Prostori u kojima se manifestuje likovna umetnost, dugo već nisu samo institucije muzejskog ili galerijskog tipa. I načini tih prezentacija odavno su prevazišli okvire izložbenih postavki. Ipak, mogućnost da nečije umetničko delo upoznamo u vlastitoj kući jeste novina koja izaziva različite reakcije, ali nikoga ne ostavlja ravnodušnim.

Ideju o predstavljanju svojih radova putem pošte, bračni par Stanka Đorić i Dragan Dangubić počeli su da realizuju 1995. godine, kada su na različite adrese u inostranstvu poslali 300 fotografija.

"Dan je bio svetlo smedj"

- Slali smo fotografije pojedincima, umetnicima, ali i muzejima i galerijama, bez želje da na taj način nešto postignemo ili negde dospemo. Hteli smo da pokažemo ljudima šta radimo. Nastavak je usledio u junu 1999. kada smo našim sugrađanima poslali drugu seriju radova u istom tiražu, kaže Dragan Dangubić.

Kakve su reakcije usledile?
- Iz inostranstva su pristizali odgovori, najčešće praćeni umetničkim radovima onih koji su dobili našu pošiljku. Sada već imamo malu zbirku kamernog formata. Jedan od naših radova dospeo je u kolekciju frankfurtskog muzeja, objašnjava Stanka Đorić. - Posle serije pošiljki u našoj zemlji, usledio je muk. Bombardovanje i stresovi su učinili da naš gest neke čak i uplaši. Naravno, među malobrojnim odzivima češći su oni koji ovu akciju primaju blagonaklono. Takav je komentar jedne koleginice kojoj je naša fotografija pomogla da shvati kako jedan dan zapravo može biti samo plav ili smeđ, a nikako opterećen ekonomskim ili političkim problemima.

Kako objašnjavate to da stranci reaguju brže i lepše?
- Ovde je u pitanju lenjost. Mi to radimo iako košta i truda i novca. Ako to ne radimo zbog takvih prepreka, onda ulazimo u lošiju varijantu života. Upravo tako je u našoj sredini izostala svaka pažnja, pa čak i slanje novogodišnjih čestitki.

Zašto ste pribegli ovakvom načinu predstavljanja svog stvaralaštva?
- U jednom trenutku ovde je došlo do zamora. Bez izlagačkih prostora, jer su se mnoge galerije zatvarale, mi smo, rušeći unutrašnju blokadu, počeli da šaljemo fotografije.

Sa iskustvom koje ste stekli, verujete li u uticaj umetnosti?
- Optimizma i energije još imamo toliko da je možemo deliti, poklanjati drugima. Ovo se sad pripisuje umetničkom činu, a može naravno i nekom drugom. Od puno lošeg ne može se očekivati ništa dobro, a od malo dobrog može se očekivati još više. Mnogo znači kad se ljudi jave srećni jer su dobili naš rad. Ne osećamo se istrošenim i iznova stvaramo energiju za dalje jer fotografijama mi u stvari pokušavamo da gradimo jednu novu realnost.

G. Jovanović