GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Dopuna

Izvinjenje Proki poštaru

U mom objavljenom dopisu "Čekajući Proku poštara" od 25. aprila 2000. ima štamparske greške: Nije 22 dinara, nego 2 dinara. Dao sam poštaru bakšiš, sedam dinara, po svojoj volji, jer on nije tražio bakšiš.

Molim uredništvo, da ovaj demanti objavi u sledećem broju "Glasa javnosti". Ujedno se izvinjavam poštaru Proki, zbog netačno interpretiranog teksta mog pomenutog dopisa.
S poštovanjem,

Miloš P. Đorđević, penzioner,
Beograd


Razmišljanje

Treća ruka kolo vodi

U "Glasu" od 19. novembra 1999. godine u rubrici "Glas čitalaca", pod naslovom "Treća ruka za upravljačem", objavljeno je moje pismo. Bio sam pomalo razočaran odsustvom reagovanja na ono što sam pokušao da iznesem, mada sam bio uveren da je sadržaj mog pisma bio i te kako provokativan.

Sadržaj se odnosio na to da se i vlast i opozicija (Moram se ispraviti. Čast izuzecima (čitaj DSS i tek još po nekome), nalazi pod direktnim uticajem kreatora novog svetskog poretka. Kako vreme prolazi, mnoge stvari koje se dešavaju iznose istinu na videlo. Međunarodna zajednica (čitaj NATO) uporno sastanči sa liderima opozicije i "tutka" ih protiv vlasti, a istovremeno im izbija sve adute iz ruku, i na sve načine pokušava da uspostavi kontakt (čitaj, tajno pregovara s vlašću. Istovremeno vlast, grmi i seva protiv međunarodne zajednice, a iza leđa prihvata svaki njihov predlog, popis stanovništva Kosmeta koji je potreban za izbore, gradnju montažnih kuća za prognane sa Kosmeta, ali ne na Kosmetu, već u Kraljevu i drugde po Srbiji).

Veza Čečenije i Kosmeta koju sam tada napomenuo se upravo obelodanjuje. Kad sam napisao da kreatori novog svetskog poretka, ništa ne prepuštaju slučaju mislio sam i na ono što se upravo dešava oko Čečenije. Pogledajte na šta su sve spremni samo da bi na čelo još moćne Rusije doveli svog čoveka (čitaj žrtve terorističkih napada i rušenja zgrada u Moskvi i drugim gradovima Rusije, su deo paklenog plana kreatora novog svetskog poretka i ruskih izdajnika). Sad kad je taj čovek na čelu Rusije, ponovo se pokreće pitanje Čečenije.

U javnost izbija i nekakva potkovica, tajni plan za proterivanje Albanaca sa Kosmeta (čitaj za proterivanje Srba s Kosmeta).

Gotovo sve što sam tada napisao ispade tačno, a tek će vreme pokazati koliko sam nažalost bio u pravu.

A sad još nešto naizgled suludo: Da li postojanje javnih i tajnih optužnica ne govori samo za sebe dovoljno o sprezi vlasti i kreatora novog svetskog poretka.

I nešto još "lepše" Bernar Kušner po svemu sudeći je Šiptar!

Da vidimo da li će vreme da pokaže da sam u pravu.

Neka mi braća sa Kosmeta oproste što nisam u stanju da im pomognem više od ovoga.
S verom u istinu,

Srboljub Cimzotski,
Paraćin


Nedoumica

Nauka ne zna za
nacionalnost Jugosloven

Sa posebnim interesovanjem čitam rubriku "Ko je ovaj čovek". Verujem da je isti slučaj najvećeg broja čitalaca "Glasa". zahvaljujem redakciji na otvaranju ove rubrike i čestitam autorima teksta. Samo onaj koje je gorak novinarski hleb zna koliko psiho-fizičkog napora se mora uložiti da bi se pripremio tekst neke stalne rubrike u dnevnim novinama.

Razumljiva je moja radoznalost da o aktuelnim funkcionerima, političarima i drugim medijskim ličnostima o kojima se piše u "Ko je ovaj čovek" saznam što više. Ta radoznalost podstakla me je na neka pitanja:

- Kako je moguće da o nekim ljudima, koji obeležavaju vreme u kojem živimo, kao potpredsedniku Savezne vlade, predsedniku Republičke skupštine, direktoru Direkcije za obnovu i izgradnju zemlje i dr. nema raspoloživih osnovnih biografskih podataka. Podsećam da je Milan Đ. Milićević u svom Pomeniku iz 1888. godine, pišući o znamenitim ljudima srpskog naroda iz 18. i druge polovine 17. veka, ove podatke skoro potpuno dao.

- Poznato je da je nacionalnost krvna pripadnost jednom narodu. pošto niko ne može da bira mesto i vreme rođenja niti roditelje, ne može da bira ni nacionalnost, jer se ona stiče rođenjem. Zato nije jasno, kako gospodin prof. dr Vladimir Štambuk (dekan Fakulteta političkih nauka) čija su oba roditelja Česi, i rođen u Hrvatskoj, može da se izjašnjava da je po nacionalnosti Jugosloven, ili šta znači kada gospodin LJubiša Ristić (predsednik JUL) kaže "biti Jugosloven jeste kultno opredeljenje". Poznato je da je Nikola Tesla, iako građanin SAD, uvek govorio da je rodom iz Like i da se ponosi srpskim poreklom i hrvatskom domovinom. Krajnje je vreme da se pitanje "jugoslovenske nacionalnosti" naučno obradi.

Zašto se kod navođenja mesta rođenja ne da i neka bliža geografska odrednica. Na primer za republičkog ministra zdravlja, dr Leposavu Milićević, kaže se da je rođena u Beloj Crkvi. U Srbiji postoje tri Bele Crkve - kod Krupnja, u Vojvodini i na Kosovu. Postoji i u Makedoniji. Prema "Karakteriologiji Srba" na mentalitet i karakter Srba od bitnog su uticaja mesta rođenja i provedenog detinjstva.

I na kraju, nešto o medijskom zvezdi Studija B o kojoj je i "Glas" pisao u broju od 2. aprila 2000. gospođi dr Branki Nikolić. Kao čovek saučestvujem u bolu njene porodice zbog hapšenja muža Vladimira Nikolića, bivšeg visokog službenika Službe DB Srbije. Činjenica je da je Vladimir radio u jednoj visokorizičnoj profesiji u kojoj se određene vrste propusta i grešaka ne dozvoljavaju. Da li ih je, koje, kada i gde počinio ne znam, kao što ne znam celokupna naša javnost. Možda u nekom drugom političkom trenutku to ne bi ni bili ozbiljniji prekršaji. Što se tiče načina na koji su ga njegove bivše kolege uhapsile to je učinjeno po istom scenariju po kome je i on hapsio druge.

Mene je ipak zainteresovao više slučaj gosp. dr Branke Nikolić. Kako je moguće da za 19 godina posle diplomiranja, odstažira, položi državni ispit, specijalizira, magistrira, doktorira, napiše knjigu za posdiplomske studije, bude više puta na stručnom usavršavanju na klinikama u Londonu, bude član dve međunarodne medicinske stručne organizacije, rodi i odneguje dvoje dece, stalno radi kao asistent na Medicinskom fakultetu i kao načelnik na klinici i stigne da uradi, napiše i objavi preko 150 naučnih radova.

LJudi pa da li je to moguće kako u trenutku ushićenja uzviknu jedan sportski radio reporter. Neosporno je da je gospođa dr Nikolić veoma inteligenta, visoko obrazovana, radna, ambiciozna i stručna mlada žena.

Međutim, kao čovek koji je godinama radio na naučno-istraživačkim zadacima, projektima i studijama ne mogu da prihvatim da postoji neko na svetu ko može 19 godina svakih 1,5 meseci da uradi i objavi po jedan naučni rad, bez obzira o kojoj se naučnoj disciplini radi. Ako je ovo tačno, jedino se može objasniti uspešnim mužem koji je sve vreme stajao iza uspešne supruge.

Ing. Miroslav Stefanović,
Beograd


Ubeđenje

"Patriote" seju mržnju

Već mesecima zgrožena prljavim svađama raznoraznih "usrećitelja"ove naše jadne Srbije kipim od obuzdavanja da se javno oglasim, pre svega pitanjem: ko i s kojim ciljem, a i pravom danas sebe i sebi slične proglašava za jedine patriote? I drugo pitanje, jer se spontano i s razlogom nameće: čitajući i slušajući kakve epitete drugima dele ove "patriote" - ne seju li one baš suprotno, mržnju i pogubne sukobe među nama Srbima?

Gledajući i čitajući i to iz dana u dan te ljude i njihove izjave, a i poznajući "uživo" neke bar od njih, zaključila sam baš obrnuto: da su oni na ličnu promociju i profiterstvo usmereni foliranti i demagozi. Iza gomile fraza, blata i svega najružnijeg kojima zasipaju ne samo (uglavnom, odnosno jedino!) srpsku opoziciju i Đukanovićeve istomišljenike, nalazi se želja da se ili zadrže postojeće ili steknu nove pozicije, a kada su, nažalost, borci NOR u pitanju i održi režim koji im je produžio beneficije stečene još pod Josipom Brozom.

Sve ovo me nagoni da upravo te i takve "patriote", koje izmišljaju raznorazne regionalne, republičke ili čak savezne "patriotske" saveze, javno zapitam: zar nam je potrebno da se i na taj način delimo kada smo se već izdelili takoreći do atoma: te po strankama, te na autonomaše, na "Srbijance" i došljake, "četnike" i "komunjare", da ne pominjemo raznorazne asocijacije po poreklu, veri i sl.

Izdajnicima i kolaboracionistima domovine svakako treba suditi, ali treba dozvoliti da ima mnogo nas kojima je svako tobože "rodoljubivo" busanje u prsa odvratno jer, ubeđeni smo u to, ne izražava i spremnost za samoodricanje i žrtvovanje već je, manje-više, sračunato na čuvanje sopstvenih pozicija i profiterstvo.

Daliborka Sučević, dipl. pedagog,
Beograd



     


FastCounter by LinkExchange