Srđan Milivojević, aktivista Narodnog pokreta "Otpor", nastalog proširenjem Studentskog pokreta istog imena i stvaranjem širokog narodnog fronta za borbu za demokratske promene u Srbiji, po mnogo čemu se izdaja od ostalih. Iako je, prema mnogim ocenama, držao najoštrije mitingaške govore, izabrali smo ga za sagovornika jer ga njegove kolege opisuju kao neposlušnog i svojeglavog, čoveka koji će uvek pričati onako kako sam misli a ne kako se prethodno dogovore.

Srđan Milivojević rođen je 1965. godine. Završio je Poljoprivredni fakultet u Beogradu, odsek Stočarstvo a radi kao profesionalni spasilac gorske službe za spasavanje.

Otkad pružaš otpor?
- Još 1987. godine sam tražio da se iz hola Poljoprivrednog fakulteta na koji sam išao, skine Titova bista. Tadašnjem dekanu Dragutinu Veličkoviću rekao sam da Poljoprivredni fakultet u holu može da ima ovcu ili konja. Rekli su mi da suviše društveno razmišljam. Vodio sam proteste u Studentskom gradu u vezi sa našim standardom. Nisam hteo da odem na Gazimestan, bilo mi je neozbiljno otići tamo na poziv jednog čoveka u jeku ispitnog roka. Na poziv jednog od inicijatora ogranka SPS-a, postavio sam pitanje da li će ta nova stranka vratiti mom dedi ono što mu je 1947. oduzeto i da li će krava koja ima genetski potencijal da daje po 10 litara mleka davati 25 ako joj se promeni ime aludirajući na Savez komunista.

Proglasili su me protivnikom prosperiteta. Posle vojske su me, inače, isterali iz Saveza socijalističke omladine.

Učestvovao si u studentskim demonstracijama 1991. godine?
- Da. Bio sam i u studentskoj delegaciji koja je te godine razgovarala sa Miloševićem o studentskim zahtevima. Jedina iskrena i prava opozicija među akademcima bili su studenti Filozofskog fakulteta, pre svega zahvaljujući profesorima, ali je Poljoprivredni bio izuzetno brojan. Predsednika Miloševića Studentski grad podržao je među prvima, ali on se nije zahvalio, nego se ponašao osiono. Na tim razgovorima sa Miloševićem "91. godine Studentski grad bio je degradiran, iako su tamošnji studenti imali oreol elitističkog, koji sad nemaju.

Zajedno sa još jednim studentom, postavio sam mu pitanje zašto ništa nije uradio kad je javnosti već bila prezentovana afera Špegelj a rekli smo mu i to da želi da bude posle Tita Tito i da jedino sebe predstavlja kao lidera koji je u stanju da odbrani srpske nacionalne interese. Ali i to da ako da ostavku, kruna mu neće pasti s glave, nego će biti slavljen. Ustao je i uzvratio "Daću ostavku kad to od mene bude tražio moj narod na mojim ulicama". Mi smo narod Srbije a ne vaš narod, a ulice nisu vaše, na njima su pre nekoliko dana bili tenkovi. Pokazao je bežični telefon i rekao da se čuo sa Jovićem, ali da to nije znao.

Šta je s tvojom generacijom?
- Oni koji su "65. godište politički su angažovani po vladajućim partijama, pametniji su otišli u Ameriku i Kanadu a ostali su indolentni tako da se to graniči sa sebičnošću.

Kako su prošle zimske demonstracije?
- Došao sam autobusom sa Kruševljanima koji su išli na kontramiting, mada sam im na pola puta rekao da idem na miting i izvadio svoje simbole. Kada je jedan sa Slobinom slikom s kič okvirom od školjkica izašao iz autobusa na Slaviji, jedan Beograđanin mu je oteo i nabio mu je na glavu. Slika je ispala a on je ostao sa školjkama oko vrata kao Havajka. Otišli smo do Dorćola. Tamo je jedan mladić upitao: Da li ste bili u Zoološkom vrtu? I počeo da deli po dve karte s obrazloženjem "Jedna je da uđete a druga da izađete jer ste majmuni". Jednog su uhvatili i četiri sata vrteli na kalemegdanskoj panorami. Kad je počela tuča između zavađenih strana, talas me je doneo do mojih, i šta ćeš, ne možeš a da se ne biješ.

Da li je i u Kruševcu bilo nekih protesta ?
- Još 1991. dok je trajala mobilizacija za Vukovar, avion je greškom bombardovao kolonu od nekoliko desetina ljudi baš iz Kruševca. To je rezultiralo dezerterstvom 7.000 ljudi koje nigde nije zabeleženo. Svi su vratili oružje, osim jednog dobrovoljca koji je bio pijan.

Kako je došlo do mitinga kruševačkih majki?
- Taj protest je pokrenut u maju kad u jednom danu gine devet Kruševljana u selu Rakoš kod Peći. Prvo 5.000 žena izlazi na ulicu a kad je lokalna televizija objavila da su one želele da pruže podršku mudroj politici, sledeći dan ih je bilo 15.000. Majka mog druga je rekla jednom pripadniku vojne policije "Neka su ti prosti kolači koje si kod nas jeo, tuci, ostaću ovde". Oni su odbili i pobegli.

Zašto si se politički angažovao?
- Rešio sam da svoju energiju usmerim ka nosiocima vlasti s kojima ne treba imati kompromise. Zalažem se da se reč ne meri po bahatosti i snazi nego po argumentima i kulturi dijaloga. Nažalost, pojedini visoki državni funkcioneri egzistiraju kao nosioci primitivizma.

M. Bjelovuk