Početak - rođen je 1952. u Prijepolju.

Detinjstvo - bio je živahno i snalažljivo dete.

Nacionalnost - Srbin.

Verska opredeljenost - podatak koji nije zabeležen u skromnoj biografiji ministra Đerića (u zvaničnoj dokumentaciji njegova biografija zastupljena je s nekoliko isečaka).

Obrazovanje - osnovnu školu i gimnaziju završio je u rodnom gradu. Dugo je bio golman u školskim selekcijama, svedoci tvrde da mu se smešila blistava karijera, ali je prekinuo, kako njegovi prijatelji kažu, poslovnim boravkom u Dubrovniku. Po povratku iz "lijepog njihovog" studirao je i završio ekonomiju u Beogradu.

Karijera - od 1983. radi u "Sajam tursu", gde je odnedavno postao predsednik UO. Pre ministrovanja, bavio se biznisom. Pričalo se da je u toj oblasti bio veoma uspešan, te da je vodio četiri restorana, od kojih je najpoznatiji "Šest topola" na Beogradskom sajmu. U svet sporta ušao je dosta davno, kad je u Nišu otvorio prvi sportski kafić i kad se uveliko družio s bokserima. Potom je "stvorio" Klub sportista na Partizanovom stadionu. Upućeni navode da je bio i ostao veliki sponzor borilačkih sportova i predsednik upravnih odbora nekih bokserskih klubova. Kad je i kako je ušao u svet politike, ostaje tajna bar za široke narodne mase. Poznavaoci političkih tokova veruju da ga je prijateljstvo s porodicom Milošević-Marković vinulo u Saveznu vladu.

Prvo je bio zamenik Zorana Bingulca, poznatog fudbalera i Crvene Zvezde i Veleža, dok je ovaj bio na mestu saveznog ministra za sport (na funkciji pomoćnika nalazio se već tada Aleksandar Milutinović, novinar RTS-a, voditelj "Indirekta" i predsednik direkcije JUL-a na Čukarici za sport i omladinu). Iz tog period zabeležene su njegove reči: "Mi smo tim koji pobeđuje i koji podržava sve ovo što se dešava oko naših sportista, koji decenijama unazad čine sve da nas Jugoslovene i Srbe čine širom planete srećnim". Kad je Bingulac postavljen za ambasadora SRJ u Južnoj Africi, Đerić je nasledio njegovu funkciju. Istovremeno je i sportski direktor "profesionalne bokserske asocijacije" Jugoslavije, član Predsedništva KK Partizan (ministar je partizanovac u duši), član UO sportskih saveza Srbije i Jugoslavije i predsednik Školskog odbora Ugostiteljsko-turističke škole.

Stranački angažman - član je SPS, predsednik Opštinskog odbora ove stranke na Savskom vencu. Tu je "nesrećnom" Siniši Mihajloviću, kako je ovaj kasnije izjavio, podmetnuto (?) da potpiše pristupnicu "i zvanično postane član najbrojnije i najuticajnije političke partije u zemlji" (Tanjug 27. april). Interesantno je da ovu vest nisu objavili ni "Borba" ni "Sport", a "Ekspres politika" i "Politika" naravno jesu, ali Mihajlovićev demanti iste vesti - nisu. Jedan je od retkih espeesovaca koji uvek hvali rad predsednika SRJ Slobodana Miloševića.

Zanimljivosti - prvi put pažnju javnosti na sebe Đerić je skrenuo avgusta 1999. godine. List "Danas" objavio da je ministar odobrio 20.000 karata za fudbalsku utakmicu između Jugoslavije i Hrvatske za svoje ministarstvo. Novinari su ga prozvali "samoproklamovanim vođom svih navijača". Sam Đerić je to demantovao, baš kao i priče da živi u osmosobnom stanu u Vlajkovićevoj ulici u centru Beograda. Potom se proslavio skupom u Saveznoj skupštini, tokom bombardovanja (za ministra je zvanično proglašen 15. marta prošle godine, nije ni stigao da se "izraduje"- 24. marta je počela NATO agresija), kad su jugoslovenski sportisti Tomašević, Tanasković i Tomić odlučno stali uz narod, kao i svakodnevnim odlascima na odbranu mostova.

Oni koji ga vole tvrde da mu se u sportskim krugovima ime izgovara s poštovanjem, da je sve konferencije za štampu iz sveta sporta, pogotovu one vezane za večiti derbi između "crno-belih" i "crveno-belih" upravo on sponzorisao. Možda i zato što je Savezno ministarstvo uplatilo po 300.000 DM vaterpolo i odbojkaškoj reprezentaciji i 47.000 DM za stonotenisere. Đerić voli da sačeka sportiste na surčinskom aerodromu i prvi im čestita osvojene nagrade. Oni kojima još uvek nije jasno šta se to dogodilo s Mihajlovićem, čude se zašto se Đerić, kao drugi "akter" u ovoj "mini-aferi s mega posledicama", nije oglasio. Pre i posle događaja, Đerić ponavlja: "U periodu NATO agresije sportisti su bili i ostali posebna diplomatija za odbranu suvereniteta naše zemlje. Navešću samo primer Siniše Mihajlovića koji je u Italiji žestoko osudio NATO i stao u odbranu naše vlade".

Upućeni tvrde da je Đerić najzaslužniji za osnivanje Saveta za sport u okviru SPS-a, čiji su članovi mnogi poznati sportisti, a koji "ne obavezuje da se sportisti bave politikom". Inače, ministar poznaje skromnost i u ovom vidu: "Mi smo najbolji na svetu jer nam je tako zapisano u genima. Takav smo narod. To se dosad pokazalo bezbroj puta, a uz dobar i stručan rad, uz psihofizičke sposobnosti i našu lucidnost i maštovitost - niko nam nije ravan. Najbolji smo i bićemo najbolji u budućnosti".

Oženjen je Draganom, imaju dve kćerke Ivanu i Mariju.

Zorica Vulić