- Igra prirode - rekli su za njega nemački botaničari. Za zlatiborski, poslednji zlatni bor, koji je rastao u selu Negbina, kod Nove Varoši, na padinama Murtenice, na samom kraju Zlatibora, znali su botaničari i biolozi pola Evrope.

Zimus, ne zna se tačno kada, poslednji zlatni bor na Zlatiboru pao je pod teretom snega i vetra. Tek kad se otopio sneg, meštani su u šumu nadomak sela, zatekli težak prizor - bor koji je još za vreme kraljevine Jugoslavije, bio pod zaštitom države, pao je na zemlju.

Par sati kasnije, vest je stigla do dr Mihaila Tošića, inženjera šumarstva, biljnog genetičara koji sada živi u selu Rasna kod Požege. A dr Tošić je pre samo mesec dana, kao da je bio prorok, na jednom simpozijumu u "Srbijašumama" pravio planove i predlagao kako da se retke prirodne vrste, posebno zlatni bor iz Negbine sačuvaju - razmnožavanjem i pravljenjem klonskih arhiva.

Klonski arhiv Na planini Ogorijevac, južno od Javora, 1963. godine doktor Tošić otkrio je sedam, a nešto kasnije još devet stabala jele s vretenastom krunom. S ovih stabala skinute su kalem grančice i kalemljene na običnu jelu. Od odgajenih 600 kalema, više od polovine preneto je na teren u proleće 1998. godine. Sadnjom na mestu Rača, i u Klekovici, stvoreni su klonski arhivi ove jedinstvene vrste jele.

Planovi Na stručnom savetovanju u organizaciji "Srbijašuma" u Beogradu, doktor Tošić je pre mesec dana podneo rad "Aktivna zaštita spontanih mutanata šumskog drveća - uslov za njihovo trajno očuvanje", u kome je pored ostalih prirodnih retkosti, govorio i o potrebi da se razmnoži zlatni bor iz Negbine. Pre sedam dana u "Srbijašumama" Tošić se s odgovornim ljudima dogovarao i o pripremama za kalemljene zlatnog bora koje je bilo planirano za proleće naredne godine. Nevreme je međutim, sve ove planove poremetilo.

U utorak, rano ujutro, doktor je već kolima preko Zlatibora, žurio ka Negbini.
- Samo da ne bude kasno, da nađemo bar jednu živu granu - ponavljao je.

Usput je dr Tošić, stigao da ispriča, i deo duge i široke priče o zlatnom boru koji je još 1937. godine otkrio Salih Omanović, šumarski inženjer iz Sarajeva. U vreme Drinske banovine, i kraljevine Jugoslavije, kraj prelepog stabla, zlatno-žute četine, stajala je i tabla na kojoj je pisalo:
- Ko oštećuje ovo stablo, ili izvodi neke promene prema njemu, kazniće se po paragrafu…

U protekloj deceniji, bilo je i više pokušaja da se stablo staro više od 80 godina, obezbedi podmladak. Nisu vredeli pokušaji da se iz semena dobije nova biljka… Pokušaji razmnožavanja su propali.

Od kafane "Zlatan bor" na Tavniku, na magistrali Užice - Nova Varoš, do mesta na kome je bio zlatan bor, udaljenog čitav kilometar, dr Tošić samo što nije pretrčao. Pratili su ga Milija Lazović, šef Šumske sekcije u Novoj Varoši, šumar Milanko Mlađenović. Zlatni bor dočekao ih je opružen preko jaruge. Na dnu stabla ostao krater, širok dva-tri metra, iz koga je nevreme iščupalo koren.
- Gotov veselnik - rekao je šumar Mlađenović, obilazeći stablo, zagledajući mu žuto-zlatnu koru.

Samo par trenutaka češljanja po granama na zemlji i dr Tošić je odahnuo.
- Stigli smo u poslednjem trenutku, grane su još žive, moći ćemo da uzmemo, kalemove grančice za kloniranje stabla - rekao.

Doktor je onda dugo voćarskih makazama sa vrha stabla na zemlji skidao grančice sa žuto-zelenim iglicama i pažljivo iz slagao u džak. Sat kasnije, genetičar dr Tošić, pažljivo je očistio jednu skinutu grančicu, zasekao je, a onda je na desetak metara od stabla zlatnog bora, zasekao vrh drugog belog bora, stabalce visoko tek pedesetak santimetara.

Par minuta kasnije, kalemljenje je bilo gotovo, grančica zlatnog bora ostala je slepljenja uz granu običnog belog bora. Ako se kalem primi, na padinama Murtenice, kraj Tavnika, ponovo će rasti - zlatni bor.
- Ovo je, praktično, kloniranje zlatnog bora. Stablo koje će ovde rasti klon je zlatnog bora koji je pao i zauvek izgubljen - objašnjavao je dr Tošić.

Ostatak kalemovih grančica, dr Tošić nosi sa sobom. Materijal će par dana stajati u frižideru, a onda će grančice biti okalemljene, na obični, beli bor. Sva ta stabla koja će nastaviti da rastu, kaže dr Tošić, biće klonovi zlatnog bora iz Negbine.
- Kakve su šanse da se kalemi prime - da ožive, raspitivao se kod doktora šumar Mlađenović.
- Očekujem uspeh iako su kalemove grančice malo uvele - hrabrio je šumara dr Tošić.

Vlasnik stabla zlatnog boga, meštanik obližnjeg Tavnika, bor će ovih dana odseći. Šumar Mlađenović imaće zadatak da odmah pažljivo prebroji godove da se utvrdi koliko je stablo staro, kada se desila ta "igra prirode", spontana genska mutacija, koja je od običnog belog zlatiborskog bora, stvorila zlatan bor za divljenje.

Doktor Tošić nije ostavio ni mrvu sumnje - rašće zlatni borovi po Zlatiboru i dalje. Klonovi zlatnog bora iz Negbine. Samo, ostaće žao za zlatnim borom iz Negbine, za njegovom lepotom, on je ipak bio jedan i neponovljiv.

Tekst i foto: Zoran Šaponjić