Medi Sjadatan, tridesetosmogodišnji Britanac iranskog porekla, više ne razume ništa. On, naime, ima tri žene koje, kako sam kaže, "sebi može da priušti".

Ali one žive s njim u "divljem braku", tako barem kažu britanski zakoni. Ovaj musliman, kome islam dozvoljava čak još jednu ženu, sada želi da ospori britansku sudsku praksu i u tu svrhu podneo je tužbu Evropskom sudu za ljudska prava. On zahteva modernizaciju zakona i stvaranje ravnopravnog multikulturnog društva.

Sud treba da odluči da li monogamija, utemeljena na hrišćanskom zapadu, treba da bude obavezujuća za sve, što bi značilo zabranu poligamije, što se opet u Kuranu smatra "građanskim pravom", i oglušivanje o zahteve manjina koje žive u Velikoj Britaniji.

Medi Sjadatan, koji u gradu Volsolu na severu Engleske ima dva restorana, kaže da zapadnjačka tradicija zasnovana na hrišćanstvu krši njegovo pravo na ispovedanje vere.

On traži da Evropski sud za ljudska prava donese načelnu presudu koja će žene u poligamnom braku pravno izjednačiti sa ženama u monogamnom.

Ako bi sud pozitivno rešio njegovu tužbu, ne samo da bi britanski zakonodavac morao da liberalizuje moralno učenje koje potiče još iz Novog zaveta, nego bi se to pitanje pokrenulo i u drugim zemljama - članicama EU.

Iranski tužilac oženio se prema muslimanskom običaju zaredom trima ženama - Sinzijom, Stefani i Sarom. Što se tiče mira u kući, on kaže: "Tokom dana odlučujem s kojom ću provesti noć.

To zavisi od mog raspoloženja". Njegove tri žene navodno su zadovoljne i srećne tim rešenjem. Zatim dodaje: "Ja i moje žene želimo da se prizna mnogoženstvo. Kao što lav ima četiri lavice, tako i muškarac može da ima četiri žene. To je u prirodi muškarca".

Za mnoge muslimane ova tužba predstavlja sastavni deo šire rasprave o tome da li manjinama treba dati pravo da žive prema sopstvenim običajima ili se moraju prilagoditi novoj domovini.

Kalida Kan, direktora Organizacije muslimanskih žena založila se za usklađivanje zakona sa ciljem da se u praksi vrednosti etničkih i verskih manjina uzimaju više u obzir, jer, kako kaže: "Trenutno paralelno sa zvaničnom sudskom praksom postoji druga, koju država potpuno ignoriše". Protivnici reforme porodičnog prava tvrde, međutim, da važeća sudska praksa pruža zaštitu onim ženama koje se primoravaju na brak s partnerom, koga ne žele.

PRIREDILA: MVP