Možete li da zamislite da platite 333.000 dolara za klavir? Nije to mogla da pretpostavi ni kompanija "Jamaha", ali je ovaj proizvođač zapravo izbacio na tržište "rols-rojs među klavirima" - visokotehnološki instrument sa glasovnim aktiviranjem, senzorskim monitorom i drugim tehničkim "zavrzlamama" - koji nije ni imao nameru da prodaje.

- Nismo uopšte imali nameru da ga prodajemo. Hteli smo da to bude konceptualni klavir - vizija toga kako klavir može da izgleda u budućnosti, kaže Pol Kalvin, predstavnik "Jamahe", i dodaje da je kompanija planirala da proizvede samo tri primerka povodom obeležavanja 100. godišnjice svog postojanja, a zatim da ih izloži u muzejima, muzičkim i naučnim institucijama.

Ali, na iznenađenje kompanije, 12 trgovaca muzičkim instrumentima je na sajmu u Los Anđelesu u februaru naručilo ovaj najskuplji novi klavir na svetu nazvan "Jamaha Disklavir Pro 2000".

Sagrađen na principu kompjuterskog čipa za "Intel Pentium III", klavir omogućava korisniku da glasom upravlja funkcijama i posmatra izvođenje umetnika memorisano na disku dok sluša koncert. Kada se disk ubaci u ugrađeni DVD plejer, izvođenje se može pratiti na kompjuterskom monitoru, pošto se dirke i pedale podižu i spuštaju rekonstruišući klavirsku deonicu.

Iako je "Jamaha" postigla najvišu cenu za jedan klavir koji je tek sišao sa montažne trake, najskuplji klavir u istoriji je umetnički primerak poznat pod imenom Alma-Tademin "Stenvej" koji je sagrađen za Henrija Markanda, biznismena i drugog predsednika Muzeja umetnosti Metropoliten krajem 19. veka. Zatim je poslat u London da bi ga dekorisala grupa umetnika i zanatlija pod nadzorom ser Lorensa Alma-Tademe. Taj klavir je prodat 1997. godine Institutu umetnosti Sterling i Fransin Klark iz Masačusetsa na aukciji kod londonskog "Kristija" za 1,2 miliona dolara.

Danas nema toga što ljudi neće kupiti. Klavir je omiljeni muzički instrument Amerikanaca, a prodaja posebno dobro ide u godini kada se slavi 300. rođendan ovog instrumenta koji je izumeo Italijan Bartolomeo Kristofori. Muzej američke istorije u Vašingtonu tim povodom je otvorio izložbu koja će trajati godinu dana i na kojoj su izložena tri originalna klavira koje je pre tri veka izgradio Kristofori.

Iako akustični klaviri imaju svoje mesto u kulturi, današnji kupci klavira sve više traže elektronske instrumente koji imaju kompjuterizovane ritam sisteme, mogućnost snimanja zvuka, a sada i video. Elektronski klaviri u Americi koštaju od 2.000 do 15.000 dolara, dok cene akustičnih počinju od 4.000 dolara i dostižu astronomskih 100.000 za veliki koncertni klavir.

Predstavnik "Jamahe" kaže da je svaki primerak "Disklavira Pro 2000" ručno rađen u fabrici u Hamamacuu u Japanu. "Potrebno je sedam meseci da bi se izgradio. Dosad smo napravili samo tri primerka. Planiramo da ih proizvodimo po potrebi i narudžbini", kaže on.

Doduše, ni trgovci ni "Jamaha" ne misle da je ovaj elegantni klavir sa uglancanim nogama od aluminijuma i klavijaturama i providnim poklopcem koji podseća na paučinasta krila pravi instrument za siromašne muzičare, pa čak ni za one najbogatije.

"Mislim da ovo nije klavir za muzičara, već za nekoga ko je zgrnuo basnoslovno bogatstvo u domenu tehnologije. Ovaj klavir ima obilje primena za muzičara, ali su njegovi tehnološki aspekti ono po čemu se zapravo izdvaja", kaže prodavac muzičkih instrumenata koji na sajmu u Los Anđelesu nije oklevao da naruči ovo "muzičko čudo od tehnike".

J. P.