Iznenađenja više nema. Izvesno je da će serija "čistih" ali neobjašnjivih ubistava biti nastavljena. Ali, javnost nikako da dokuči pravila na osnovu kojih arbitri likvidacija na beogradski način određuju prioritete. Ma koliko takvih moćnika ima (a izvesno je da ima bar nekoliko misterioznih instanci odakle dolaze sudnji nalozi), mora im se priznati izuzetna kreativnost.

Dakle, smaknuća planiraju umni, precizni i nemilosrdni ljudi. Najnovija ubistva (ministar odbrane, direktor JAT-a) upravo su usklađena s prethodnom konstatacijom. Ovi događaji bili su prvorazredna egzekutorska iznenađenja jer ni uzorno informisani "bukmejkeri" smrti ni u varijantama najekstremnijih iznenađenja nisu razmatrali navedene žrtve. Zašto je, dakle, neko odlučio da ućutka ministra i direktora?

- Upravo zbog takve nedoumice i takvih pitanja - smatra jedan pasionirani analitičar uličnih likvidacija.

Nema više jasnih slučajeva, pripadaju "običnim" zločinima. Ništa nije, niti može biti čitljivo na prvi pogled. Oni koji treba da znaju o čemu se radi, svakako znaju. Ljudi kojima je tako poručeno da se prepadnu - crkavaju od straha, sve dok ne "prepuknu", opuste se i budu stimulisani da legnu na asfalt. Tako se "nelogičnim likvidacijama" osvajaju poeni značajne psihološke prednosti za daleko dramatičnije događaje koji, iz svega viđenog, svakako slede.

Kako su onda, ipak, neki predstavnici vlasti i medija pod kontrolom režima likvidaciju direktora Žike Petrovića (kao i ranije Pavla Bulatovića) lagodno odredili kao "teroristički akt". Čak su neki viđeniji predstavnici "levih snaga" i ovaj slučaj upotrebili kako bi dokonali da su Petrovića "ubile strane sile", naravno, preko svojih "plaćenih izaslanika".

E, tu se sad pojavljuju jako opasne zavrzlame. Ako je reč o terorizmu onda je, kao, pre svega beogradski fenomen, s relativno malim snagama i mnogo ubilačke visprenosti, lagodno nadmašio inertnu vlast, tromu policiju i uspavanog ministra. Iskusni (i uspešni) policajac, možda i zato sklonjen u rezervu, Marko Nicović, rekao je nedavno da je glavni problem što su ovde zanatlije zločina profesionalizovani a oni koji ih jure, dakle policajci, amaterizovani.

Tako su kriminalci i po brzini automobila i misli uvek za nekoliko koraka "ispred žandara", a kako je tek s teroristima! Ipak, beogradska ubistva ni po čemu ne liče na terorističke akcije. Ključna odlika terora je neselektivnost i produkcija velikih razaranja i velikog broja žrtava.

No, ni pojedinačni, ali ni organizovani teror ne završava se na učinjenom delu već, pre svega, u njegovoj eksploataciji. Teroristi neizbežno, na manje ili više umešan način komuniciraju s javnošću, dajući tako politički značaj svojim razornim učincima, ili ih unapred najavljuju, očekujući odgovarajuće rezultate, pre svega u svetskoj javnosti. Beogradski likvidatori su profesionalci, i po pravilu nikad ne ubijaju više nego što moraju.

"Teroristički akt" je načelni pristup problemu, a atentati su deo modela. Organizacija takvog profila nastoji da se za nju zna i da se svakom njenom činu prida značaj. Baskijski separatisti imaju svoj teroristički ogranak, kao i IRA, ali stoje iza onoga što učine. Ovde se samo OSA samoproklamovala kao amaterska nasilnička grupa, naivno pripisujući sebi "zločin na ibarskoj magistrali". Niko to, naravno, nije ozbiljno razmatrao, jer je ispalo da su se pripadnici ovog "insekta" malo šalili.

Dakle, izgleda da ovde nema govoru o teroru, niti o "produženoj ruci" stranih agresora koja ubija ministre i privrednike. Reč je očito o smaknućima u okolnostima sveopšteg haosa, kako bi haos bio održavan na nivou gde se još ne bi ugasio.

Teorija terora je očito dvostruki alibi vlasti: s jedne strane, kao izraz teške nesposobnosti da se problem objasni i reši a s druge, kao mogućnost da se za sve budalaštine i institucionalizovano carstvo smrti optuže strane sile koje nama mogu sve a mi njima ništa, iako smo ih jednom ubedljivo tukli.

Tako se agonija produžava i postaje beskrajno užasna. U takvom saznanju, vesti o novim likvidacijama primaju se kao sasvim obične stvari. Život u tim okolnostima jeste neopisivi teror nad građanima, pa su u tome "savršena ubistva" samo jezivo olakšanje za preživele: "Dobro je, danas sam se izvukao."

Ljubodrag Stojadinović