Početak - rođen je 4. marta 1951. godine u Titogradu. Otac Živko bio je prvoborac, predratni član KP. Po završetku Drugog svetskog rata obavljao je funkciju državnog tužioca, saveznog poslanika, potom ministra prosvete i pravosuđa u crnogorskoj Vladi, kao i predsednika Vrhovnog suda Crne Gore. Majka mu je Sonja, rođena Ivanović. Žižići su poreklom iz Uskoka, ispod Durmitora, a Ivanovići iz Kuča, mada je Zoranova majka rođena u Pljevljima.

Detinjstvo - bio je jedinac, ali kako mu je majka bila veoma stroga, nije bio razmažen. Voleo je da letuje i zimuje kod baba i deda.

Nacionalnost - Crnogorac.

Verska opredeljenost - Pravoslavac. Slavi Svetog Aranđela.

Obrazovanje -osnovnu školu i gimanziju završio je u rodnom gradu. Studirao je na Pravnom fakultetu u Beogradu, gde je diplomirao, potom i magistrirao.

Karijera -po završetku studija vratio se u glavni grad Crne Gore i zaposlio na Pravnom fakultetu. U početku je radio kao asistent, potom i predavač. Politički se aktivira tek 1988. u "događanju naroda". Izašao je na ulicu i aktivno učestvovao u, takozvanoj, AB revoluciji. Usledio je angažman u DPS-u i funkcija potpredsednika Vlade Crne Gore (prvo pa muško - komentarisali su Crnogorci). Bio je član Glavnog odbora i potpredsednik DPS, poslanik u Veću republika u Saveznom parlamentu. Jedan je od autora crnogorskog i saveznog Ustava.

Kao potpredsednik u crnogorskoj Vladi, imao je zaduženje da realizuje program "of šor" poslovanja. Sama ideja izazvala je veliku pažnju, javnost je spekulisala šta bi "to" moglo biti, pričalo se da je u pitanju "pranje novca". Upućenije su mučile druge brige- u šta će se "to" kod nas pretvoriti. Objansio je Žižić: "Of šor poslovanje poznato je u mnogim zemljama Evrope i sveta, gde postoji više od 20 godina. Reč je o dozvoljenim poslovnim transakcijama. Ako su uopšte može govoriti o nekim sumnjivim poslovima, oni, po pravilu, idu u zemlje izvan Evrope, u zemlje koje imaju, takozvani, "poreski raj"...

Od ovog projekta imaće koristi cela Jugoslavija". A onda, "skromno crnogorski" obrazložio je što bi svetski biznismeni trebalo baš u Crnoj Gori da posluju i ostavljaju novac: "Novi i po mnogo čemu jedinstveni ambijent, na prostoru gde se odvajkada susreću poslovni interesi Istoka i Zapada, može za poslovne ljude biti pravi i najbolji izbor, ako se zna da će ovde uživati tradicionalno gostoprimstvo i uvažavanje i, naročito nepovredivu sigurnost kapitala, kao i sve druge pogodnosti za postizanje optimalnih poslovnih efekata".

Posle cepanja DPS-a, stao je na stranu Momira Bulatovića ( po izbijanju sukoba tvrdio je da je rešenje raspuštanje Parlamenta i održavanje vanrednih izbora). Ubrzo je postao potpredsednik Mominog DPS-a. Kad je stranka promenila ime u Socijalističku narodnu partiju, zadržao istu funkciju.

Stranački angažman -bio je član SK, ali kako kaže, nikad nije imao nijednu funkciju.

Zanimljivosti - jedan od retkih je, koji je posle izlaska iz "Milovog zagrljaja", priznao: "Radeći posao potpredsednika Vlade šest godina sam, i sam, svojom indolentnošću imao zasluga što je proizvedena i promovisana ova za državu pogubna sprega moći novca, moći kriminala i moći vlasti. Tu krivicu osećam i želeo bih da je podnesem.

Moj sadašnji politički angažman ne znači da se toga mogu potpuno osloboditi, ali svakako ću osetiti olakšanje ako se uspe zaustaviti ovaj zamah kriminalizacije vlasti i države, kao i propadanje svih onih ljudi koji su kažnjeni i poniženi ovakvom stvarnošću". Hroničari su zabeležili da ne važi za čoveka koji pristaje na slatku utehu življenja pod striktnim pravilima ma čijeg autoriteta.

Da imaju pravo oni koji ga zbog spremnosti da svima i "skreše u brk" "vatreni" Zoran, dokazao je i kad je 1997, posle predsedničkih izbora, bio ponižen i uvređen:"Kao građanin sam duboko razočaran i ponižen, ali mi upravo to osećanje pomaže da borbom protiv toga ispunim svoju obavezu čoveka i političara". Prijatelji kažu da je brz "na" mislima i jeziku, te da kad se oglasi, obično "ubrza moralni puls" Crne Gore.

Nezadovoljan ishodom izbora za crnogroskog predsednika izjavio je:" Poslednjih meseci bila je na sceni maskarada prava i pravni neoprimitivizam, koji se ogleda u činjenici da Vlada ima na raspolaganju dvedesetak državnih pečata iznad kojih dežura jedna ruka". Oni koji ga vole dodaju da kad on govori na promotivnim skupovima partije, ili u crnogrorskom parlamentu, to je "užitak za uvo, reč misao". Isti tvrde da ima neviđenu popularnost u narodu, da je britak na rečima, "jezikom naroda pogađa upravo u dušu i srca povređenih i poniženih građana Crne Gore".

Politički protivnici na njegove napade ili uzvrate istom merom, ili, zatraže da uradi alko-test (bar je tako bilo početkom marta ove godine kad je Čedo Vračar iz NS to zahtevao, Žižić i uradio, a rezultate kojim je dokazano da u Zoranovoj krvi i urinu nema etonola, uredno je obelodanio list "Dan", blizak SNP-u). Ipak, svi mu priznaju lojalnost šefu.

Oženjen je s Mirom, imaju osamnaestogodišnju Sonju i šestogodišnjeg Vuka.

Zorica Vulić