Regionalne i stranke etničkih zajednica konačno su dobile značajniju ulogu u udruženoj opoziciji. To je pogotovo postalo očigledno nakon razgovora u Beču i Atini, kada se shvatilo da upravo te snage mogu biti stabilizirajući faktor u čitavom procesu demokratizacije Srbije.

Takvu poziciju regionalnih i manjinskih stranaka prihvatile su i partije sa centralom u Beogradu, te se u poslednje vreme veoma korektno ponašaju, što je doprinelo i podizanju naših međusobnih odnosa na znatno viši nivo", reči su predsednika Saveza vojvođanskih Mađara Jožefa Kase.

Da li pitanje autonomije Vojvodine može biti kamen spoticanja u daljim pregovorima unutar udružene opozicije?

- Status Vojvodine je svakako jedna od najozbiljnijih tema za međusobnu raspravu. Međutim, siguran sam da će se i oko tog pitanja naći zajednički jezik, samo treba odbiti ekstreme i sa jedne i sa druge strane. O tome kakvu bi Vojvodina trebalo da ima autonomiju kada se okonča proces demokratizacije države još uvek je preuranjeno govoriti, jer je u opticaju nekoliko legitimnih varijanti, od stvaranja više regija u Srbiji pa do formiranja federalnih jedinica u okviru iste države. Sigurno je, međutim, da Vojvodina mora imati daleko veću autonomiju od one koju danas uživa".

Na nedavno održanom okruglom stolu Opozicija u Vojvodini i predstojeći izbori" u načelu je dogovoren zajednički nastup vojvođanskih snaga na lokalnim i pokrajinskim izborima. Koliko je, međutim, zaista realno očekivati formiranje jedinstvene izborne liste?

- To je neminovnost, jer samo udruženim snagama možemo uspeti na izborima, gde nam preti velika opasnost od novih izbornih krađa, na koje se samozvani "patriotski blok" na čelu sa JUL-om naveliko sprema. I jedino udružena opozicija takve teškoće može prebroditi sa uspehom.

Analitičari izražavaju bojazan da će režim pre krenuti u neku novu ratnu avanturu nego što će na izborima prepustiti vlast. Kao jedno od potencijalnih žarišta pominje se i Vojvodina.

- Režimu su takva žarišta potrebna i zato ih i stvara na granici prema Kosovu, u Sandžaku, Crnoj Gori pa i u Vojvodini. Realna opasnost postoji, iako smatram da je situacija u Vojvodini ipak drugačija, jer su ovde i mentalitet i istorijsko i kulturno nasleđe specifični. Činjenica je takođe i da je svet pročitao" dosadašnju praksu režima, i da neće čekati skrštenih ruku da se, recimo, prema vojvođanskim Mađarima ponese kao što se poneo prema Albancima na Kosovu.

Ulazak Mađarske pod okrilje Evropske unije neminovno će dovesti do njenog potpisivanja Šengenskog sporazuma što praktično znači i uvođenje viza za sve građane SRJ, a samim tim će značajno biti otežane veze vojvođanskih Mađara sa maticom.

- Na nas će se režim viza odnositi isto kao i za sve građane Srbije. Međutim, ja sam ipak optimista i nadam se da će se do tog momenta i Srbija demokratizovati, odnosno da će situacija biti umnogome drugačija. Nadam se, naime, da će se jedna buduća demokratska Srbija brzo priključiti evropskim tokovima i tada njenim građanima neće biti potrebne vize.

M. Stajić

Problem iseljavanja je opšti problem

Dosta se govori o velikom broju vojvođanskih Mađara koji su se iselili u poslednjih nekoliko godina?

- Problem iseljavanja je opšti problem Srbije, jer nisu se iselili samo Mađari; odselili su se i Hrvati, pa i demokratsko orijentisana srpska omladina. Odliv mladih stručnih kadrova je evidentan. Međutim, nama je naša situacija najteža, jer je pod pritiskom režima, zbog vojnih poziva i raznih šikaniranja, ali i zbog besperspektivnosti života u Srbiju, zemlju napustila gotovo jedna trećina našeg ukupnog življa. I to je otišla populacija koja je prirodno zadužena" za reprodukciju nacije, te smo stoga praktično osuđeni na tiho nestajanje.