[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Ponedeljak, 8. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


07. May 2000 18:04 (GMT+01:00)

Dobrilo Nenadić, pisac najčitanije knjige u 1999, o svom spisateljskom i životnom putu i novom romanu "Uragan"

Sloboda je veliki luksuz

Bez drskosti i i bezobrazluka nema pisca. "Čas anatomije" obavezna lektira. Nema ničeg poetičnog u gajenju malina

Dobrilo Nenadić po drugi put u spisateljskoj karijeri doživeo je da njegovi romani, prvo "Dorotej" a sada i roman "Despot i žrtva", budu proglašeni za najčitaniju knjigu. Za "Despota i žrtvu" dobio je i nagradu "Meša Selimović". Po njegovom romanu "Dorotej" snimljen je film, a po nekim drugim tekstovima izvođene su pozorišne predstave.

Uz tiho i uporno pisanja knjiga u rodnom Arilju, Dobrilo Nenadić bavio se isto tako tiho uzgajanjem malina. Za taj agronomski rad dobio je silna ordenja. Njegov najnoviji roman "Uragan" pojavio se pre nekoliko meseci u izdanju "Narodne knjige".

"Uragan" se bavi sadašnjošću. Koliko je sadašnjost težak izazov za pisca?
- Sve je teško, ali u isto vreme i nije. Po mudrim savetima trebalo bi sačekati da se prašina sa svih tih peščanih oluja koje su vitlale po ovim našim nebesima slegne. No, ko poželi da ugleda jasan oblik stvari i kroz tu gustu gotovo neprozirnu koprenu, čini to na sopstveni rizik. To je pomalo i drskost, da ne kažem, bezobrazluk. Golem je to i opak zalogaj od koga se lakše zadaviti nego nahraniti. Ko se zadavi, svoj udes je sam zaslužio, to je pravedna kazna za umišljenost. No, s druge strane, bez drskosti i bezobrazluka nema pravog pisca.

A prošlost?
- Ništa manja drskost nije i ako krenete u neko daleko vreme, nekih pet-šest stotina godina u prošlost, a u rukama nemate ništa osim nekoliko šturih i suviše uopštenih podataka koje ste napabirčili tu i tamo, po istorijskim štivima.

Nisam agronom - maneken

Koji je uticaj malina na književnost?
- Ovo je jedno šaljivo pitanje. Dobro, mnoge prividno udaljene stvari se uz malo maštovitosti i dosta logičke komocije mogu dovoditi u vezu. Možda bih i sam, ako bih se napregao, mogao da nađem neku kopču između tako udaljenih stvari, kao što je gajenje malina i pisanje književnih tekstova. Gajenje malina je moj zanat. To i nije nešto otmeno, ali to mi je upisano u sudbinski ćitab, pa sam svoj preteški teret mogao strpljivo da teglim. Nema ničeg ni poetičnog ni romantičnog u tome. Nisam bio agronom - maneken, kakvih je mnogo, nisam umeo da foliram i paradiram. Ja sam zaista radio na terenu i samo ti isti terenci znaju kakav je to hleb. Decenija sam ustajao u cik zore, u pola pet, i vraćao se kući kasno popodne, gacao sam po blatu, ledu ili prašini, po izlokanim seljačkim putevima, od kuće do kuće. Uz sve to, natovario sam sebi i sve one knjige koje sam godinama pisao. Ako sam, kako kažu i kako u knjigama piše, imao uspeha i u jednom i u drugom poslu, to je neka tanka uteha.

"Uragan" je roman o vašaru taštine... Mislite li da su taština ili likovi poput Vaše junakinje Marijane isključivo pitanje provincije?
- Uragan je društveni roman. Pokušao sam po modelu društvenih romana iz prošlosti da progovorim o ovom vremenu. Ja, naravno, znam da je ovde već punih šezdeset godina taj žanr tako bitan za književnost 18, 19. i prve polovine 20. veka, gotovo proskribovan. U početku, u vreme Brozovog vakta i zemena, rađeno je to brutalnom i golom represijom, sada je to umekšano: pored biča uvedena je i šargarepa, taj fini, suptilni jezuitski sistem kazni i nagrada, kazni za one koji ne poštuju modne trendove i nagrada za one kojima je moda zastava pod kojom složno i zadovoljno marširaju.

A ta žvaka o provincijskom i prestoničkom mentalitetu imala je izvesnog smisla pre pojave satelitskih antena, masovne štampe, Interneta i svih tih drugih niti paučine koja je premrežila vasceli glob. Sada smo svi u istoj mreži i svi jedni na druge nalikujemo, kao jaje jajetu.

Vaši najznačajniji romani, oni za koje ste nagrađeni, koji su vrlo čitani, bave se prošlošću. Na neki način su istorijski... Ako je za Andrića prošlost samo ono što ne prolazi, a Selimović je smatrao da je pisac prinuđen da s vremena na vremena zaroni u prošlost i ispravi nedopustive greške istorije i vlasti, šta je za Vas istorija?
- Ne znam na šta se ovde tačno misli: da li na ono što se u prošlosti zaista dogodilo ili na opšte prihvaćeno uverenje, dakle na jednu konvenciju da se dogodilo baš to i samo to i ništa drugo nego to. Naravno, svako zna da se to nešto što se desilo nikakvim naknadnim ispravkama ne može poboljšati, ali zato se može veoma lako i veoma udobno prekrajati priča o tom dešavanju. Ovde je ipak samo reč o priči, zar ne, priči koja je u nekim vremenima, iz ovih ili onih razloga, bila zaštićena poput jevanđelja i uzdignuta na visoki, torženstveni pijedestal nauke, oko koje je ispletena zlatna aura… Neko vreme se ta priča održava, a onda i ona usahne kao drvo čije su žile presečene. U ovom veku je nekoliko puta priča o prošlosti temeljito prekrajana i menjana i uvek uz obilatu i presudnu ispomoć ljudi u akademskim togama.

Glavni junak Vašeg romana "Despot i žrtva" Petrašin svesno strada, misleći da čuva svoju slobodu. Smatrate li da je u ovim vremenima sloboda takođe "luksuz na koji se plaća poseban porez"?
- Jeste, sloboda je luksuz. To nije samo moj literarni motiv koga sam na različite načine varirao u svojim knjigama, to je moje lično životno iskustvo. Živeo sam kako sam živeo jer sam hteo da ostanem uspravan i slobodan čovek. Nisam bio za prodaju. A mogao sam, zar ne, da povijem šiju pred moćnicima, i uz nešto jeftine šmirantske glume, osmeha i klimoglava, da se lepo namestim u kakvoj redakciji, da dolazim na posao u podne i da idem s posla sat kasnije, da piskaram svu onu mrsomudnu palamudaciju, salatu od opštih mesta i užeglih frazetina i da živim kao bubreg u loju. Izabrao sam ovo drugo.

Svi hvale jezik koji Vi negujete...
- Da, hvalili su mi jezik i stil. A jezik i stil idu naravno zajedno. Možda sam ja staromodan, ali za mene nema dobre knjige koja nije napisana svežim jezikom, poletnim, čitkim i gipkim stilom. Čitao sam mnoge hvaljene, slavljene i nagrađivane, koje su pisane aljkavo i nekakvim mutavim i mucavim stilom i jezikom, pa sam se pitao da li je moguće da ti ljudi u žiriju imaju tako nizak ukus. Nema Kiša, tog sjajnog čoveka koji je držao motku. "Čas anatomije" treba izdati u milion primeraka i poslati ga svim školama, kao obavezan udžbenik. Kvarenje stila je opšta svetska pojava. Uzmimo samo bestseler pisce jednog s polovine veka, recimo, Remarka, i jednog s kraja, kao što je Šeldon. Remark prema Šeldonu? To je neuporedivo. Sve, sve, čitava evropska kultura će na posletku da se rastvori u strašnom američkom rastvoru, u toj užasnoj kaši prostaštva i gluposti. Valjda su i proroci mislili na tu vrstu propasti.

Olivera Đurđević


vesti po rubrikama

^intervju

18:04h

Dobrilo Nenadić, pisac najčitanije knjige u 1999, o svom spisateljskom i životnom putu i novom romanu "Uragan": Sloboda je veliki luksuz

18:55h

Vladimir Veljašević o tome zašto je iz svojih radova proterao boju

     


     


FastCounter by LinkExchange