Posle široke akcije obnove srednjovekovnih manastira Uvac, Davidovica, Orahovica, Kumanica... u Mileševskoj eparhiji organizovano se radi i na zaštiti i konzervaciji vrednih rukopisnih knjiga i drugih dragocenosti manastirskih riznica.

Manastir Mileševa

Tako je nedavno, uz blagoslov Njegove svetosti patrijarha Pavla i Svetog arhijerejskog sinoda, stručna komisija Narodne biblioteke Srbije prenela najugroženije rukopisne knjige u svoje laboratorije, radi konzervacije i celokupne zaštite. Među njima su i vredni rukopisi iz manastira Svete Trojice kod Pljevalja, koji poslednjih godina propadaju od vlage, plesni i moljaca. Reč je o manastiru koji se nalazi u mileševskoj eparhiji.

Čim su knjige odnete u Beograd, oštro je protestovao Zavod za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja, saopštavajući kako je to sve urađeno bez njegove saglasnosti, "što je bilo obaveza za svaku promenu u vezi sa spomenicima kulture". Prema njihovom mišljenju, za odnošenje knjiga iz svetotrojičke riznice, neophodna je izričita dozvola Zavoda. Doduše, pomalo cinično, dnevni list "Pobjeda" piše kako ugrožene knjige posle konzervatorskih radova treba da budu vraćene u manastir, te da "ostaje da se vidi da li će tako biti urađeno".

Direktor Zavoda za zaštitu spomenika kulture sa Cetinja dr Čedomir Marković, kaže da je od vladike, Odbora za obnovu manastira, predsednika SO Pljevlja i tamošnjeg Zavičajnog muzeja zatražio objašnjenje kojim povodom, i pod kojim uslovima su knjige date. On negira tvrdnje predstavnika SPC da je saglasnost Zavoda potrebna jedino za građevinske promene na pravoslavnim hramovima, ali ne i za odnošenje rukopisnih knjiga. "Kada bi to bilo tako, onda bi to značilo kako nacionalno blago, pohranjeno u manastirima u Crnoj Gori može da raznosi ko hoće i gde hoće", ističe Marković.

Episkop mileševski gospodin Filaret naglašava da će knjige posle zaštite sigurno biti vraćene u matični manastir, te da ovo nije put da se vredni rukopisi ovog manastira nose na konzervaciju. "Ne vidim u ovom činu zlu nameru ni uprave manastira, ni Mileševske eparhije, niti mene kao vladike, kako to neki žele da prikažu", kaže Filaret i dodaje da se od 7. jula prošle godine, kada je rukopoložio, niko nije zainteresovao da bilo šta uradi na zaštiti riznice i biblioteke koje svakodnevno propadaju zbog vlage, kao i freske u oltaru, gde je izmerena vlažnost između 90 i 100 odsto, a maksimalna dozvoljena je 55 odsto.

Po njegovim rečima, na sastanku u septembru prošle godine, upravo je dr Marković ukazao da iz finansijskih razloga u skorije vreme ne mogu ništa uraditi na konzervaciji knjiga. Još 1973. godine SPC je potpisala ugovor sa Narodnom bibliotekom Srbije u kojem se kaže "da SPC dozvoljava Narodnoj biblioteci da vrši sistematizaciju, opis i kategorizaciju svih južnoslovenskih ćiriličnih rukopisa koji se nalaze u bibliotekama, muzejima, riznicama i ostalim fondovima svih crkava i manastira SPC sa ciljem da ovaj naučno obrađeni materija Narodna biblioteka publikuje u kartalnu ediciju, da se bibliotečki materijal u svojstvu spomenika kulture štiti mikrofilmovanjem, konzervacijom, naučnim opisom...

Kako ističu u Narodnoj biblioteci Srbije, knjige o kojima je reč, bile su u fazi truljenja, prekrivene zelenom buđi, a i moljac je žestoko radio.

- Osećao sam profesionalnu i "zavičajnu" obavezu da ih hitno zaštitimo - kaže Radoman Stanković iz arheografskog odeljenja Narodne biblioteke Srbije. Ova ustanova je konzervirala knjige iz više crkava i manastira širom Crne Gore, ali do sada nije bilo sličnih reakcija, saradnja je bila dobra i korektna. Zavod sa Cetinja, po mišljenju Stankovića, ima vrsne konzervatore, ali ne i arheografe, a knjige su u takvom stanju da ih mogu srediti samo poznavaoci crkvenoslovenske i bogoslužne knjige.

U pljevaljskoj opštini njeni čelnici smatraju da je najbitnije zaštiti nacionalno blago i da ceo slučaj ne treba politizovati. Nekima, kažu oni, izgleda smeta što se u današnjem vremenu ne poklapaju državne i granice SPC.

Z. Prijović