[an error occurred while processing this directive]  

Izdaje NIP „GLAS JAVNOSTI” a.d.
„GLAS JAVNOSTI“ d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

[an error occurred while processing this directive]  

I n t e r n e t   i z d a n j e

Utorak, 11. april 2000.

 
 
[an error occurred while processing this directive]
 

rubrike

politika

društvo

ekonomija

svet

hronika

reportaža

kultura

sport

feljton

intervju

slobodno vreme

 

video galerija

[an error occurred while processing this directive]


Glavni meni:
 -vesti dana
 -arhiva
 -vaša pisma
 -istorijat
 -redakcija
 -kontakt Kako da koristim ovaj sajt? Pošaljite nam pismo... Vesti dana Arhiva Vaša pisma Istorijat našeg lista Redakcija Stupite u kontakt sa nama


Links

Srpsko nasleđe

Glas nedelje

SINA

SNAGA


10. Apr 2000 16:00 (GMT+01:00)

Godinu dana od nerasvetljenog ubistva vlasnika i glavnog urednika listova "Dnevni telegraf" i "Evropljanin"

Ko je ubio Slavka Ćuruviju?

BEOGRAD - Pošto posle 18. aprila 1999. godine ni policija ni tužilaštvo nije ništa učinilo na rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije, na osnovu punomoćja njegovog rođenog brata Jove Ćuruvije, 7. marta ove godine, advokati Nikola Barović i Gradimir Nalić podneli su Okružnom javnom tužilaštvu u Beogradu predlog za sprovođenje istražnih radnji radi rasvetljavanja ovog zločina.

- Zahtevamo saslušanje Miroslava Markovića novinara "Ekspres politike" u cilju otkrivanja naručilaca i izvršilaca ubistva kao i mogućeg njegovog učestvovanja u izvršenju ovog krivičnog dela. Njegov autorski tekst objavljen pod naslovom "Ćuruvija dočekao bombe", mogao bi da se protumači kao najava ubistva. Zatim smo predložili saslušanje Milovana Brkića novinara iz Beograda i Slobodana Čerovića, ministra za turizam u Vladi Republike Srbije koga je Brkić je jednom intervjuu zagrebačkom listu doveo u vezu sa ubistvom Ćuruvije. Pored toga zatražili smo od MUP-a izveštaj o kriminalističko-balističkom veštačenju čaura i projektila koji su nađeni, kao i saslušanje svedoka Dragana Gačića koji bi mogao da pomogne u pronalaženju N. N lica"- kaže advokat Nalić za "Glas".

- Ne verujem da će policija odgovoriti na sve ovo što smo preložili, jer ako za godinu dana nije našla za shodno da tužilaštvu dostavi izjave svedoka koje je do sada saslušala u informativnim razgovorima, a prema našim informacijama do sada je ispitano oko 140 ljudi, ne verujem da će to i sada učiniti.

Ima nekoliko svedoka koji su videli ljude koji su počinili zločin kao što se zna da su posle ubistva pobegli Svetogorskom ulicom, zatim skrenuli u Palmotićevu gde ih je čekao "crveni golf". Nismo ubeđeni da će ubica biti pronađen, jer je sve odrađeno profesionalno, namera nam je da otkrijemo motiv. Ako ne za sada, a ono za neka buduća vremena - objasnio je Nalić.

Prema njegovim rečima Jugoslovenski komitet pravnika za zaštitu ljudskih prava kojem se obratio Jovo Ćuruvija sa svojim timom pripremaju skicu rekonstrukcije događaja koje će uskoro dostaviti tužilaštvu kao još jedan prilog rasvetljavanju ubistva Slavka Ćuruvije.

Ministar bez informacija

Na pitanje "Glasa" dokle je stigla istraga o "slučaju Ćuruvija", Dragoljub Janković, ministar pravde Srbije, u ponedeljak je rekao: "Nemam informacije". Upitan da li će se upoznati sa slučajem, takođe kratko je odgovorio: "Nisam ja za to zadužen".

- Poternica nikada nije bila podignuta. Ubice su viđene na ulici. Videli su ih ljudi koji su tu bili kuda su otrčali. Videli su ih. Policiju nisam ni videla ni čula od 12. aprila. Advokati su se interesovali i ustanovili su da je predmet u tužilaštvu do danas prazan. U njemu nema elementarnih izveštaja koje je policija dužna da odradi - balistička analiza, čaure kao dokazni materijal, izjave svedoka ... Zavedena je samo moja izjava - kaže za "Glas" Branka Prpa.

Zamenik Okružnog javnog tužioca Siniša Simić rekao je da je predlog za sprovođenje istražnih radnji odmah prosledio policiji ali mu ona, do danas, nije odgovorila.

HRONOLOGIJA

oktobar

14. Rešenjem Ministarstva za informisanje, koje je potpisao ministar Aleksandar Vučić zabranjeno je izlaženje "Dnevnog telegrafa". Te večeri policija je zapečatila redakcijske prostorije i počela plenidbu imovine "Dnevnog telegrafa", a sve zbog, kako je navedeno, krešnja Uredbe o posebnim merama u uslovima pretnji oružanim napadom NATO čime je širena panika, defetizam i strah. Akciju pečaćenja redakcije predvodio je Miljkan Karličić, zamenik ministra za informacije.

24. "Evropljanin" je, rešenjem prekršajnog sudije Mirka Đorđevića, kažnjen sa 2.400.000 dinara, po tužbi Patriotiskog saveza Beograda. Kako je bilo navedeno tužba je podneta zbog "većeg broja tekstova kojima se poziva na nasilno rušenje ustavnog poretka, na rušenje teritorijalne celovitosti i nezavisnosti Republike Srbije i SRJ".

Samo zvanična verzija

Samo desetak minuta nakon ubistva Slavka Ćuruvije u ulici Lole Ribara, na mesto zločina stigli su brojni novinari i foto reporteri. Policija nije dozvolila da se fotografiše telo ubijenog kolege. Foto reporteri su se nadmudrivali sa revnosnim policajcima, a novinari su uzimali izjave od očevidaca. Dva sata nakon zločina, Tanjug je emitovao nemuštu informaciju o ubistvu. U njoj jedva da se moglo razaznati ko je i kako ubijen. Novinari u nezavisnim medijima bili su spremili opsežne izveštaje o ubistvu, kao i fotografije snimljene pod prismotrom. Međutim, iz Ministarstva za informisanje Vlade Srbije Radmila Višić, zamenik ministra, javila se redakciji "Glasa javnosti" sa striktnim naređenjem da se o ubistvu Slavka Ćuruvije objavi samo zvanična, Tanjugova informacija. Tada je bio na snazi Zakon o cenzuri, u jeku je bila NATO agresija na Jugoslaviju. Tako se dogodilo da ubistvo čoveka koji je pravio novine dobije samo tri reda u novinama.

25. Oduzeti tehnički uređaji i nameštaj "Dnevnog telegrafa". Iste noći "Borba", na osnovu usmene naredbe nadležnih, prekinula štampanje lista. Oko 22 sata policija je je opkolila zgradu u kojoj je Ćuruvija stanovao. Akciju je izvelo tridesetak naoružanih policajaca, a na licu mesta bila je i "marica". Kako su objasnili hteli su da popišu Ćuruvijinu imovinu. Opsada je trajala do tri sata narednog jutra, a za sve vreme u stanu su bili i Vuk i Danica Drašković i Jirži Dinstbir, specijalni izvestilac UN za ljudska prava.

novembar

9. "Dnevni telegraf" kažnjen, odlukom sudije Vesne Dabetić Trogrlić, sa 1.200.000 dinara zbog objavljivanja oglasa studentske organizacije "Otpor", a po tužbi koju je u ime Saveza žena Jugoslavije podnela Bratislava Morina. U tužbi se navodi da je ovim oglasom "DT" pozvao na "rušenje ustvnog poretka" čime je "ugrozio sve građane, žene i decu".

10. Policija nastavlja zaplenu imovine, za sobom ostavljajući pustoš u redakciji "DT".

18. Policija zaplenila oko 8.000 primeraka "DT" na granici sa Crnom Gorom. Nekoliko dana ranije Ćuruvija preregistrovao preuzeće u Podgoricu, i dogovorio sa "Pobjedom" štampanje lista.

decembar

9. "Dnevni telegraf" kažnjen sa 900.000 dinara, po odluci sudije Dobrivoja Glavonjića, a na zahtev Milovana Bojića, potpredsednik srpske vlade, zbog teksta "Ubijeni kritikovao Bojića", u kome su kako je tužitelj tvrdio "povređeni njegova čast i ugled". "DT" tada već se nije mogao kupiti u Beogradu, jer je tiraž plenjen počev od 26. novembra.

mart

9. Slavko Ćuruvija i dvojica novinara "DT" kažnjeni su sa po pet meseci zatvora odlukom Veća Prvog opštinskog suda u Beogradu. kojim je predesevao sudija Krsto Bobot. Krivičnu tužbu je podneo Milovan Bojić zbog teksta "Ubijeni kritikovao Bojića". Obarzloženje je glasilo da je spornim tekstom prikazano da je Bojić neposredno odgovoran za ubistvo jednog od lekara sa Instituta na kome je radio "a sve u nameri da se ovakvim pisanjem, izazovu neraspoloženje i uznemirenost građana". Ćurovija tada izjavio da će "okopavati krompir u Padinskoj skeli sa džeparošima i prostitutkama".

april

6. "Politika ekspers" iz pera novinara Miroslava Markovića objavila je komentar "Ćuruvija dočekao bombe". Novinar u njemu objašnjava tezu koju je prethodno iznela Mirjana Marković. Ona je kazala da "izdaja nije uvek i neizostvno bila direktna i brutalna, kao što je meni izgledala pre neki dan kada mi je vlasnik jednog beogrdskog dnevnog lista rekao da podržava SAD u njihovoj želji da bombarduju Srbiju i da će to bombardovanje Srbe naučiti pameti". U komentaru se navodi da je Markovićeva mislila na Ćuruviju i zaključuje: "Ako su se nadali da će njihova izjava biti zaboravljena, uzalud su se nadali". Komentar je pročitan i u Drugom dnevniku RTS.

11. atentat

Poslednji razgovor sa Mirom Marković

"Sa Mirom Marković video sam se na dan donošnja Zakona o informisanju 20. oktobra 1998. u 13:30 u prostorijama JUL-a ... Sve sam joj rekao: o narastajućem fašizmu u Srbiji, o diktaturi i o nasilju koje predstoji ako se nešto ne preduzme; o tom braku Bojića i Šešelja kao o veoma opasnoj kombinaciji za Srbiju. Pokušao sam da joj objasnim kako ovakva dramatizacija politike u Srbiji može za šest-sedam meseci da ode tako daleko da na ulice Beograda i drugih gradova u Srbiji padne krv ...

Veoma je loše to primila. 'Pretite, pretite ...', rekla mi je i onda napala. Ključne teze njenog napada bile su da sm ja izdajnik, da imam šefove u Americi i inostranstvu. Optužila me je - povišnim tonom - da prizivam bombardovanje i prebacila mi da sam radio i pisao šta sam hteo, bljuvotine i budalaštine, da je 'DT perverzna i para-udbaška redakcija', jer smo objavljivali neke podatke o njenim saradnicima iz JUL i stalno pominjala mene i 'moje prijatelje'. Rastali smo se tako što sam joj rekao da je ovo - koliko vidim - naš poslednji susret i neka pozdravi Slobodana Miloševića. Odgovorila mi je da ga pozdraviti neće, ali da će mu preneti šta sam joj rekao".

(Slavko Ćuruvija, "Vreme" 21. novembar 1998.)

Ispovest Branke Prpe

Taj dan, 11. april za nas je bio kao i svaki drugi dan. Normalan, koliko to može biti u ratnim uslovima. Očekivati smrt i to na takav način, znači misliti na način patoloških umova - nalogodavaca i izvršilaca ubistva. Tada s nama nije bilo Slavkovo obezbeđenje koje i inače nije naoružano i služilo je da ga zaštiti od banalnih čarki, fizičkih nasrtaja. Ni Slavko nije nosio oružje, nikada. Kada smo ušli u pasaž koji vodi do naše kuće s leđa su nam prišla dvojica mladića. Jednog sam videla u deliću sekunde. Bili su obučeni u crne jakne, crne pantalone, crne kape. To je sve o njima, tako obučeni gube svaki individualitet. Pucnje sam doživela kao vetar, a prašinu koja se digla definisala sam kao prašinu koju podiže vetar. Slavko, koji me je držao za ruku, počeo je da pada. Mislila sam da se spotakao. Ne znam kako, tek, shvatila sam da se događa nešto zastrašujuće. Učinila sam poluokret toliko da sam videla momka sa pištoljem kako puca. Već sledećeg trenutka drugi me je udario pištoljem po glavi i ja sam pala pored Slavka koji je već ležao. Onaj koji je pucao prišao je i tu ispred mene pucao mu u glavu. Koliko sam saznala dan posle ubistva, bilo je 17 metaka. Bilo je rikošeta, meci su udarali okolo. Prosto ne znam kako sam živa. Prigušivač je očigledno korišćen jer nisam čula pucnje. Na moj krik komšije su izašle. Trčala sam do obezbeđenja, tražeći da se odmah zove policija i hitna pomoć. Bio je jedan momak u prostoriji odmah uz zgradu. Pošto sam bila povređena i jako sam krvarila, komšije su me odvele do stana. Držala sam peškir na glavi. Brzo su stigli inspektori. Na moje pitanje da li je stigla hinta pomoć, jedno vreme su ćutali, a onda kad sam insistirala da mi kažu, odgovorili su: "Nema svrhe, mrtav je". To se događalo U gradu Beogradu, na Uskrs 1999.godine, u 4 i 20 popodne, u centru - ulici Lole Ribara.

(Ispovest Branke Prpe, saputnice Slavka Ćuruvije)


vesti po rubrikama

^hronika

16:00h

Godinu dana od nerasvetljenog ubistva Slavka Ćuruvije

16:50h

Niš: Ubio ženu, ranio sebe

17:13h

Istraga trostrukog ubistva u "Interkontinentalu"

17:40h

Odloženo suđenje Božidaru Spasiću, bivšem funkcioneru SDB

19:12h

Istraga ubistva u Boleču - Presudan nalaz balističara

     


     


FastCounter by LinkExchange