[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 4. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


03. May 2000 19:14 (GMT+01:00)

Ni posle 2000 godina nisu otklonjene dileme o zagonetkama Novog zaveta

Ko je pisao Knjigu nad knjigama

U središtu hrišćanstva su spisi i izveštaji o delovanju Isusa i apostola, poznatiji kao Novi zavet. Prema tradicionalnom shvatanju, četiri jevanđelja, 21 poslanica i Otkrovenje Jovanovo, Bog je objavio direktno autorima zaveta. Ali, još u doba antike, hrišćani su uvideli da su tekstovi u mnogim pojedinostima protivurečni. Pri tom nisu samo posredi podaci o Isusovom rođenju i mladosti, nego i trajanje i vrsta propovedi u Galileji i Jerusalimu, kao i dešavanja posle vaskrsnuća.

Pored toga, znalo se da pored 27 takozvanih kanonskih spisa Novog zaveta postoji obilje drugih svedočanstava o Hristovom životu i delovanju. Oni se nazivaju apokrifi ili tajanstvene knjige. Kritička bibliografija od kraja 18. veka pokušava da objasni zašto su samo kanonski tekstovi ušli u Bibliju i ko je napisao nju kao i druge izveštaje o Hristu.

Odgovori naučnika se veoma razlikuju. Načelno postoje dve grupe koje bi se mogle opisati kao harmoničari i analitičari. Prvi prepoznaju protivurečnosti u Novom zavetu, ali vide u tome samo različite spoznaje jednih te istih događaja. Analitičari tumače razlike kao posledicu suprotstavljenih verskih shvatanja. Za njih je Novi zavet ogromna slagalica koja se mora sastaviti da bi se koliko toliko približili istorijskoj ličnosti Isusa Hrista.

Istaknuti predstavnik ovog pravca je profesor teologije Barton Mak iz Klermona u Kaliforniji. On je u nedavno objavljenoj knjizi pod naslovom "Ko je napisao Novi zavet?" identifikovao 13 glavnih grupa čije se versko shvatanje odrazilo na Novi zavet. Među njima su i ranohrišćanske zajednice koje je označio kao "Isusovi pokreti".

Bibliografija ni posle viševekovnog istraživanja na zna mnogo o "knjizi nad knjigama". Jedina istorijska ličnost među pomenutim autorima spisa Novog zaveta je apostol Pavle. Doduše, ni neka pisma potpisana njegovim imenom ne potiču od njega. On je spojio u celinu brojne fragmente Isusovih pokreta, rabinske tradicije i gnostičkih verskih zajednica koje su bile pod helenističkim uticajem. Tako je stvorio sliku o ranom hrišćanstvu.

Sasvim je drugačija situacija sa četvoricom jevanđelista. Nijedno od tradicionalnih predanja o biografiji autora ne može biti tačno. Sva četvorica su navodno pripadala najužem krugu oko Hrista - bilo da su bili apostoli kao Matija i Jovan ili njihovi pomoćnici kao Marko i Luka. Ali, to je pogrešno. Prema najnovijim saznanjima, sva četiri jevanđelja napisana su pod pseudonimima. Takođe je nejasno kada su napisana. Neki naučnici smatraju da su prva tri, relativno slična jevanđelja nastala sedamdesetih godina nove ere i da su kasnije samo minimalno izmenjena. Barton Mak smatra, međutim, da su nastala još kasnije. Kako je priznala bibliografija, četvrto, odnosno Jevanđelje po Jovanu, nastalo je na kraju prvog i početkom drugog veka nove ere.

Inače, do četvrtog veka nije bilo definitivno određeno koji se spisi zapravo ubrajaju u Novi zavet. Obim Novog zaveta određen je tek odlukom Atanazija 367, odnosno sinoda u Rimu 382. godine nove ere.

Od kakvog su značaja bibliografska saznanja za vernike? Pitanje da li su Isusove reči potekle od njega lično ili im je Matija dao čudotvorno značenje zapravo ne utiče na značaj blagovesti. Religioznim ljudima je sporedno kako je nastala Biblija. Oni uvek pronalaze svoj put do Hrista.

MVP


vesti po rubrikama

^reportaža

17:30h

Poslednji zlatiborski Zlatni bor srušilo nevreme, ali nauka je svemoćna

18:09h

Jedno rusko siroče dobilo ime po Putinu i odmah postalo medijski miljenik

18:55h

Zbog prevelike doze heroina na Menhetnu umro Rafael de Rotšild

19:14h

Ni posle 2000 godina nisu otklonjene dileme o zagonetkama Novog zaveta

     


     


FastCounter by LinkExchange