Mladić je započinjao svoja pisma veoma učtivo i uzdržano: "To je moje prvo pismo ovoj grupi", pisao je dvadesetpetogodišnji Danijel V. iz norveškog Konsberga jednoj grupi na Internetu. Molio je za izvinjenje ako je njegova poruka možda "neumesna". Ona je, naime, "namenjena samo samoubicama. Ako to nije tvoja namera onda ne moraš dalje da čitaš".

Koga ove reči nisu zastrašile mogao je da sazna da je ovaj Norvežanin bio rešen da izvrši samoubistvo - "a to nije iznenadna odluka". Osim toga je pisao: "Iako to možda zvuči čudno, ali ja bih to želeo da učinim zajedno sa nekim" i završavao rečima: "svi ozbiljni odgovori su dobrodošli - pošalji mi pismo i mi ćemo to srediti".

To je bilo 9. februara. Deset dana kasnije sve je bilo sređeno. Autor pisma našao je partnerku - pre dve nedelje Danijel V. i sedamnaestogodišnja učenica Eva D. iz Štajerske u Austriji zajedno su skočili u smrt sa šesto metara visoke stene Prekestolen (propovednikova stolica) u fjordu Lize, jednoj od najomiljenijih norveških turističkih atrakcija. Nemački turisti otkrili su leševe u podnožju stene. Sve agencije pisale su o "samoubistvu dogovorenom na Internetu".

Od tada šokirani čitaoci novina znaju da se na svetskoj mreži osim polovnih automobila, kurseva akcija, ili pornografskih slika, može naći i saputnik u smrti. Svako pismo Danijel je veoma jasno naslovio:"Predmet: partner za samoubistvo".
Kao što je često slučaj, motiv je ostao zagonetka. Što se tiče Danijela i Eve do sada su rekonstruisani samo poslednji dani - pošto se posle ovog događaja policiji javila 19-godišnja Norvežanka koja se takođe javila na jedno Danijelovo pismo. Ona je inače već za sobom imala nekoliko pokušaja samoubistva o kojima je pisala na Internetu.

Kako je pokazala istraga, skok u ponor je preko elektronske pošte bio isplaniran u detalje. Austrijanka je ispričala roditeljima da putuje kod brata u Beč, a u stvari je prema izjavi svedoka sela u voz do Frankfurta, a odatle odletela avionom do Osla gde je njen novi Internet-prijatelj, koga ranije nikada nije videla, željno očekivao. "Platiću ti kartu", obećao je u jednom pismu.

Zajedno su nastavili putovanje avionom do Stavangera, zatim trajektom do fjorda gde ih je taksi odvezao direktno do stene pokrivene snegom. "Nije bilo kao inače kada su mladi ljudi zajedno. Raspoloženje je bilo čudno, ali činilo se da se nijedno od njih ne plaši", priseća se taksista. Eva je pre toga poslala roditeljima oproštajno pismo. Taksista se seća da je devojka nosila dugu haljinu i cipele na visoke štikle kojima se probijala kroz sneg. Na kraju je cipele ostavila u šatoru i bosonoga skočila u ambis.

Cinicima norveško-austrijski skok u smrt može izgledati kao dokaz da Internet spaja ljude različite nacionalnosti. Ali, zabrinjava koliko često samoubice širom sveta preko globalne mreže uspostavljaju kontakt sa istomišljenicima. Suicidne grupe nisu nikakva retkost na Internetu i otvoreno se reklamiraju. Pored opravdanja za samoubistvo, oni daju i smrtonosne savete tipa "kako se efikasno ustreliti vatrenim oružjem", ili kako funkcioniše "samoubistvo trovanjem ugljenmonoksidom". Zbog svega toga, kao i zbog pomenutog slučaja samoubistva, razmišlja se o sankcionisanju ovakvih sajtova.

Prir. MVP