[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 4. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


03. May 2000 16:10 (GMT+01:00)

"Glas" istražuje: Šta se menja u geostrateškom položaju SRJ posle pristupanja Hrvatske "Partnerstvu za mir"

U neprijatnom okruženju

Približavanje Hrvatske NATO, objektivno jeste vojni pritisak na SRJ koja je sada okružena isključivo državama koje su, ili članice Zapadne alijanse, ili pridruženi članovi, ili su u njenoj "čekaonici"

Šta će NATO, u godinama koje slede, učiniti na Balkanu? Hoće li njegova ekspanzija biti okončana vojno-političkim unificiranjem najvrelijeg poluostrva u Evropi, ili tu ima još posla za trening ambicioznih militarista?

Na ova pitanja se, naravno, ne može odgovoriti precizno, čak ni na osnovu saznanja da je Hrvatska, prečicom dospela do "Partnerstva za mir", uz nagoveštaje da će već 2003. biti punopravni član.

Sledeći svoju računicu, Zapadna vojna alijansa je učinila dve bitne stvari: pronalaženjem (makar i slabačkog) protivnika ne samo da je odložila, pre toga realnu mogućnost raspada zbog nedostatka posla, već našla valjano opravdanje za "kreativnu vojničku hipertrofiju", dakle širenje i rast. Istovremeno, uz Rusiju kao drugorazrednu silu, nekontrolisani "Drang nah Osten" mogao bi čitavu stvar da učini ekstremno iracionalnom: da članica NATO najzad postane i Rusija, povodom čijeg je bliskog pretka (SSSR-a), Alijansa i nastala.

Zbog toga bi Balkan mogao da postane, ako ne centar, a ono bar "tačka kočenja" globalnog nastupanja, pošto, objektivno, NATO nema zarad čega da žuri ka Istoku. Pre svega zato što Istok žuri ka njemu. I tu bi, da nije užasne logike sile (koja prestaje da bude bitna ako se ne koristi), sve moglo da se okonča idiličnim zagrljajem.

Politika NATO na Balkanu je jako dugačak proces, i nezavisno od jasnih nepravdi i gomile taktičkih trapavosti, oni to rade uspešno. Hrvati su dobro razumeli ono što su pre njih učinili Mađari, Rumuni, Bugari i Albanci. Grci su već ranije bili tamo. Slovenci su vrlo blizu. Bosna i Hercegovina je poligon za uvežbavanje mešovite koncepcije formiranja država pod stražom. Srbija je najtragičniji primer nerazumevanja važnih kategorija, posebno relacija između neizbežnosti i nezavisnosti.

Odnos moći u svetu je jasan. Čak i najsnažnije evropske zemlje priznaju američku supremaciju. Neki naši politički funkcioneri će reći da oni to čine "na servilan i ponižavajući način". Možda tu ima i istine, ali jači od nas su razumeli da je suludo ne priznati liderstvo najmoćnijih u svetu gde se takvo stanje mora poštovati. Ovakva kakva je, SR Jugoslavija je okružena isključivo državama koje su, ili članice NATO, ili pridruženi članovi, ili su u projektu "Partnerstvo za mir".

Ako ne računamo ekspedicije Sfor i Kfor, kao i još aktuelne paravojne, paramilitarne formacije i druge divlje vojske, koje špartaju Balkanom, Srbija (bez Crne Gore) nalazi se u okruženju više od 1.600.000 vojnika, čije države ne pokazuju preteranu susedsku pažnju prema nama. Naprotiv, prošle godine, sve komšijske avlije bile su platforma za napad na nas. I, naravno, osim čiste defanzive i dirljive inferiornosti - mi nismo imali nikakav odgovor. Oslanjanje na Rusiju je ravno postupku nevoljnika koji se pouzdao u nekoga ko nema ni pouzdanja u sebe.

U takvom okruženju, bez saveznika, bez mogućnosti tehnološke renesanse, bez spoznaje o tome šta je naša doktrina odbrane a šta vojna, šta moramo braniti a šta možemo - sadržana je i projekcija našeg odnosa prema superiornoj vojnoj sili u okruženju.

Približavanje Hrvatske NATO objektivno jeste vojni pritisak na SRJ. Ali, čini se da takva presija i nije potrebna. Naša je inferiornost i bez toga jasna kao dan i mi je ne možemo ispraviti negiranjem stvarnosti, već poštovanjem odnosa snaga.

Ljubodrag Stojadinović


vesti po rubrikama

^politika

15:15h

Protestni skup kosovskomitrovačkih Srba

15:20h

Dogovor o povratku na Kosovo

15:25h

Roan: Albanci da jasno osude nasilje na Kosovu

15:30h

Zahtev Ustavnom sudu za izmenu Zakona o lokalnoj samoupravi

15:45h

Opozicioni lideri u četvrtak o daljim aktivnostima

15:50h

Ko je ovaj čovek: Momčilo Trajković

16:00h

Završen rad Organizacionog odbora Sentandrejskog sabora: Pomoć dijaspore 600.000 dolara

16:10h

"Glas" istražuje: Šta se menja u geostrateškom položaju SRJ posle pristupanja Hrvatske "Partnerstvu za mir"

16:20h

Dolazak Džozefa Ralstona: Kvalifikovani balanser

16:40h

Odlazak Veslija Klarka … Kažnjeni pobednik

16:50h

Vladika Artemije o povratku Srba na Kosovo: Saradnja sa svima

16:55h

Predstavnici SZP o izboru za Veće republika

18:00h

Premijer Marjanović otvorio deonicu puta ka Rumuniji

19:25h

Skupština Srbije izabrala delegaciju za savezni parlament

     


     


FastCounter by LinkExchange