i osamnaest povređenih građana i osoblja koji su mislili da su unutar diplomatskog predstavništva sigurni. Povređena je čast i u udaren je šamar Kini koji je dugo boleo. Evropska glasila reagovala su na ovaj događaj burnije nego na bilo koju drugu akciju sprovedenu iz baze Avijano na severu Italije, kada su "fantomi" i "miraži"poletali ka Jugoslaviji ispraćani TV kamerama i ponekom kamenicom italijanskih pacifista koji su bazu držali pod opsadom.

"Evropa je šokirana", bili su naslovi u novinama. Ugledni Rojters je javljao da je bombardovanje kineske ambasade izazvalo pravi šok u medijima, bez obzira da li podržavaju ili osuđuju vazdušne akcije u Jugoslaviji. Najžešći u osudi bili su italijanski mediji tako da je "Korijere de la sera"pisao da je gađanjem kineske ambasade NATO bombardovao samog sebe. Svi su očekivali veliku krizu u međunarodnim odnosima ne samo s Kinom već i s Rusijom.

Za to vreme na trgu Tjenanmen u Pekingu bile su najveće demonstracije od nemira 1989. godine. Kineski studenti provalili su u zgradu američke ambasade u Pekingu i pokušali da skinu američku zastavu. Demonstracije su trajale danima a užurbana diplomatska aktivnost pokušavala je da spreči dramatizaciju. Počele su spekulacije o navodnom kineskom prodoru u američke tajne podatke o nuklearnom oružju koje se odigravalo baš u to vreme.

Iz Amerike su počela da stižu objašnjenja: radilo se zapravo o grešci u čitanju mapa, koje su bile zastarele. CIA je prema američkim priznanjima, greškom koristila karte iz 1992. godine kada zgrada ambasade nije bila na tom mestu.

Američki obaveštajac Šelbi je grešku prišivao smanjenjem sredstava CIE za obaveštajnu delatnost. Bivši potpredsednik Američke obaveštajne agencije Gregori Treverton izjavio je da na odabiranju meta rade ljudi koji nemaju pojma o Jugoslaviji, već ciljeve markiraju na osnovu fotografija iz satelita ili karakteristične konfiguracije tla koja bi ukazivala na vojne mete.

Mesec dana ranije, pri pokušaju da sruši most u Grdeličkoj klisuri, pilot je zapaljivom bombom uništio ceo vagon kompozicije koja se baš tog trenutka našla na mostu. Ubijeno je petnaestoro ljudi, a ranjeno četrdeset četvoro. Portparol NATO-a Džejmi Šej je spuštenog pogleda izrazio žaljenje i nazvao ovaj zločin "kolateralnom štetom", izrazom koji je proglašen za najgori u prošloj godini. Tom prilikom pušten je snimak koji je trebalo da pokaže kako je pogodak bio neminovan a pilot u bezizlaznoj situaciji.

Godinu dana kasnije otkriveno je da su NATO stručnjaci snimak montirali a unesrećeni članovi porodica sem izraza žaljenja nisu dobili nikakvo obeštećenje. Za ovih godinu dana pragmatični Amerikanci i Kinezi našli su dogovor. Sjedinjene države će isplatiti odštetu porodicama poginulih u ambasadi, dok će Kinezi platiti za štetu koju su studenti naneli američkom diplomatskom predstavništvu u Pekingu. Tako je visoka politika opet odnela pobedu nad običnom ljudskom tragedijom.

DRAGAN APOSTOLOVSKI

 

Kina traži novo objašnjenje

PEKING (Beta-Rojters) - Kina je u nedelju obeležila godišnjicu bombardovanja kineske ambasade u Beogradu i ponovo od SAD zatražila prihvatljivo objašnjenje za napad u kome su živote izgubila tri kineska državljana, a više njih povređeno. Portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Sun Jusji ocenio je da je bombardovanje ambasade predstavljalo "ozbiljan međunarodno nezakonit čin, koji je teško povredio kineski suverenitet i osećanja kineskog naroda i ozbiljno ugrozio kinesko-američke odnose". U saopštenju koje je prenela zvanična novinska agencije Sinhua, Sun je zatražio da SAD ponovo istraže bombardovanje i Kini dostave zadovoljavajuće objašnjenje. "Američka strana bi trebalo da jasno shvati ozbiljnost bombardovanja, da sprovede sveobuhvatnu istragu i kineskoj vladi i narodu pruži zadovoljavajuće objašnjenje", navodi se u saopštenju. Kina prošlog meseca nije prihvatila američke tvrdnje da je do bombardovanja ambasade došlo zbog greške u obeležavanju meta i saopštenje Centralne obaveštajne agencije (CIA) da je zbog te greške otpušten jedan službenik srednjeg ranga, dok su šestorica drugih kažnjeni. "SAD su se obavezale da pronađu krivce, ali do sada nismo primili nikakvo razumno objašnjenje. 'Pogrešna meta' nije objašnjenje u koje možemo da poverujemo", izjavio je tada portparol kineskog ministarstva inostranih poslova Žu Bangzao.


vesti po rubrikama

^reportaža

15:48h

Tragom glasina da Srbi u strahu sve češće prodaju imovinu u Crnoj Gori

16:12h

U ponedeljak je godišnjica bombardovanja kineske ambasade u Beogradu

17:33h

Sporenje SPC i JP "Srbijašume" oko stalne seče stabala u blizini manastira Blagoveštenje kod Stragara

18:23h

Zvanično najstarija žena na svetu ima 114 godina

     


     


FastCounter by LinkExchange