GLAS JAVNOSTI  

Izdaje NIP „GLAS” a.d.
„GLAS JAVNOSTI” d.d.

Vlajkovićeva br. 8, Beograd, Jugoslavija

 

I n t e r n e t   i z d a n j e

 
     

Glas javnosti 24 sata sa Vama..... najnovije vesti iz zemlje i sveta.....


PISMA

 


Zavrzlama

Igre sa testovima

Više puta na stranicama "Glasa", naročito u reakcijama čitalaca, našlo se i pitanje ovogodišnjih testova iz srpskog jezika i matematike, za prijemne ispite u srednje škole. S pravom se reagovalo jer su testovi preskupi - par blizu 200 dinara. Naravno, posebno su pogođeni roditelji budućih srednjoškolaca, kojima će to biti samo jedan u nizu bezbrojnih izdataka na početku iduće godine. Nisam primetio da je neko od nadležnih odgovorio - zašto je štampanje testova povereno privatnoj štampariji "Mrlješ" i kolika je dobit štampara po primerku testa.

U celoj toj zavrzlami, ja bih postavio jedno vrlo ozbiljno i praktično pitanje, na koje bi neko, stvarno, morao da odgovori: šta je s prošlogodišnjim testovima, koji su bili odštampani (u "Prosvetnom pregledu"), ali nisu upotrebljeni, pošto, zbog agresije na našu zemlju, prijemni ispiti za upis nisu ni polagani? Pitam: zašto ti testovi nisu upotrbljeni ove godine? Da li će oni (ako već nisu) otići u staru hartiju? Zar nije bilo bolje da su ih učenici dobili pa i po tri puta nižoj ceni (recimo po 30 dinara), nego što će biti bačeni, a ogroman novac je upotrebljen za štampanje novih, vrlo skupih testova?

Bojim se samo da će neka mudra glava reći da su ti prošlogodišnji - zastareli! Tako smešan odgovor neće prihvatiti ni nepismeni, a ne oni koji se tim pitanjima ozbiljno bave, jer se, i bukvalno, u srpskom jeziku i književnosti, kao ni u matematici, nije ništa promenilo u poslednjih godinu dana. Čak tvrdim da bi se isti testovi mogli koristiti i po nekoliko godina, a time bi se troškovi njihove pripreme (autorski honorari) i štampanja višestruko smanjili. Ili je cilj svega toga - nešto drugo?

Ljubomir Šuljagić, prof. književnosti,
Prijepolje


Nedoumica

Kome verovati: svojim očima ili TV

Bez razlike kojoj stranci pripadaju, svi građani Jugo-Srbije imaju podjednaka prava da budu obaveštavani, od bilo koje TV stanice, za promociju bilo koje stranke ili koalicije. Svako domaćinstvo u Jugo-Srbiji, koje ima brojilo za struju, učestvuje kroz nekoliko vrste poreza pa plaća i informisanje. Koje će TV kanale građani radije gledati, to je individualno pravo svakog građanina. Za objektivnije informacije penzioneri su u povlašćenom položaju da uporede: o snabdevenosti građanstva, putem TV, i snabdevenosti - putem čekanja u redovima.

Jednom mesečno u prehrambenim prodavnicama prodaju veoma malu i ograničenu količinu ulja - 1 litar (slovima jedan litar ulja) a takođe i šećera. Za razliku od ulja, šećer prodaju iako ograničeno "znatno više" od 2 čak do 5 kilograma. Penzionerima je omogućeno lepo "druženje" čekajući u redu namirnice po nekoliko časova.

Međusobno razmenjuju mšljenje. Većina penzionera, isključivo čita "besplatnu" "Politiku". Oni tvrde da prvi TV program objektivnije obaveštava građanstvo. Ostali građani im veruju na samom kraju TV dnevnika, kad je metereološki izveštaj i sportski pregled. Što se tiče druženja penzionera za ostale namirnice: hleb, mleko... to je svakodnevna pojava. Tako mi stariji stanemo u red u 6 časova i budemo snabdeveni oko 9 sati. Iskoristimo mi stari da se družimo a domaćice da pospreme stanove bez našeg ometanja i gunđanja. U tom međusobnom razmenjivanju mišljenja, poneki se drzne da uporedi naš nacionalni dohodak sa slovenačkim. Većina odgovara: lako je Slovencima. Oni su prijatelji sa Evropom. Ili neki: Idi u Sloveniju, ako ti je teško sačekati sat-dva za litar mleka.

Radisav Stanić, penzioner,
Užice


Pitanja

Tajanstveni predsednik

("Dragan Tomić", "Glas javnosti", 2. mart 2000)

Zbog nedostatka, ili neizvesnosti, nekih značajnih biografskih podataka pomenuti napis je zaslužio, više nego prethodni, da se nađe u rubrici - "Ko je ovaj čovek?"

Počnimo od godine rođenja. Više je nego čudno da se za predsednika Skupštine Srbije (pored ostalih značajnih funkcija, koje je imao ili i sada ima) koji je, bar tako tu piše, rođen, odrastao i proveo ceo radni vek u Beogradu, ne zna godina rođenja. Vaš novinar piše da je "rođen 1934. godine u Beogradu (mada se negde navodi i 1936.)". U ovakvim tekstovima to se ne čini ni za dame. Zatim, što je najvažnije, g. Tomić ne bi, kao ostali građani Srbije, morao da na šezdesetpeti rođendan napusti svoju predsedničku i generaldirektorsku "Jugopetrol") funkciju i priključi se armiji bednih ili siromašnih penzionera. Taj zakon ne važi i za mnoge "manje faktore". Bar u prkasi, jer smo u tekstu određenog zakona svi ravnopravni.

Za predsednika nacionalne skupštine više je nego dovoljno napisati da je rođen u Beogradu. U svakoj drugoj zemlji mestom roenja njegovog kolege ponosili bi se građani opštine u kojoj je rođen njihov tako istaknuti sugrađanin, a tek stanari ulice i zgrade u kojoj je rođen. U pomenutom napisu, zbog nedostatka tog podatka, građani neke opštine, stanari neke ulice i zgrade lišeni su tog motiva za ponos i radost, bar oni iz partija "patriotske koalicije".

Oskudna je i informacija: "Detinjstvo - proveo u Beogradu. Više od toga se ne zna". Konstatuje se. Kao i da je nepoznato kada je postao član SPS (verujem sa danom njenog osnivanja), no važniji je podatak kada je postao član SKJ u kojem se, prema vašem autoru, "dobro kotirao".

Za dosta junaka "serije" napisa vašeg (i mog) lista "Ko je ovaj čovek?" obavezno se navodi i nacionalnost. Zašto je taj podatak nevažan samo za predsednika Skupštine Srbije g. Tomića? U više napisa "Glasa javnosti" bilo je reči o dominaciji (pre svega) Crnogoraca u Srbiji i u vezi sa tim pominjano je i ime g. Dragana Tomića. Da li je odsustvo podatka o nacionalnosti slučajna greška novinara "Glasa"?

Za vrhunskog patriotu i arbitra za patriotizam u Srbiji nije baš pogodna činjenica da su mu ćerke živele u inostranstvu. Iz pomenutog napisa ne vidi se da li su one tamo živele i u vreme NATO bombardovanja naše zemlje i da li su se orpedelile za stalan život u tuđini?

Teško je pretpostaviti da u svetu postoji još neki predsednik nacionalnog parlamenta o čijem ocu "javnosti je poznato samo početno slovo imena B." (!) Najčešće se zna i duži rodoslov i za uspeh što su to postali dotični imaju da zahvale i "minulom radu" svojih predaka, za dobrobit građana dotičnih zemalja. Kao građanin Srbije nikako ne mogu da se pomirim sa tim da o ocu predsednika Skupštine svoje zemlje znam samo to da mu je početno slovo imena B. Verovatno da nije bio narodni heroj, pa ni običan prvoborac, jer bi to g. Tomić iznosio, pogotovo u vreme prethodne boljševičke vladavine - kada se to visoko kotiralo. Verujem da je bio častan, pošten čovek i da je zaslužio da građani zemlje u kojoj je njegov sin predsednik Skupštine znaju bar njegovo ime.

O kvalifikovanju, i to od strane predsednika zemaljskog parlamenta, neistomišljenika (što znači većine građana) kao fašista, pristalica "Hitlerovog scenarija dolaska na vlast" i sl. nema smisla govoriti.

Nikola Vasić,
Beograd


Drugi pišu ("Glas Crnogoraca")

Pogodio je u srce s leđa

Oci, gospodo oficiri, braćo i sestre, tužni zbore, Kao najstarijem bratu braća mi nameniše ovu nebratsku čašu i poslednju reč na poslednjem ispraćaju od brata nerođenog kao i rođenog. Od njega da se oprostim, vama da se zahvalim, jedno ne mogu a drugo ne umem.

U vreme NATO šenlučenja po Srbima i srpskoj zemlji - na ovo mesto me je prvi put doveo baš Pavle da se podiči kakva mu je i gde mu je večna kuća - ne sluteći da ću drugi put ovde doć s njim i vratiti se sam. Ako je hteo da ubije najnevinijega i najnedužnijega nišandžija je dobro nanišanio. Ako je tražio najčistijega nije mogao naći drugoga. Pogodio je u srce s leđa, kako i dolikuje nevinoj žrtvi, jagnjetu koje u suton vode na zaklanje.

Pavle nije imao ni kad da se začudi ali se čudimo mi - u zemlji u kojoj je neprirodna smrt postala najprirodnija, u kojoj se sve manje zna ko koga ubija i zašto, sve češće čuje da se nikad neće saznati ko je ubica.

Ali dok se to ne sazna nevina krv neće dati ni zemlji da se smiri.

Istina, za Pavla Bulatovića je lako znati zašto je ubijen u zemlji u kojoj ni mrava nije zgazio. Ubijen je zato što je bio jagnje, jagnje Božje, a svako jagnje umire svojom smrću, uvek umesto drugoga - i svoju sudbinu ne može promeniti. I ne može verovati da će biti zaklano uprkos tome što je zaklano sve što je njegovog roda i kova. A da je Pavle Bulatović jagnje to vidi u ovom času sva zemlja kad je i nagubavijim dušama i najbestidnijim huliteljima, zapušio usta svojim poštenjem. NJegovi sadrugovi i saborci dodeljivali su mu resore koje je obavljao tražeći nekoga ko im neće raditi o glavi, u koga se mogu pouzdati, "koji vjerom provjeriti neće sve dok mu se ne utre koljeno!" Ali niko od njegovih milih nije se radovao toj karijeri znajući da će ga tako zlo lakše uočiti i brže ugrabiti. Ako neće izdati on - izdaće njega.
Od svih dužnosti Pavla Bulatovića najveći položaj i zaduženje bilo je ono koje je dobio u kući Nikice Nova Bogdanova, gde stotinama godina nije izatkano ništa sem ljuckovine kojom su i ona brda namirisana.

Nije čudo da je u Rovcima nastala i ostala i ona reč: ne bih to vjerovao da je pričao Nikica Novov. I kao što je apostol Pavle imao samo deset srebrnjaka i Pavle Nikice Novova za deset godina svog administrovanja nije stekao više. Ali je zato stekao ono blago koje smrt uvećava i koje se već vidi na njegovom ispraćaju gde se iskupilo sto hiljada duša sa svojim suzama i o svom brašnjeniku, ispraćaju kakav ne pamti Crna Gora.

Onaj ko je pucao u Pavla Bulatovića podigao je one koji su ostali živi u njegovoj brojnoj porodici. Beograd je još jednom obelježen krvlju jagnjetovom. I Beograd okitiše sa lijepom glavom tvojom, Pavle brate.

Na ovu kosu, gde si čuvao jagnjad, kao jagnje među jagnjadima, došao si da zauvek ostaneš i svojim kostima potrusiš ovu stopu sa koje nema uzmicanja. Kao da si hteo da se i smrću izdvojiš i izmakneš, da svima bude jasnije i vidnije i ko je i čiji je - ovaj Bulatović po ocu a Dožić po majci, potomak vojskovođa i patrijarha, jagnje po sudbini, plemić po oba kolena.

Spavaj moj Pajo,
Blago tvom ocu, kuku tvojoj majci,
Blago tebi, hvala Vama, teško nama, tvojoj deci i ženi, tvojoj braći i svojim sestrama.



     


FastCounter by LinkExchange