Početak - rođen je 1945. godine u Beogradu. U dostupnim biografskim podacima nije navedeno ko su bili roditelji g. ministra pravde.

Detinjstvo - u najranijem detinjstvu pokazao je sklonosti ka lepim umetnostima. "Od malih nogu družio sam se s pozorištem i rečju. Bio sam član u dramskoj i literarnoj sekciji", rekao je jednom Janković.

Nacionalnost - detalj koji nije zabeležen u životopisu g. Dragoljuba.

Verska opredeljenost - još jedan podatak koji nije zapisan u, inače, skromnoj ministrovoj biografiji.

Obrazovanje - osnovnu i srednju školu završio je u Beogradu. Za maturski rad je imao temu: "Put Branislava Nušića do integralne komedije". Diplomirao je na Pravnom fakultetu. Zabeleženo je da je tokom studija naporno učio.

Karijera - pre nego što je postao predsednik Prvog opštinskog suda, Dragoljub je 13 godina radio u Noćnom programu Radio Beograda u emisiji "Noć pravnih saveta". "To iskustvo mi je mnogo pomoglo da pravnu nauku iskažem na jedan jasan i razgovetan način razumljiv širokim narodnim masama", tvrdi Janković. Na izborima 1997. bio je predsednik jedne izborne jedinice. Svedoci navode da je upravo on, dok je bio predsednik Prvog opštinskog suda, poništio pobedu Koalicije "Zajedno"u Beogradu, na lokalnim izborima 1996. Janković se branio: "Odgovorno mogu da tvrdim da u slučaju Beograda, Prvog opštinskog suda i izbora za Skupštinu grada, nikakvih izbornih krađa nije bilo.

Sud, svojim presudama, ni u jednom trenutku, nije nikome ni oduzimao broj glasova, niti ih dodavao i ispravljao rezultate glasanja... Sud nije proglasio pobednika ili poraženog, već jasno omogućio da se tamo, gde je bilo nepravilnosti, još jednom ponovi glasanje". Godinu dana kasnije, 24. marta 1998, postao je ministra pravde, resora koji je uvek predstavljao važan segment u životu Srba. Član je Glavnog odbora JUL-a, Upravnog odbora Pravnog fakulteta i predsednik Komiteta za zakonodavstva u JUL-u.

Stranački angažman - da li je bio član SK nije sasvim jasno, baš kao što je nejasno od kada je u JUL-u. Pričalo se da je onog dana kad je imenovan za ministra, rano ujutru, na novinarsko pitanje o kojoj je stranci rekao da ne zna, da ga nazovu kasnije. U podne je obelodanio da je, ipak, član levo orijentisanih. Tu malu zabunu brzo je korigovao, objavivši koje će korake preduzimati njegova partija ubuduće. "Mi želimo da građanima osiguramo bezbedan život i miran san, što podrazumeva puno posla i za pravosudne organe. S druge strane, cilj nam je da zaštitimo čast, ugled, i dostojanstvo građana... Treba obratiti pažnju na novinarsku etiku koja je često ispod svakog nivoa.

U dobrom delu javnih glasila rade razni honorarni saradnici, počev od dece pa nadalje, koja su ne samo stručno, nego i u svakom drugom pogledu neobučena, koja skupljaju informacije iz hodnika i raznih nepouzdanih izvora, a zatim tako nešto plasiraju "zdravo za gotovo". Ne prezaju od napada na porodicu, naročito na decu poznatih ličnosti. Ovo je jedan od ozbiljnih problema na kojem će JUL poraditi", najavio je Janković.

Zanimljivosti - kažu da je omiljen u društvu ne samo zbog stručnosti i rečitosti, već zbog vesele prirode i sjajnog glasa. "Mnogo radim. Moj ventil je muzika koju volim da slušam, ali i da pevam. Moj repertoar su dve grupe pesama, jedna poznate pesme grupe "Legende" i druga italijanske kancone. Znam jednu celu longplej ploču na kojoj peva Iva Zaniki, na muziku Teodorakisa. Tu je i pesma "Obala bela, obala crna" koju sam jednom otpevao u duetu s Ivom u RAI Uno", priznaje ministar i dodaje: "Postoje još dva pevača u Vladi Srbije. To su premijer Mirko Marjanović koji peva italijanske kancone i dalmatinske pesme i potpredsednik Ratko Marković koji peva onaj stari pravi narodni melos... Ako imate tri čoveka koji toliko mnogo rade i dobro pevaju, onda to predstavlja jedan poseban kvalitet Vlade".

Obožava Branislava Nušića, čitao ga je pre ministrovanja, čita ga i sad. "Znam ga skoro napamet, sad ga gledam drugačijim očima. Tačno u nekim likovima vidim postojeća lica, neka sa scene, neka iza, manje vidljiva, ali Nušić je nepresušna tema", izjavio je Janković.

Njegov moto je "Preko trnja do zvezda". Voli, kako kaže, strane jezike i nekoliko ih govori. Posle smrti supruge, s kojom ima sin Đorđa, za koga mu prijatelji kažu da će biti bolji od oca u struci, utehu je našao u prijateljici Ani, "koja je isto sudija, mnogo čita, pa možemo da pričamo o struci i svemu drugom". Za sebe kaže da je srećan čovek, iako mu život nije bio lak. Svojevremeno ga je "Srpska reč" tako žestoko "okrpila" da bi ova novina, u slučaju da prenese bar deo tih optužbi, verovatno bila predmet suda i sudija čiji je Janković šef. Životna želja mu je: "Da je sreće, sudski postupak bi počinjao kad dopre glas".

Zorica Vulić