Panatinaikos je ispunio očekivanja bukmejkera, na solunskom frontu finalizovao ovosezonsku evropsku superiornost i ponudio delimičnu satisfakciju jugoslovenskoj klupskoj košarci, koja se već maglovito priseća one 1992. Simbolično, zajednički protagonisti istanbulske i solunske noći bili su Željko Obradović i Željko Rebrača, najbolji igrač fajnal-fora 2000.

- Svakako da je ova titula satisfakcija za naše ljude. Pa, polovina Panatinaikosa je srpska - kaže Rebrača. - I Budućnost je igrala odlično, ali je imala nepremostiv problem... Naletela je na nas. Srećan sam, a presrećan što sam ovaj uspeh ostvario sa Željkom i Dejanom. Pokazali smo da smo najbolji, izdržali sve pritiske koji nisu bili mali, što je odlika velikih timova i velikih igrača.

		Loš dan u divnoj noći Za razliku od Dejana Bodiroge, kome je ovo prvi klupski trijumf u elitnom evropskom takmičenju, Željko Obradović već četvrti put osvaja titulu najboljeg na Starom kontinentu. - Možda mi Grčka donosi sreću - kaže Obradović, aludirajući na plave trofeje 1995. i 1998. - Ipak, pre će biti da je to zasluga ovog odličnog tima i pravih košarkaških veličina. Dejan Bodiroga nije blistao tokom finalne utakmice, ali zato jeste posle poslednjeg zvuka sirene. - I ja sam samo čovek, može i meni da se desi loš dan. Osećao sam grčeve, ali najvažnije da to nije koštalo ekipu. Presrećan sam, dugo sam čekao ovaj trofej i nadam se da će ih biti još mnogo - kaže Dejan Bodiroga.

Emotivna paralela Soluna i Istanbula?
- Teško je reći. Divno tada, divno i sada. Samo, tada sam bio klinac, pored Đorđevića i Danilovića. Nedostajalo mi je ovo.

Da li u budućnosti ponovo vidite sebe u slavljeničkoj noći s nekim našim klubom?
- To znači da bih morao da se vratim u Jugoslaviju?

Bez dileme...
- To onda znači i da bi to morao da bude Partizan. Potrebno je i da još neko dođe, recimo Bodiroga. Treba skupiti igrače, pored toga imati i kvalitetnu mladost. Focis iz Panatinaikosa je jedan od najtalentovanijih u Evropi.

Ovde se sve više govori o povratku naših igrača i trenera iz inostranstva.
- Po meni, to je bolje od dovođenja stranaca. Samo, ni to nije lako. Postoje određeni uslovi. Ali, kad vidim koliko neki igrači u Jugoslaviji zarađuju, ni to nije nemoguće.

Da li ste čuli da je u fazi idejne razrade formiranje eks jugoslovenske lige?
- Načuo sam. To bi bilo stvarno dobro. Sigurno da bi takva liga bila najjača u Evropi. Podigao bi se kvalitet, a i gledaoci su željni dobre košarke.

Pravite li razliku između klupskih i reprezentativnih trofeja?
- Mislim da će mi ostati najdraža titula svetskog prvaka iz 1998. Mnogi nisu verovali u nas, govorili da ćemo biti sedmi, ili osmi bez prvih zvezda. Za sada mi je ta najdraža. Redosled jedino može promeniti zlato na Olimpijskim igrama.

Može li biti rokade?
- Šanse su minimalne. Ipak, možda pružimo jači otpor nego u Atlanti. Tu su Divac, Stojaković...

Opišite solunsku noć.
- Ne mogu. Odmah posle utakmice otišli smo na aerodrom. Na atinskom trgu Omoniji skupilo se nekoliko hiljada Grka, koji su slavili do ranih jutarnjih sati. Večeras idemo na buzuki.

V. Preradović