Početak - rođen je 9. marta 1947. godine u Beogradu. Otac Veljko bio je profesor Univerziteta, majka Šeka novinar.

Detinjstvo - odrastao je u centru prestonog grada. "Imao sam sasvim normalno detinjstvo". Družio se s pokojnim Nebojšom Đukelićem.

Nacionalnost - Srbin. "Osećam se jako mnogo Srbinom. Ovo je moja zemlja i radim u politici iz ljubavi prema svojoj zemlji".

Verska opredeljenost - detalj koji nije zabeležen u biografiji g. Koraća.

Obrazovanje - u osnovnoj školi u Beogradu klupu je delio s Brankom Baletićem, režiserom. U Beogradu je završio i gimnaziju i Filozofski fakultet, smer psihologiju. Diplomirao je 1970, a magistrirao 1976. s tezom "Empirijske i teorijske osnove ekološke psihologije". Doktorirao je 1983. godine na temu: "Razvoj teorija i modela u psihologiji opažanja".

Karijera - počeo je kao asistent na Filozofskom fakultetu. Potom je, na istom fakultetu, bio docent. Istovremeno je član redakcije časopisa "Psihologija". Krajem osamdesetih sarađuje u televizijskoj emisiji za decu "Putokazi", gde mlade od sedam do sedamnaest godina savetuje u raznim problemima. "Mnogo dece je usamljeno, roditelji nemaju vremena za njih i njihove probleme, to je strašno. Posebno su mi draga pitanja vezana za slatke jade i prve ljubavi". Paralelno se bavi i problemima društva - aktivira se u beogradskom Gradskom odboru Saveza reformskih snaga za Srbiju.

Neko vreme politikom se bavi u okviru GSS-a, gde je bio potpredsednik. Kako njegova namera da postane "kalif umesto kalifa", odnosno predsednik umesto Vesne Pešić, nije primljena s oduševljenjem, povukao je kandidaturu. S grupom istomišljenika napustio je "građansku stranku" na Skupštini, 1996. godine. Sve vreme učestvuje u sesijama Beogradskog kruga, a 1996. osniva Socijaldemokratsku uniju, čiji je predsednik.

Stranački angažman - nema podataka da je bio član SK.

Zanimljivosti - na početku profesorske karijere dogodilo mu se da se zaljubi u svoju studentkinju, "bez velikih posledica". "Sad bih pre mogao da se zaljubim u neku mamu svojih studenata". Godine 1987. je konstatovao: "Govori se da u Jugoslaviji postoje velika neslaganja i da skoro svako od 22 miliona ljudi misli drugačije. To nije tačno". Potom je počeo više da se, iz ugla psihologa, bavi našim sklonostima i naravima: "Kod nas preovlađuje divlji, ostrašćeni šovinizam.

Njega uglavnom zastupaju ljudi koji imaju problema s vlastitim indetitetom i s kontrolom vlastitih nagona". Upozoravao je na katastrofu koja nam predstoji i tragičan rasplet jugoslovenske priče na kraju 20. veka. Analizirao je naše "ratne igre" i došao do zaključka: "Vijetnamski sindrom mnogo je lakši oblik našeg balkanskog sindroma". Nekad je mislio: "Vlast je neodoljiva samo u primitivnim, zaostalim društvima, u kojima se ljudi teško afirmišu na drugi način".

U vreme kad se "borio" za predsedničku funkciju u GSS-u prvo je rekao, pa porekao: "Žene u politici leče svoje seksualne frustracije". Pešićka mu je uzvratila: "GSS neće biti pribežište za razne slučajeve". Korać je često zamerao opoziciji da ništa ne radi, a potom se "udružio". Novinari ga znaju kao rečitog "saradnika", jednog od retkih koji uvek hoće da "prepriča atmosferu". Oni koji ga ne vole spočitavaju mu nedostatak nacionalizma, zamerajući mu što "onda nije došao na Ravnu goru". Ima i onih koji smatraju da džins i sako (Koraćev stil) nekad valja zameniti odelom, a on uzvraća: "Kravata je konvencija kojoj ne popuštam".

Uzor mu je Dositej Obradović: "Išao sam čak u London da vidim spomen- ploču na jednoj zgradi na kojoj piše: Ovde je godinu dana živeo srpski ministar prosvete". Ubeđen je da se srpski narod tek rađa, a da je postojeći besan. "Trebalo bi izmisliti vakcinu protiv besnila kako bi svi bili srećni", izjavio je jednom.

Oženjen je, ima dvoje dece, sina od 24 i kćer od 19 godina.

Zorica Vulić