BEOGRAD - Potrebno je hitno preduzeti mere za obezbeđivanje kvalitetnije vode za piće, jer je stanje u toj oblasti u Srbiji krajnje zabrinjavajuće - konstatovano je na nedavnom okruglom stolu "Problematika obezbeđenja kvalitetne vode za piće u Srbiji" u Naučnom društvu Srbije (NDS).

Budimir Filipović, profesor Rudarsko-geološkog fakulteta i Mileta Perišić, naučni savetnik u "Geoinstitutu", kažu da su domaći stručnjaci do takvog zaključka došli na osnovu sopstvenog višegodišnjeg naučnoistraživačkog iskustva.

- U našoj zemlji ne postoji adekvatan pravilnik koji bi se primenjivao u kontroli kvaliteta pijaće vode. Sadašnji Savezni pravilnik o higijenskoj ispravnosti vode za piće urađen je po preporukama Svetske zdravstvene organizacije, čiji su kriterijumi minimalni i primenjuju se u nerazvijenim zemljama sveta. Evropski propisi daleko su strožiji i u sadašnjoj situaciji ne možemo ih uskoro dostići - naglasili su Filipović i Perišić.

Sumnjiva kontrola - Tačnost podataka koje rade ovlašćene laboratorije za kontrolu vode niko ne proverava. Zato smatramo da je neophodno da sve laboratorije kojima je poveren taj posao budu podvrgnute kontroli, kako bi njihovi podaci bili pouzdani - rekli su Filipović i Perišić.

Javnost treba da zna - Potrebno je da nadležne institucije bar jedanput mesečno objavljuju rezultate provere kvaliteta vode koju stanovništvo pije. To je praksa svuda u svetu, pa zašto ne bi bila i kod nas - naglasili su stručnjaci.

NDS ocenilo je da dugogodišnja neadekvatna zakonska regulativa, kontrola kvaliteta i neprofesionalan odnos nadležnih imaju za posledicu izuzetno visok procenat pijaće vode koja ne ispunjava ni minimalne standarde kvaliteta.

- Posebno treba istaći brojne sisteme snabdevanja neispravnom vodom za piće u Vojvodini, gde su najugroženiji vodovodi u Zrenjaninu, Odžacima i Kikindi, jer tamo čak ne postoje ni uređaji za prečišćavanje vode. Kad bi se Pravilnik o higijenskoj ispravnosti striktno primenjivao, mnogi bi vodovodi u Vojvodini moralo da budu isključeni jer je sadržaj organskih materija, koje mogu biti štetne po zdravlje, u finalnom proizvodu tri do pet puta veći od propisanog - rekli su naši sagovornici.

Oni smatraju da su standardi za kontrolu kvaliteta vode nepotpuni i loše urađeni za uslove koji postoje u našoj zemlji i navode jedan od primera:

- Domaćim pravilnikom sadržaj vodonik-peroksida koji se koristi u fazi pripreme vode propisima nije limitiran u finalnoj vodi, koju građani koriste za piće. U razvijenim zemljama dozvoljena vrednost te supstance je 0,1 miligram po litru, dok je kod nas zabeležen slučaj da voda za piće sadrži i sto puta veću koncentraciju, a da laboratorija koja je to konstatovala nije ukazala korisnicima da se radi o vodi koja može dovesti do neželjenih posledica po zdravlje potrošača.

Kao jedan od primera nepouzdanog i nezadovoljavajućeg rada laboratorija koje prate kvalitet vode posebno su naveli i primer beogradskog postrojenja "Vinča" iz kojeg se vodom snabdevaju stanovnici Vinče, Leštana, Boleča i drugih naselja na desnoj obali Dunava:

- Sirova voda iz Dunava koja se tu prerađuje veoma je zagađena. Za takav tip izvorišta potrebna je posebna tehnologija prečišćavanja, koja tamo ne postoji. S postojećom tehnologijom na postrojenju "Vinča" voda iz Dunava ne može se dovesti do neophodnog standarda vode za piće, ali beogradske laboratorije uporno tvrde da je ta voda dobrog kvaliteta.

NDS konstatovalo je da se u Kragujevcu već dugi niz godina u koristi voda za piće s povećanim sadržajem štetnih materija i upozorilo da se iz postrojenja na Kopaoniku i Aranđelovcu, gde postoje uređaji za prečišćavanje, građanima isporučuje voda sa enormnim sadržajem aluminijuma i povećanim sadržajem drugih nepoželjnih materija.

- Zbog celokupne situacije u snabdevanju vodom za piće, NDS je dostavilo nadležnim organima zaključke s predlogom mera za unapređivanje pravilnika, kontrole kvaliteta i tehnologije prečišćavanja i daljih aktivnosti kojima se može poboljšati kvalitet vode za piće u Srbiji - zaključili su Filipović i Perišić.

Z. Glavonjić