Žena u fudbalu, pa još predsednik kluba. I to ne bilo kojeg, već prvoligaša, španskog Rajo Valjekana. Maria Teresa Rivero je po mnogo čemu jedinstvena sportska ličnost na Starom kontinentu.

Pre nešto više od šest godina preuzela je komandovanje nad klubom iz madridskog predgrađa od supruga koji je imao probleme sa zakonom i koji je čak devet puta hapšen, početkom ove sezone po povratku Raja u elitno društvo navijači su joj odali priznanje: stadionu su dali njeno ime posle glasanja u kome je učestvovalo više od 10.000 "tifoza"!? I sve do finiša 1999. ekipa iz Valjeke je bila hit španske lige, dugo odolevala na prvoj poziciji (prvi put u istoriji kluba), da bi sada pronašla svoje mesto u zlatnoj sredini. Dakle, najbolja sezona Raja u istoriji...
-Najbolja će biti ako se plasiramo u Kup UEFA. Opstanak je očekivan-poručuje Teresa Rivero.-I kada smo bili prvi znala sam da je to prolazno. Moj muž je bio mnogo veća "paljevina" pošto je svaki čas gledao tabelu na teletekstu!?

Važite za jednog od najvećih kritičara sudija?
-Oni uništavaju male klubove kao što je Rajo. Često i preteram sa svojim izjavama, gestovima, ali to je rezultat mog temperamenta. I navijači našeg kluba su zadovoljni što imaju hrabru predsednicu.

Pored stadiona i kluba, porodica Rivero je osnovala i Medicinski centar za lečenje od narkotika, takođe u naselju Valjeka.
-Fudbal je nasuprot zdravlju u drugom planu. Sve je to bila ideja mog supruga.

Zašto Teresa Rivero uvek sa zakašnjenjem stiže na utakmice?
-Zato što sam domaćica. Nedeljom cela porodica dolazi na ručak, moram da spremim kuću, hranu, takođe i da stignem na nedeljnu misu u crkvi.

Po mnogo čemu vi ste jedinstveni predsednik?
-Pa, verovatno jedini koji sprema krevete, ide u prodavnicu, na pijacu...

I šta vam kažu u prodavnici, da li vas prepoznaju?
-Da, traže mi ulaznice, autograme.

Zašto stadion u Valjeki nikad nije ispunjen do poslednjeg mesta?
-Nemamo novca za skupe, atraktivne igrače.

Šest godina u fotelji Maria Teresa Rivero (60 godina, rođena blizu Kadiza) je jedina predsednica jednog profesionalnog kluba na Starom kontinentu. Na čelo Rajo Valjekana došla je 12. januara 1994. godine, dakle predvodi klub iz madridskog predgrađa više od šest godina. Za to vreme "preživela je" dva ispadanja u drugu ligu (94. i 97.), ali i dva povratka u elitno drušvo (95. i 99.)

Fudbal, samo fudbal -Volim novine, ali čitam samo sportsko štivo. Mnogo me više interesuje situacija u pojedinim klubovima i rezultati liga nego da čitam o razvodima, novim vezama među poznatim ličnostima.

Nikada ne silazite u svlačionicu, ni da pohvalite ni da kudite vaše igrače.
-Ja ne treba da budem u svlačionici. Ipak, sam ja žensko. A, kada izgube ni ne zaslužuju da me vide.

Poznat je vaš stav da ste protiv premija za pobede tokom prvenstva.
-Da, mislim da je to glupo, ali šta da radim. Najbolje bi bilo na kraju sezone nagraditi ih u zavisnosti od osvojenog mesta na tabeli. Naravno, i platu koju utvrđujemo pred početak godine.

Pa vi ste veoma okrutna predsednica.
-Ne, ja sam igračima kao majka, tako se i ophodim prema njima, obožavam ih sve.

Muke sa zakonom koje sada ima Hesus Hil, predsednik Atletika, imao je i vaš suprug?
-Da, zbog preduzeća Rumasa pre 17 godina. bila je to velika nepravda kada je 600 preduzeća bilo pogođeno i oko 80.000 radnika.

Teresa Rivero, predsednica Rajo Valjekana, ali pre svega porodična žena kojoj su najveće zadovoljstvo njeni unuci. A ima ih više od 30!