BEOGRAD - Ono što 1990. nije ušlo u Ustav Srbije sada je pretočeno u Zakon o poljoprivrednom zemljištu. Tada je, naime, u nacrtu Ustava postojala slična ideja o obaveznoj obradi zemljišta, ali je neko bio dovoljno pametan da se to izbaci iz ustavnih normi.

Sada na žalost nije bilo takve pameti, pa je pomenutim zakonom ugroženo osnovno, ustavom zaštićeno pravo građana, da slobodno raspolažu svojinom, kaže za "Glas" dr Boško Mijativić iz Ekonomskog instituta.

- Cinično je da država kroz agrarnu politiku i ograničavanje cena poljoprivrednu proizvodnju i obradu zemljišta čini nerentabilnim, a onda kroz ovakve propise prisiljava nekoga, odnosno seljake, da se bave tim poslom. Kada bi u poljoprivredi vladali zakoni ponude i potražnje, a uslovi poslovanja bili povoljniji, oni bi svakako našli interesa da obrađuju zemlju ili da je daju u zakup, objašnjava Mijatović.

On podseća na kaznene odredbe ovog zakona prema kojima se zemlja može oduzeti na neodređeno vreme i pita se kome će je država dati u zakup, ako iz pomenutih razloga ni do sada nije bilo zainteresovanih da je pod tim uslovima obrađuju.

- Ovaj zakon je odličan za povećanje birokratije u Ministarstvu poljoprivrede, koje čeka veliki posao - ukupan popis zemljišta, zatim popis neobrađenog zemljišta, kontrola da li mu je izmenjena namena i slično - što je dostojan angažman za jedan socijalistički resor. Jedino me, sa stanovišta vladajuće koalicije, čudi politički motiv za ovakav potez, koji će svakako izazvati opravdano nezadovoljstvo seljaka, kaže dr Mijatović.

B. Jager