Adolf Ajhman, pogubljeni nacistički "tehničar smrti" i šef odeljenja Gestapoa za Jevreje, napisao je da je holokaust bio stravičan zločin protiv čovečnosti u svojim memoarima iz zatvora koje je Izrael čuvao u tajnosti gotovo 40 godina, ali koje namerava da obelodani ovih dana.

Kopiju Ajhmanovih memoara koji su čuvani pod ključem od 1962. godine kada je nad zloglasnim nacističkim zločincem izvršena smrtna kazna vešanjem, staviće na uvid javnosti izraelski Državni arhiv u vidu kompakt diskova u originalu, na nemačkom jeziku. Čak će biti ostavljene i pravopisne greške.

Ajhman je ovaj uredno povezani rukopis na preko 600 strana ispisao gotskim pismom u zatvorskoj ćeliji dok je čekao na izvršenje smrtne kazne vešanjem zbog toga što je organizovao transport vozovima miliona nacističkih žrtava koje su našle smrt u gasnim komorama koncentracionih logora. To je jedino izvršeno pogubljenje u istoriji Izraela.

Kako je javila agencija Rojters, trebalo je da memoari budu objavljeni u utorak ujutro i to tako što bi ovaj dugo čuvani materijal bio poslat novinarima elektronskom poštom. Izraelski funkcioneri su demantovali vest da će Ajhmanov dnevnik objaviti na Internetu.

Službenik Državnog arhiva Evjatar Frizel (69), jedan od nekoliko zvaničnika koji su se zalagali za objavljivanje memoara, u ponedeljak je prokomentarisao sadržaj Ajhmanovih dnevnika: "Pisao je te memoare kao vrlo ažuran birokrata... (Holokaust) je opisao kao jedan od najstrašnijih zločina protiv čovečnosti i kao najgori zločin izvršen nad jevrejskim narodom".
Obelodanjivanje ovih dnevnika odobrio je izraelski državni tužilac Elijakim Rubinštajn u nedelju, posle obimnih konsultacija s pravnim ekspertima i istoričarima.

Ajhmanov prikaz nacističkog genocida šest miliona Jevreja za vreme Drugog svetskog rata već je upućen timu britanskih pravnih eksperata koji nastoje da pobiju lažnu optužnicu koju je podigao jedan kontroverzni istoričar, a za koju se mnogi Jevreji plaše da će se pretvoriti u suđenje samom holokaustu. Naime, Dejvid Irving tuži Deboru Lipštat i izdavačku kuću "Pingvin" za knjigu o poricanju holokausta objavljenu 1995. godine, u kojoj je Irving okvalifikovan kao "opasan zagovornik negiranja holokausta". Irving smatra da je ovom kvalifikacijom oklevetan.

Inače, u nedavnom intervjuu Rojtersu Irving je rekao da je ozloglašeni koncentracioni logor Aušvic, poznat i kao "fabrika smrti", bio svojevrstan "Diznilend" koji su posle Drugog svetskog rata sagradili poljski komunisti kako bi privukli turiste. Tim advokata Debore Lipštat poslao je hitnu poruku izraelskom Ministarstvu pravde tražeći dozvolu da podnese Ajhmanove memoare kao dokazni materijal na pretresu pred sudom u Londonu.

Istoričar holokausta Jehuda Bauer, jedan od nekolicine naučnika kojima je dozvoljeno da prouče memoare, kaže da je omraženi šef Gestapoa Ajhman pokušao da umanji svoju ulogu u holokaustu u nadi da će biti pošteđen pogubljenja. Ajhman je, prema Bauerovim rečima, nastavio da se brani na isti način na koji je to činio iz blindirane staklene kabine u kojoj je sedeo za vreme suđenja u Jerusalimu 1961. godine.

"Njegova argumentacija da je bio samo mali šraf u mašineriji odbačena je na suđenju", izjavio je Bauer. "Čitav njegov nastup na suđenju je, bar kada je reč o opravdanju, jedna velika laž od početka do kraja. Ali, on priznaje da je to bio stravičan zločin".

Ajhmana su agenti izraelske obaveštajne službe Mosad kidnapovali u Argentini, gde je posle rata našao utočište, i 1960. godine ga izveli pred sud u Jerusalimu.

Bauer kaže da je Ajhman rekao jednom neonacistički nastrojenom holandskom novinaru, koji ga je intervjuisao dok se kao begunac krio u Argentini nekoliko godina pre spektakularnog hvatanja, da mu je žao što nije pobio više Jevreja.

Priredila J. Pejčinović