Zgrada u Kolarčevoj broj 9 u strogom centru Beograda bila bi jedna sasvim obična kuća pored koje svakodnevno prolazi hiljade ljudi da je već desetak godina ne biju svi mogući maleri koji se mogu zamisliti.

Osim što stanari zgrade spadaju u onu veliku manjinu ljudi koji nisu u mogućnosti da otkupe svoje stanove, svake godine im se desi poneki "interesantan" događaj kakve stanari "normalnih" kuća nemaju nijednom u deceniji.

Zgrada je zadužbina koju je osnovao kazandžija Dimitrije Naumović, žena mu Anka i sin mu Vasa. Kako su sve troje umrli još pre Drugog svetskog rata, a cilj rada zadužbine prestao da postoji (izdržavanje porodica umrlih, starih ili obolelih zanatlija, pretežno kazandžija), 1954. godine zadužbina se sama ugasila.

		Pucanje pod prozorom Još u vreme kad je Željko Ražnatović Arkan držao menjačnicu u Čumićevom sokačetu, žitelji Kolarčeve 9 imali su priliku da čuju kako se puca ispred njihovih prozora. A to se i bukvalno desilo kad su pre dve godine maskirani napadači u gluvo doba noći izrešetali kazino Milorada Majkića koji se skoro "naslanja" na zgradu.

- Dalji tretman zgrade bio je uobičajen. Svi ugovori sa stambenim organima, komunalne usluge, ugovori o zameni stanova od gašenja zadužbine obavljali su se regularno preko nadležnih javnih preduzeća i opštine Stari grad.

Tako je bilo sve do donošenja Zakona o stanovanju kojim se omogućuje otkup stanova u Republici. Od tada se naša zgrada stavlja van kruga objekata koji se mogu otkupiti, jer je "bila zadužbina koja bi mogla obnoviti rad"- objašnjava za "Glas" Dubravka Komanović, predsednik kućnog saveta.

To nije bio slučaj sa svim ostalim zadužbinama posvećenim obrazovanju, institucijama koje su i dalje nastavile da funkcionišu i do danas, a da im je otkup u međuvremenu odobren, kaže sagovornica, pa, tvrdi, stvari postaju kristalno jasne.

- Neko je bacio "šapu" na našu zgradu koja se nalazi na ekskluzivnom mestu i mogla bi odlično da posluži kao poslovni prostor, a objekat verovatno vredi otprilike petnaestak miliona maraka - kaže Komanovićka.

Uz pomoć opštine Stari grad, stanari su se žalili svim mogućim institucijama - ali bezuspešno. Nedavno su odbijeni i pred Saveznim ustavnim sudom, ali i dalje ne odustaju, pošto, kako tvrde, imaju neoborive argumente.

Kada je odlukom Ministarstva kulture zadužbina ponovo oživela, zgradom - koja ima tri ulaza i 24 stana - ovlašćena je da upravlja Fondacija solidarnosti Srbije, koja je, kažu stanari, posebna priča.
Početkom prošle godine, naime, Fondacija solidarnosti je obavestila stanare pismom da će uskoro početi radovi na "formiranju poslovnog prostora u okviru postojećeg haustora koji je imao funkciju prolaza za objekat broj devet u Kolarčevoj ulici...".

- Da li ste ikada čuli da su nekome hteli da zatvore jedini ulaz u zgradu i da od toga naprave poslovni prostor. E to se kod nas desilo - pričaju stanari.

Ispostavilo se da je ulaz u zgradu s ulice, jedinu normalnu komunikaciju, trebalo zatvoriti i da se tu napravi zlatarska radnja u površini od 68 kvadrata!

- Ta dvojica zlatara nisu uopšte registrovani u Udruženju zlatara na području grada, a papire za ovaj nesvakidašnji poduhvat dobili su na nivou gradskih institucija, čak bez adekvatne dokumentacije i saglasnosti stanara - objašnjavaju sagovornici.

Ovu najblaže rečeno čudnu izgradnju sprečili su stanari uz malu pomoć NATO-a. Tačnije, kada su majstori prvi put došli i trebalo da počnu da zagrađuju ulaz u zgradu, stanari su se organizovano isprečili i zaustavili početak, kako kažu, "zaziđivanja u grobnicu".

Drugi put kada je bio zakazan dolazak "dunđera" počelo je bombardovanje i stanari su bar tri meseca odahnuli što se tiče nesmetanog prolaska kroz svoj ulaz. Konačno, kad se rat završio, Republički zavod za zaštitu spomenika poništio je akt o "zaziđivanju ulaza".

Ali to stanarima nije bio prvi put da ne mogu normalno da uđu u pasaž zgrade. Kad su održavane čuvene demonstracije protiv izborne krađe, baš ispred njihovog ulaza stajao je čitavih sedam dana policijski kordon.

U zgradu je mogao samo ko je imao ličnu kartu s "pripadajućom" adresom, jer je tu bi brisan prostor, a policija ne voli baš da im se bilo ko mota iza leđa, pa makar tu stanovao.

Onda se prve noći akcije "kordonom protiv kordona" u prvom ulazu Kolarčeve 9 zapalila instalacija. Stanari su posumnjali u svašta, jer gde baš te noći da se to desi. Ali, ajde. Tek, petog dana akcije "kordon", iz čista mira, sam od sebe, srušio se zid koji je pasaž zgrade delio od Čumićevog sokačeta.

Zid je, ruku na srce, bio oštećen još kada su demonstranti u vreme kontramitinga bežali od podivljalih policajaca, preskačući ga na više načina, pretežno iz trka.

I to nisu svi problemi. Od kada je na prostoru nekadašnjeg parkinga otvoren tržni centar "Čumićevo sokače", ne mogu na miru ni da spavaju, posebno leti.

Jer iz okolnih kafića "urla" muzika, a vlasnik kockarnice "Aleksandar" svojevremeno je bio instalirao nekakvu ventilaciju koja je radila po principu "mlaznog aviona", tako da treći ulaz Kolarčeve 9 nije mogao da trene.

Zvali su i policiju više puta, mada to nije pomagalo, jer su vlasnici okolnih lokala mahom "fini momci" kalibra "ođe mobilni" s dobrim vezama svuda.

- I vi posle kažite - lepo je živeti u strogom centru, zaključuju stanari Kolarčeve broj devet.

D.Petrović