[an error occurred while processing this directive]  

Ambasador M

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Četvrtak, 4. maj 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


03. May 2000 19:03 (GMT+01:00)

Brus Ralston: Da li je Beograd mrtvo more za biznis(8)

Biografija američke investicije

Većina ljudi u zapadnom svetu je, bar nejasno, svesna slobodnog zidarstva, a njegove tajne muče dve velike grupe; one koji nisu slobodni zidari i koji se pitaju šta su tajne reda; i one koji su masoni i koji bi takođe želeli da znaju tajne reda! Razlog za prisilno ćutanje masona nije toliko prinuda da se poštuju sveti zaveti, ili strah od strašne odmazde svojih kolega, koliko činjenica da ni sami slobodni zidari ne razumeju reči ceremonija u kojima učestvuju, i njihov jedini strah je da će ljudi ismevati njihove naizgled besmislene rituale.

Za nas, kao i za svakog drugog "brata" koga poznajemo, masonstvo predstavlja nešto više od društvenog kluba koji pruža priliku za amaterske predstave, posle kojih sledi jelo uz obilje piva i vina. Kompleksan i nejasan ritual mora se tokom godina jednoličnog ponavljanja naučiti napamet, pri čemu se naglasak stavlja na iskrenost izgovaranja. Mali je broj ceremonija koje se mogu shvatiti kao jednostavne alegorijske poruke koje se odnose na moralnu čistotu - ostale predstavljaju čudnu smešu reči bez značenja i oponašanja istorijskih događaja za koje se pretpostavlja da su se odigrali pri gradnji hrama kralja Solomona u Jerusalimu, pre nekih tri hiljade godina.

Dok mi, masoni, osim što mehanički učimo ekscentrične stihove, preduzimamo veoma malo drugih aktivnosti, mnogi izvan reda pokušavaju da unište organizaciju zato što sumnjaju da je ona uzrok korupciji, jer je vide kao tvrđavu za privilegije kapitalista ili samo kao klub za mlaćenje prazne slame. Radoznalost i neprijateljstvo javnog mnjenja su pothranjivale i brojne knjige na ovu temu. Neke od njih, kao one koje je napisao američki pisac Džon Dž. Robinson, su bile zasnovane na podrobnom istraživanju, dok su druge, poput knjiga Stivena Najta, bile jedva nešto više od fikcije za zadovoljenje najgorih strahova antimasonskog sektora.

Antimasonski lobi ne prestaje da traži dokaze za navodno počinjena nedela, što smo i sami iskusili. Nedavno mi je jedan Krisov prijatelj, pristalica pokreta Ponovo rođenih hrišćana, rekao da preuzima ulogu savetnika u okviru njegove crkvene grupe. Upitavši ga koga to namerava da savetuje, užasnuo sam se kada sam čuo odgovor: "One koji pate od masonskih kletvi".

"Šta je to masonska kletva", zapitao sam, ne spomenuvši mu svoju vezu sa Zanatstvom (kako slobodno zidarstvo zovu posvećenici).

"Masoni moraju da se jedan drugom zakunu na vernost po cenu sveta, čak i svojih porodica. Ukoliko prekrše obećanje, na njih se bacaju kletve koje prouzrokuju užasne patnje i njima i onima koji ih okružuju".

Zanemeo sam. Slobodno zidarstvo čini mnogo toga, ali nikako zlo, mada se mnogi trude da i to dokažu. Ujedinjena velika loža Engleske ne priznaje takve optužbe zasnovane na lošoj obaveštenosti i javno izjavljuje da "dužnost slobodnog zidara kao građanina uvek mora da prevagne obavezu prema drugim slobodnim zidarima" i da "masonstvu ne treba dozvoliti da ugrozi muškarčevu porodicu i druge rodbinske ili prijateljske veze oduzimajući suviše od njegovog vremena ili novca, niti da dovede do toga da on na bilo koji drugi način deluje protiv njihovih interesa".

Nije nam želja da branimo masonstvo od ovakvih optužbi, ali moramo napomenuti da ono čini mnogo dobra dela, a koliko nam je poznato, ništa loše. Ono je dobrotvornim organizacijama uvek poklanjalo velike sume novca, najčešće anonimno, i zagovaralo je visoko moralnu čast i društvenu odgovornost, postavivši time standarde koje i drugi slede. Boja kože, rasa, vera ili politika su oduvek bile nevažne za članstvo; a dva cilja koja ga pokreću su društveni poredak zasnovan na slobodi individue, i traganje za celovitim znanjem. Jedini apsolutni zahtev je vera u Boga... bilo kog Boga.

Ono što mi najviše zameramo slobodnom zidarstvu je potpuno odsustvo smisla. Ne zna se odakle je došlo, niti šta pokušava da postigne, a malo je verovatno da će imati budućnost u svetu koji zahteva jasnu svrhu i u svemu traži korist. Ne samo da se više ne znaju koreni masonstva, već se priznaje da su "skrivene tajne" reda izgubljene i da se umesto njih u masonskoj ceremoniji koriste "alternativne tajne", "dok ne dođe takvo vreme u kome će prave ponovo biti otkrivene".

Ukoliko bismo reči koje se pojavljuju u ritualu shvatili bukvalno, slobodno zidarstvo bi moralo biti staro bar tri hiljade godina. Protivnici reda nisu jedini koji opovrgavaju toliku starost - ne potvrđuje je ni sama Ujedinjena velika loža. Na oprezu zbog javnog podsmeha, ona izbegava da daje bilo kakve zvanične izjave o poreklu Zanata, a dozvoljava takozvanim "istraživačkim ložama" da vode rasprave na osnovu malog broja postojećih istorijskih dokaza.

Da bismo postali masoni, obojica smo morali da prođemo kroz proces koji su, u poslednjih dvesta pedeset godina, iskusili svi inicirani u zanat. Kao deo ove ceremonije, od nas se zahtevalo da se, kao ljudi od časti, zakunemo da nikom van masonskog reda nećemo otkriti tajne slobodnih zidara. Svesno smo da informacije koje ovde dajemo neki masoni mogu smatrati izdajom tih tajni. Međutim, Ujedinjena velika loža Engleske smatra da u zaštićene tajne reda spadaju jedino sredstva raspoznavanja, a samo čitanje ove knjige nije dovoljno da bi se neko mogao lažno predstaviti kao slobodan zidar.

Neophodno je detaljno objasniti rituale, jer oni čine osnovu našeg istraživanja. Neke od datih reči su sredstva tajne identifikacije, ali mi ne ukazujemo na to kada i kako ih treba koristiti, tako da smo duh naših zakletvi sačuvali najbolje što smo mogli. U svakom slučaju, mi smo pristali da čuvamo ove tajne samo ukoliko se to ne kosi s našim moralnim, građanskim ili religijskim slobodama, a da nas naša zakletva sprečava da saopštavamo važna otkrića do kojih smo došli, to bi se sasvim sigurno desilo.


vesti po rubrikama

^feljton

19:03h

Brus Ralston: Da li je Beograd mrtvo more za biznis(8) - Biografija američke investicije

   


     


FastCounter by LinkExchange