Dušanka i Bogdan su se razveli posle par meseci braka. Zabavljali su se deset godina, a onda su posle njenih silnih molbi da vezu ozakone, stali pred matičara, i njegovim sudbonosnim "da", koje je jedva izustio, nagovestili skorašnji kraj velike ljubavi.

Kada su prestali da se vole niko nije znao. Jedino je Dušankina majka kada su je komšinice pitale kada će ono dvoje da se venčaju, izgovorila reči iz kojih se tek mogao naslutiti ružan epilog ljubavne priče njene ćerke.
- Strast za ženama nije kao kocka ili tvrdičluk, ona ima kraja - odgovorila im je bolno uzdišući.

Kada je došlo do razvoda samo je kratko prokomentarisala. "Ne slažu se deca", i tako se po kraju pričalo da je to bio jedini razlog "neočekivanog" završetka jedne veze.

Dušanka je podnela tužbu za razvod, a Bogdan je na suđenje došao uveren da je to samo prolazni hir njegove već prilično histerične supruge.

Bila je više nego dostojanstvena.
- Nemojte, gospodine sudija, ni da pokušavate sa onim formalnostima o nekakvom izmirenju. Nismo se zavađali. Ne mrzimo se, ali ja jednostavno više ne mogu ovako. Naš brak se pretvorio u međusobno gušenje i otaljavanje života - rekla je sudiji odmahujući glavom.

- Nije Dušanka tako. Još uvek te volim - odgovorio joj je muž drhtavim glasom.
- Bogdane, - uzvratila je ona - bila sam ti i sestra, i žena i majka. Htela sam da ti budem i ljubavnica, ali si se posle prve strasne noći sa mnom uplašio mojih milovanja. Da si me prihvatio celu danas bismo bili srećni. Većina muškaraca vapi za ženom koja bi mu pored majčinske brige pružila i one čari koje traže van kuće, a oni koji od svojih žena ne umeju da načine svoju ljubavnicu daju najjači dokaz o svojoj nesposobnosti, dečače moj.

Ove reči ujele su ga za despotsko srce i povređena sujeta podiže ga sa stolice te izusti.
- Tebi je smetalo što sam se ugojio i što ti nisam dozvolio da ustima dodiruješ sve delove moga tela. A kako bi istim tim ustima mogla jednog dana da poljubiš našu decu. Da l si ikad na to pomislila?
- E, s kim sa ja živela - odgovori Dušanka kiselo se osmehujući, Istog trena Bogdan joj trupnu pred noge, razdrlji košulju i isturi izbrijane grudi bolno jecajući.
- Gledaj Dujka kako sam se zategao za tebe. Gledaj svoga bildera i razmisli!

Žena skoči sa stolice i prihvati mu glavu na grudi, a on grčeći telo nastavi da plače.
- Isplači se, dečko moj. Isplači - reče mu ona mazeći ga po kosi.

Unezvereni sudija ne izdrža, pa zapisničarki polušapatom prozbori.
- Kada će se ljudi već jednom razvoditi pred onima koji su ih i venčali. Dokle mi da rešavamo tuđe privatne probleme!

Dušanka je i dalje gladila svog uplakanog muža, a kada je sudija sažaljivo pogleda klimnu glavom potvrdno i reče mu.
- Ne, nisam odustala od tužbe.

Siniša Stanimirović