Početak - rođen je 1942. godine u Splitu. Prvi Štambuk koji je davno stigao na Brač bio je Čeh. "Što se jedan broj njegovih potomaka opredelio kao Hrvati, njihovo je pravo, i to poštujem. Ja sam Jugosloven, to je moje pravo i tražim da to svi poštuju", rekao je Vladimir Štambuk kad se u štampi pojavila priča da je Hrvat. Otac Zdenko bio je čuveni diplomata, takođe Jugosloven, a majka Čehinja.

Detinjstvo - mali Vladimir rastao je, do sedme godine, kao i svako drugo dete. Onda mu je otac ušao u diplomatske vode, a sin mogao da uživa neke pogodnosti koje "nosi" funkcija ove vrste (letovanje na Brionima s Mirom Marković).

Nacionalnost - Jugosloven.

Verska opredeljenost - detalj kojeg nema u dostupnim biografskim podacima.

Obrazovanje - školovao se "svuda pomalo". Jedan razred osnovne škole završio je u Beogradu u OŠ "Braća Ribar", gde su se inače školovala deca diplomata. Nastavnica ga se seća kao pametnog, mirnog dečaka nad kojim je bdila majka. Zbog očevog posla menjao je mesta školovanja, neke razrede završio je u inostranstvu. Studirao je u Beogradu, na Filozofskom fakultetu je diplomirao, a magistrirao i doktorirao na Fakultetu političkih nauka.

"Zahvaljujući ocu, naučio sam neke strane jezike i neke civilizacijske obrasce ponašanja koji su drugačiji od našeg načina komuniciranja" (u šali kaže da podjednako loše govori srpskohrvatski, francuski i engleski, a sporazumeva se i na italijanskom, češkom i španskom).

Karijera - počeo je kao omladinac. Bio je sekretar i predsednik Komisije za međunarodne odnose Saveza studenata i Saveza omladine Jugoslavije. "Ogledao se" i u novinarstvu, pisao je o međunarodnim odnosima, pokojni Đuka Julijus hteo je da ga zaposli kao novinara u tad osnovanoj "Ekspres politici". Međutim, Štambuka je više zanimala nauka pa je otišao na fakultet. Prvo je bio asistent na Fakultetu političkih nauka, potom redovni profesor na predmetu kibernetika i informatika. Posle usvajanja poslednjeg Zakona o univerzitetu, postao je dekan na ovom fakultetu.

Sve vreme je politički aktivan, osim kratkog perioda od sredine 1992. do 1994, i osnivanja JUL-a. Zašto dve godine ovog "ideologa SPS-a", kako su ga tad nazivali, nije bilo u političkoj žiži - nije poznato. Povod za "odlazak" s političke scene upućeni su tražili u činjenici da se to dogodilo posle njegovog predloga "Novo preduzeće za novo društvo" koji su dr Boško Mijatović i Dragan Maršićanin žestoko kritikovali. Prvi je Štambukov predlog prestrukturiranja privrede nazvao "sistem za smetlište", a drugi "politikantskom igrarijom profesora".

Istovremeno, "Borba" je objavila da će Štambuk postati glavni i odgovorni urednik lista "Politika" (u vreme Živorada Minovića), a Štambuk izjavio: "Ne znam ko želi da prejudicira neke stvari kad zvanično nije doneta nikakva odluka takve vrste". Šuška se da izlazi iz Glavnog odbora SPS-a, na čelu čijeg je Saveta za informisanje bio. GO to demantuje i navodi "zbog povećanog obima poslova, Savet je ojačan izvesnim brojem mladih, između ostalih i Ivicom Dačićem". Sad je član Direkcije levo orijentisanih zadužen za međunarodne odnose.

Stranački angažman - bio je član SK, SPS-a, pa JUL-a. U političku orbitu dospeva posle čuvene Osme sednice SK Srbije. O "poslednjoj" partiji kaže: "JUL i jeste pokret koji nastoji da objedini levicu, pa u tom pogledu ne pravimo veliku razliku između socijaldemokrata, socijalista, zelenih".

Zanimljivosti - mnogo voli da piše za novine. Od 1996. objavljuje u "Borbi" "Sociloške novele". Bavi se različitim temama, od parlamenta, izbora, glasača i šetača, UN-a, do zalaska sunca, čistača tepiha, uličnih prodavaca benzina... A počelo je ovako: "Lično znajući g. Štambuka 30 godina, znajući njegove misaone domete i sklonosti ka pisanju, obratio sam mu se sredinom 1995. i predložio da piše za "Borbu". Dogovor je ostvaren krajem te godine. Piše za svaki dvobroj, nijednu subotu nije preskočio", objasnio je Živorad Đorđević, glavni čovek u ovom listu.

- Namera mojih "Sociloških novela" jeste da se sa stanovišta saznanja, teorije i koncepcija, sociologije, našali, porazmisli, prokomentariše ono što se dešava. Inače, uvek sam više voleo crvenu od crne boje. Crna je boja žalosti, tuge, smrti i nesreća. Svuda u svetu ona je boja desnice, pre svega ekstremne, nacionalističke... "Borba" koja je pocrvenela nije samo najava da mir i život postaju opšte opredeljenje, ona kazuje da strast, promene, razlike, napredak jesu jedino lepe", uzvratio je Štambuk drugu Živoradu.

"S drugaricom Mirom Marković znam se iz mladih dana. U međuvremenu smo se družili i politički sarađivali. U periodu od 1984. nastojali smo da demokratizujemo SKS i SKJ", naveo je jednom. Osim po novelama, ostaće upamćen i kao funkcioner koji često polemiše s novinarima. Jednom je to bio novinar "Borbe" pre nego što je "pocrvenela", delom i zbog rečenice "Mi u Srbiji nismo za višepartijski sistem" koju je profesor izrekao 1989. a ne, kao što je novinar napisao, 1990. Drugi put sporna je bila njegova izjava da "u poslednje dve godine ne silazi s Interneta", koju je novinar "Večernjih novosti" objavio u "Klubu poznatih" posle promocije Štambukove knjige "Internet i politika" (knjigu s posvetom je poklonio novinaru). Profesor je osporio autentičnost intervjua, posvetio događaju celu novelu i najavio da će kolegama s katedre za novinarstvo na FPN-u predložiti da uvedu kategoriju "izmišljenog intervjua".

Oženjen je Jelicom, direktorom Instituta za međunarodnu politiku i privredu.

Zorica Vulić