BEOGRAD - Kao odgovor na tvrdnje ovdašnje vlasti da je svet spreman da finansijski podrži domaće izdajnike, a da neće ulagati u razvoj Srbije, kao što to nije učinio ni u drugim balkanskim zemljama gde se danas "živi gore nego kod nas", stižu najnovije inicijative iz EU.

Najavljuje se spremnost Evropske komisije da prerasporedi svoj budžet i obezbedi veća sredstva za razvoj ovog regiona, uključujući i Srbiju, ali posle promene aktuelne vlasti.

		"Sića" od 17 milijardi dolara U region Jugoistočne Evrope se nije ulagalo previše, ali nije tačno, kako tvrde domaći političari, da je to bila čista sića. Ukupan iznos pomoći u periodu od 1991 do 1999. upućen sa područja EU u pet zemalja regiona iznosio je 8 milijardi dolara, što uz dodatnih 9 milijardi dolara usmerenih Bugarskoj i Rumuniji, čini ukupno oko 17 milijardi dolara. Najveći korisnik te pomoći bila je Bugarska sa 6 milijardi, zatim Rumunija sa 3, BiH s 2,6 i Albanija sa 1,6 milijardi, dok je Jugoslavija primila svega 1,2 milijarde dolara. I u raspodeli novog paketa od 2,4 milijarde evra najbolje su prošle Rumunija i Bugarska, koje su odnele skoro polovinu tih sredstava.

Već narednog meseca mogao bi da bude predstavljen konkretan plan, prema kojem bi u periodu do 2006. godine bila obezbeđena sredstva od 5,5 milijardi evra za razvoj Balkana. Od toga bi na programe obnove Srbije bilo utrošeno 2,3 milijarde evra.

Takav scenario već je najavljen na nedavno završenoj Konferenciji o regionalnom finansiranju, koja je okončana sa briselskim paketom od 2,4 milijarde evra, koji će se u naredne dve godine uložiti u konkretne projekte u zemljama Jugoistične Evrope. Pri tome su svi dobili nešto, pozivajući se na razvojne potrebe i posredne ratne štete, sem Srbije koja nije dobila ništa, mada je u bombardovanju bila direktno i nesporno oštećena.

Naime, posle bombardovanja NATO, društveni proizvod Jugoslavije opao je na oko 40 odsto indeksnih poena u odnosu na 1989 godinu.

Moguće je da je ovo obećanje o rezervisanoj pomoći za budućnost u kojoj će Srbija zaslužiti demokratsku legitimaciju neka vrsta moralnog pokrića za sadašnje uskraćivanje ekonomske podrške i pored nanete ratne štete. U svakom slučaju zaslužuje pažnju stav da bi sredstva trebalo obezbediti već sada, jer će posle političkih promena EU morati da pruži hitnu ekonomsku pomoć Srbiji.

Očito je da je EU prepoznala probleme koji proističu iz činjenice da je region Balkana ekonomski najzaostaliji deo Evrope i da bi bilo pogubno da Srbija ostane izvan "ispravljanja te greške". Svojevrsno upozorenje dato je kroz odluku da se finansira izgradnja drugog mosta preko Dunava između Rumunije i Bugarske, a koje bi moglo da se protumači i ovako - Srbija još nije izmeštena iz evropskih koridora, ali i to može da se desi.

B. Jager